Slike sa Sajma knjiga

PO ZATVARANJU 59. MEĐUNARODNE IZDAVAČKE SMOTRE U BEOGRADU

Piše Vasa Pavković 

O domaćem piscu stvarnu brigu su pokazali „Geopoetika“, „Agora“ i „Arhipelag“, a o našoj poeziji, kao što se i očekivalo, Biblioteka „Stefan Prvovenčani“ iz Kraljeva. „Vulkan“ i „Laguna“, koji su dominirali centralnom halom, dobili su u istoj hali, ali i u susednoj „četvorci“, puno imitatora koji su s „mnogo uspeha“ kopirali šareni dizajn prevedenih naslova, ako već nisu mogli da objavljuju hit mejkere koji danas gospodare tržištima svetske književnosti

Ovogodišnji Sajam knjiga pamtićemo po dva fenomena. Prvi je konačna komercijalizacija manifestacije, koja se ogleda i u činjenici da su prevedeni, inostrani pisci čitaniji od naših, a komercijalni izdavači dominantniji od elitnih. Drugi je ubedljivo i dragoceno gostovanje Kine na Sajmu i uopšte u Beogradu, koje je pokazalo pretpostavljeno bogatstvo i snagu njene književnosti i izdavaštva. O domaćem piscu stvarnu brigu su pokazali „Geopoetika“, „Agora“ i „Arhipelag“, a o našoj poeziji, kao što se i očekivalo, Biblioteka „Stefan Prvovenčani“ iz Kraljeva. „Vulkan“ i „Laguna“, koji su dominirali centralnom halom, dobili su u istoj hali, ali i u susednoj „četvorci“, puno imitatora koji su s „mnogo uspeha“ kopirali šareni dizajn prevedenih naslova, ako već nisu mogli da objavljuju hit mejkere koji danas gospodare tržištima svetske književnosti. Bilo je uočljivo manje stranih zemalja i njihovih knjiga, a u medijima i dalje na pravi odjek ne nailaze neki manji, ali kvalitetni i profilisani izdavači, kakvi su, recimo: „Paladin“, „Karpoš“, „Admiral buks“, „Solaris“, „Klio“… Bolje sreće su bili „Zavod za udžbenike“ i „Službeni glasnik“, mada i neka njihova kapitalna izdanja nisu imala zasluženi medijski odgovor. U senci su ostali i poslednji predstavnici davnašnjih centralnih editora, „SKZ“, „Matica srpska“ itd. Među izdavačima dečjih knjiga i dalje je ubedljivo najbolji „Kreativni centar“, a približavaju mu se bočno i druge specijalizovane kuće. Najveći skok su ostvarili izdavači „devete umetnosti“, pre svih beogradski „Darkvud“, „Čarobna knjiga“ i „Makondo“, kojima se pridružuju „Sistem komiks“ i novosadski „Komiko“. Ponudu stripa za kioske lepo dopunjuje „Veseli četvrtak“.
Odluke stručnog žirija uglavnom su korektno podržale vrednosti, a odluke novinarskog žirija pokazale, kao i obično, „sklad“ između komercijale i novinara u kulturnim redakcijama. (U mom izboru odličnih knjiga nema romana, njih prepuštam žiriju „NIN“-a za roman godine.)

Milorad Vučelić

Srba ima, i biće ih!

Među zapaženijim naslovima na ovogodišnjem Sajmu bila je i knjiga iz pera „Pečatovog“„ glavnog urednika Milorada Vučelića – naslovljena pitanjem: ,,Ima li ovde Srba“, koju je autor potpisivao na štandu izdavačke kuće ,,Štampar Makarije“. Bila je ovo prilika da se autor sretne i porazgovara sa svojim čitaocima kojima je tokom tri sajamska dana potpisivao svoju knjigu sačinjenu od uvodnika koje je pisao za list ,,Pečat“, od 2008. godine pa do danas. Prema rečima Darka Tanaskovića, recenzenta ove knjige, koji je pored novinara, poslenika kulture i javnih ličnosti, među kojima su bili i Vojislav Koštunica, Milo Lompar, Milan Komnenić, prisustvovao potpisivanju, ,,u susretu sa ovim upečatljivim ogledima, onima koji duže pamte spontano se bude sećanja na originalne i prodorne analitičke komentare mladog Vučelića iz onog starog, dobrog ‚NIN‘-a“, te da tekstove u ovoj knjizi karakteriše ,,ista britka misao, duhovit obrt, gipka rečenica, sposobnosti razdvajanja bitnog od nebitnog i čvrsta uverenost u ispravnost onoga što se kao poruka upućuje javnosti.“
Na pitanje novinara koji su citirali naslov knjige, autor odgovara:
„Pišem u uverenju da ih ima. Svi koji pročitaju moju knjigu shvatiće isto. To ne mora da bude jedina potvrda, naravno, ali s obzirom na teme koje zastupamo u ‚Pečatu‘ i koje se tiču nadasve našeg nacionalnog identiteta i ne pripadaju nikakvom ideološkom stavu niti levom, niti desnom to se samo izdvaja. On se zalaže pre svega za socijalnu pravdu, ali mi vidimo da su srpstvo i srpska država ugroženi, i ovo je šansa da se stane u odbranu svega toga, i da se ujedno afirmiše ono što je najbolje u tom identitetu. Govorim i o novinarima i urednicima magazina, kao i samom sebi, plejadi saradnika koje ‚Pečat‘ ima, od angažovanih akademika, do mnogih istaknutih velikodostojnika SPC-a. Pitanjem po kojem je moja knjiga ‚Ima li ovde Srba‘ i nazvana se bave i oni koji nisu Srbi, poput Rusa recimo. Konačno, ovo pitanje je i postavio ambasador Konuzin. Dakle, moj odgovor na vaše pitanje je da mislim da ima Srba, da ih je bilo i biće.“

Aleksandar Vasiljević Čepurin, ambasador RF

Počinju pripreme

Veoma nam je drago što ćemo počasni gost Međunarodnog sajma knjiga biti sledeće godine, kada se obeležava šezdeset godina od početka ove manifestacije. Razumemo da je Sajam knjiga jedna od najvećih i najznačajnijih kulturnih manifestacija u Srbiji. Odluka o tome da će Rusija sledeće godine biti zemlja počasni gost Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu donesena je pre nekoliko dana i mi smo odmah posle te informacije pristupili pripremama. Uskoro će biti formirane grupe koje će se baviti tim pripremama, kao i programom dešavanja i nastupa Rusije i predstavljanja ruskih izdavača oktobra 2015. godine. Mi ćemo sa svoje strane uraditi sve da to bude na najvećem nivou i da prođe onako kako dolikuje.

Nikola Malović, pisac

Na radnom mestu svetioničara

Iako uporno kao papagaj kazujem da sam srpski pisac iz Boke Kotorske, organizatori tribine Sajma predstavljali su me kao pisca iz Crne Gore. S rukom na srcu, šta su pa drugo i mogli…
Razlika koju podvlačim u priči o statusu srpskog jezika u književnosti na rubnim prostorima tiče se činjenice da je Boka Kotorska jedina geografija u kojoj naš narod živi uz more.
More energije uložio sam u to da se Urbi et Orbi čuje kako Herceg Novi baštini tradiciju klasičnog knjižarstva od 1898. godine, tri godine duže od knjižarstva Gece Kona u Beogradu. Da nas na tom rubnom prostoru ima dvoje-troje u istoj misiji, da ima srpskih pisaca na Obali Sima Matavulja – mene jedinog ne bi tako boljela krsta od vihora što me probi na radnom mjestu svetioničara.
Sajam je kao i uvijek bio profano hodočašće, jer se po 59. put došlo na poklonjenje knjizi. Fešta pisane riječi pokazala je i svu trulost države, budući da su intelektualci između redova sve vrijeme pričali o sunovratu Srbije. Moto „Jedra nade“, romana kojeg sam potpisivao na štandu „Lagune“, glasi: Naša je perspektiva u našoj retrospektivi. Na štandu se pričalo i o jedinoj našoj šansi, te se citirao Pupin: Baviti se intenzivno povrtlarstvom.

Nikola Vukolić, direktor Zadužbine ,,Petar Kočić“

Svetlo u smutna vremena

Posle Frankfurtskog sajma došli smo ovde, u Beograd, na naš najdraži Sajam knjiga u regionu. Ove godine se Zadužbina ,,Petar Kočić“ predstavila sa tridesetak novih naslova. Ovaj Sajam je za mene i kao pisca i kao izdavača značajan po tome što je najveće igralište za čitaoca. Nigde u svetu se ne proda knjiga koliko na našem, beogradskom Sajmu. Izdavači iz regiona, pa kako vidimo i iz sveta vole da dođu ovde. Video sam mnogo pisaca iz regiona koji su došli u Beograd i drago mi je zbog toga jer mislim da je došlo vreme da se otvorimo jedni prema drugima. Ovde, pod ovim kupolama Sajma setio sam se reči Borisa Pasternaka koji kaže:,,Otvori prozor prijatelju i pogledaj koji je vek napolju“. Drago mi je što je beogradski Sajam, što je Srbija, što je Beograd otvorio svoja vrata svetu širom  u ova smutna vremena. Zadužbina je takođe otvorila svoja vrata pre svega svojom dvojezičnom bibliotekom, u kojoj objavljujemo antologije savremenih pesnika iz celog sveta. Do sada smo objavili antologije savremenih grčkih, zatim engleskih, grčkih, američkih, nemačkih, austrijskih, francuskih pesnika. Upravo na ovom Sajmu dogovorili smo objavljivanje savremenih kubanskih pesnika. Ponosni smo što je naš komplet knjiga Branka Ćopića bio u najužem izboru za nagradu Sajma i budući da se sledeće godine obeležava stota godišnjica rođenja Branka Ćopića nadamo se da ćemo doprineti i na ovaj način njenom obeležavanju.

Goran Skrobonja, pisac

Uspešnije nego lane

Čini mi se da je ove godine poseta na Sajmu nešto veća, ali rekao bih da možda ima manje izdavača nego ranije. Raduje me to što ima veoma mnogo knjiga domaćih pisaca. Drago mi je da je među njima i moja zbirka priča „Poklade“, koja je jednako kao i antologija domaćih priča ,,Harp i druge zavere“ koju sam priredio i koja je postala hit na štandu kuće ,,Paladin“. Imam utisak da su se knjige malo manje kupovale nego ranije, što je uslovljeno padom kupovne moći, ali sve u svemu rekao bih da je generalno uspešniji nego prošlogodišnji.

Ljiljana Habjanović Đurović

Moji posebni gosti

Za mene je bila posebna čast i radost što su tokom Sajma štand moje izdavačke kuće „Globosino ALEKSANDRIJA“ posetili Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Irinej, Njegovo visokopreosveštenstvo mitropolit crnogorsko primorski Amfilohije i Njegovo preosveštenstvo episkop sremski Vasilije, kao i igumanije i monahinje manastira Drenča, Sveta Petka u Izvoru i Sveta Petka u Stublu.
Veoma me raduje i to što će naredne godine počasni gost Beogradskog sajma knjiga biti Rusija. Od samog nastanka naše izdavačke kuće objavljujem dela ruskih autora, a od 2011. godine deo smo velikog sveslovenskog kulturnog pokreta „Zlatni vitez“. Za ovaj rad „Globosino ALEKSANDRIJA“ nagrađena je na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Moskvi.

Rusija – počasni gost 2015. godine

Predajom Otvorene knjige ambasadora Kine Li Mančanga ambasadoru Rusije Aleksandru Vasiljeviču Čepurinu, u sali „Slobodan Selenić“ na Beogradskom sajmu, zvanično je zatvoren 59, a počele su pripreme za jubilarni, 60. Međunarodni beogradski sajam knjiga.
Gradski sekretar za kulturu Vladan Vukosavljević otvorio je svečanu primopredaju, naglasivši da je ovogodišnji Sajam knjiga bogat velikim brojem programa, tribina i gostiju iz inostranstva, daleko uspešniji od prethodnih, što ovu manifestaciju čini kulturnim događajem prvog reda ne samo u Beogradu i Srbiji, već u čitavom regionu. „Ovaj trijumfalni Sajam knjiga trebalo bi da bude primer i uzor svim budućim manifestacijama ovog tipa“, rekao je Vukosavljević i posebno istakao gostovanje Republike Kine, koje je ostavilo dubok trag u odnosima na polju kulture ove dve zemlje i predstavlja odskočnu dasku za buduću saradnju.
„Očekujemo da će Rusija, zemlja kulture i umetnosti, pokazati podjednako visok nivo svoga nastupa, a činjenica da su dve zemlje poput Kine i Rusije sukcesivno gosti pokazuje vibrantnost Srbije i njenu otvorenost za saradnju sa svetom“, kazao je on.
Prema rečima Zorana Avramovića, predsednika Odbora Beogradskog sajma, poseta je bila rekordna i „imamo razloga da verujemo u nesumnjivu budućnost knjige kao stuba svake kulture“. Na ovom Sajmu je učestvovalo 483 direktna izlagača, i to 406 domaćih i 77 inostranih, a ako se ovom broju priključe zastupljene firme, one koje su prisutne samo sa izdanjima, taj broj iznosi 971, dodao je on, naglasivši da ohrabruje što je od 488 zastupljenih firmi, 366 inostranih, što potvrđuje pažnju sa kojom su inostrani izdavači učestvovali na ovogodišnjem Sajmu. Zahvalio je Kini i iskazao veliko zadovoljstvo zbog saradnje dveju država, kao i zbog ukazane časti da Beogradski sajam bude u prilici da jubilej obeleži sa Rusijom, zemljom slavnih književnika, i pozvao sve ljubitelje pisane reči u zemlji i inostranstvu da iduće godine dođu da zajedno proslavimo 60 godina Sajma knjiga uz veliku rusku književnost.
Ambasador Kine Li Mančang je na veoma dobrom srpskom izjavio da „sve što je lepo kratko traje“, te da se to odnosi pre svega na njihov nastup u ulozi počasnog gosta na 59. Sajmu knjiga. Ovaj Sajam je bio izuzetan za kineske izlagače, što potvrđuje 140 sklopljenih sporazuma o saradnji sa Srbijom i svedoči da je manifestacija veoma uticajna ne samo u regionu, već u Evropi i svetu.
„Mi smo zadovoljni, možda i previše zadovoljni našim nastupom na Sajmu i odlučili smo da ćemo nastaviti produbljivanje saradnje u oblasti izdavaštva, i uprkos činjenici da iduće godine nismo domaćini, mi ćemo se truditi da nastupimo sa što više novih knjiga jer smo zaključili da u Srbiji imamo tržište za kinesku književnost“, kazao je Li Mančang i sa zadovoljstvom Otvorenu knjigu predao Aleksandru Čepurinu, ambasadoru Ruske Federacije i poželeo uspeh koji su oni ostvarili.