Izlog knjige

Predrag Todorović: „Antologija dadaizma“, „Službeni glasnik“

Odmah da kažem: za mene je ovo najznačajnija knjiga koju sam kupio na Sajmu. U izvrsno opremljenom izdanju pohranjen je izbor iz srpske avangardne književnosti sa dadaističkim odlikama. Pesme, kraća proza, romani, drame, filozofija, manifesti, eseji…U opsežnom, analitičnom predgovoru Predrag Todorović izlaže svoje shvatanje dadaizma i niz činjenica o ovom relativno kratkotrajnom fenomenu čije antologijske primere je sabrao sa još malo pa jedan vek starih, požutelih stranica „Zenita“, „Dada-Tanka“ i sličnih časopisa. Ponovo su pred nama tekstovi Dragana Aleksića, Ljubomira Micića, Branka V. Poljanskog, Rake Drainca, Vinavera, Riste Ratkovića, Boška Tokina, Moni de Bulija i mnogih drugih pripadnika avangardnih pokreta i projekata. Kad listam i čitam ovu knjigu, učini mi se da je u ono odsudno vreme srpska književnost sustigla kretanja u Evropi čak i pre pojave nadrealizma u Parizu i Beogradu. Već tada Poljanski je zapisao stih koji i danas važi u srpskoj kulturi: Hiljadu tona teška žalost/ Truje buntovnu misao…

Vladan Matijević: „Pristaništa“, „Agora“

Jedan od najrelevantnijih srpskih prozaista objavio je drugu knjigu priča, koja u tri ciklusa i dvadeset tekstova potvrđuje njegovu sposobnost da u sadržajno i formalno interesantnim pričama obuhvati istorijske, socijalne, psihološke i estetičke silnice koje oblikuju naše aktuelne sudbine. Cinične i ubedljive, Matijevićeve priče bez milosti prikazuju tranziciona vremena, zloupotrebu demokratskih procesa, apsurdnost ljudskih napora i nada, beznađe koje nas je pritislo sa svih strana. I kada je subjektivan i angažovan i kad je naoko distanciran od „stvarnosti“, Matijević na začuđujuće ubedljiv način ispisuje svoje proze kao umetničko svedočanstvo o padu u kojem smo, fascinirani, već više od dve decenije.

Nebojša Vasović:  „Neka, hvala“, „KC Novog Sada“

Trinaesta po redu pesnička knjiga Nebojše Vasovića nikako ne bi smela da ostane u senci njegove poslednje polemičke knjige „Zar opet o Kišu“ . U njenih devet ciklusa, on je i dalje inventivan i okretan (posebno kad je na putu), duhovit i crnohumoran (posebno kad je u svojoj sobi). I dalje je u oštrom dijalogu sa srpskom i svetskom lirikom, spreman da razvije poetsku ideju kakvog manje etabliranog pesnika, ali i da destruiše kulturni kanon ili nekog kanonskog heroja. Iz niza Vasovićevih novih stihova, koje često dnevnički slede njegovu usamljeničku sudbinu, izdvajam naredne, koji pokazuju lirsku alhemiju autentičnog lirskog majstora: Starac sam. Bez porodice./ Nema ko da mi doda/ni čašu vode./ Ali, ja pijem vino i ne žalim se.

Tadeuš Ruževič:  „Izabrane pesme“, „Treći trg“

Posle nekoliko Ruževičevih pesničkih knjiga, koje su na srpski preveli Petar Vujičić i Biserka Rajčić, evo i opsežnog izbora iz dela verovatno najvećeg poljskog pesnika u 20. veku. Pesnik je onaj koji kida okove/ i onaj koji sebi nameće okove, zapisao je ovaj liričar. I još: pesnik je onaj koji veruje/ i onaj koji ne može da veruje. Iz ovakvih dvogubih shvatanja izatkano je „zlatno runo“ ove lirike pesničkog nemirenja i ljudske neverice. Iskusivši zlo u njegovom suštinskom logorskom obliku, tokom Drugog svetskog rata, Ruževič nije zamukao i nije prestao da govori, ali je izoštrio svoju percepciju sećanja i svakodnevice. Često duge i sa razvijenom (skokovitom) naracijom, Ruževičeve pesme deluju na čitaoca kao šok – a precizno organizovane pesničke slike i pesnikova spremnost da razume male i odbačene, daju ovoj lirici možda i neočekivan humanistički pečat.

Janis Ricos: „Kamenje“, „KOV“

Reč je o knjižici koja ne obuhvata ni tri tabaka pesničkog teksta, a u kojoj su sabrani Ricosovi stihovi nastajali mahom maja 1968. kada je kao politički zatvorenik vojne hunte bio zatočen na jednom grčkom ostrvu. Reč je o poetskom dnevniku vođenom u surovom okruženju divlje prirode i zlih ljudi, gde pesnik u slikama i beleškama o „stanju stvari“ traga za duhovnim utočištem kao skloništem od nametnute patnje. Nesumnjivo napisane sa terapeutskim ciljem, Ricosove pesme plene atmosferom i prizorima, u kojima dominiraju vizije krša što mitski uokviruju ljudski bol. Pišući poeziju iz dana u dan, celog života, Janis Ricos je stvorio golemi pesnički mit, čiji je delić „Kamenje“, posvećeno tragizmu egzistencije. U šarolikoj ponudi „KOV“-a, koja iz daljine sledi plemeniti koncept Petru Krdua, ova knjižica, uz izabrane pesme u knjizi Vita contemplativa Zagajevskog, jeste i najveći adut – na srpski ju je prevela Zagorka Koraćević.

Mića Vujičić: „Ronjenje na dah“, „Geopoetika“

Retko se dešava da pisac sa dve prve knjige i u dva žanra ostvari podjednak i to visok domet. To je pošlo za rukom Mići Vujičiću sa romanom „Oštar start“, ali i sa knjigom „priča i poštapalica“ „Ronjenje na dah“. Ova kolekcija u dominatnom delu tematizuje svakodnevni život samog autora i njegove bake u Beogradu. Vujičić skoro svaku od priča započinje iz pozicije mladog pisca koji nema o čemu da priča i čak je siguran da njegov život i život njegove „gazdarice“ ne nude građu za pisanje. Ali onda, polako, što oslanjajući se na događaje prošle i sadašnje, što na dela drugih pisaca i umetnika uopšte, povlačeći paralele ka sebi i našem vremenu, stvara vrlo efektnu kratku priču.

Nenad Jovanović:  „Delfini“, Biblioteka  „Stefan Prvovenčani“

I ove godine je kraljevačka biblioteka objavila nekoliko izuzetnih knjiga srpskih pesnika. Izdvajam ovom prilikom nove zbirke Radmile Lazić, Nikole Vujčića i Nenada Jovanovića, mada bi i ostale naslove svakako trebalo pročitati. U četiri ciklusa, Jovanović oslanja natprosečnu jezičku imaginaciju na putovanja svetskim meridijanima, koja su izoštrila njegovu opservaciju. Kao da je jedan lični, iskreni ton prisutan u ovoj odisejskoj knjizi, podigao pesnikov domet iznad nekoliko prethodnih pesničkih knjiga, u kojima se učinilo da je iscrpeo mogućnosti, pa nas „Delfini“ iz pesme u pesmu suočavaju sa autentičnim ispovednim govorom, neverovatno aktuelnim. Jovanovićeva lirska vizija savremenog saveta objektivno je neutešna, ali pisana sa optimalnom intelektualnom distancom, koja prati čitaoca od prve do poslednje pesme. Tačka smrzavanja je samo znak interpunkcije, cinično beleži Nenad Jovanović na jednom mestu.

Slađana Ilić:  „Ženski u sto tehnika“, „Dereta“

Nedavno sam na stranicama „Pečata“ hvalio knjigu priča Vesne Kapor „Po sećanju se hoda kao po mesečini“, sada to činim govoreći o njenoj koleginici Slađani Ilić. Ilićeva je javnosti prevashodno poznata kao kritičarka i urednica, ali u prvoj proznoj knjizi pokazuje ni da joj pripovedanje nije strano. Menjajući oblike naracije i istražujući različite forme pripovedanja, Slađana Ilić govori o recentnom položaju mlade žene i njenom odnosu prema okolini i svetu uopšte. Razumevanje i nerazumevanje sa kolegama, roditeljima, momcima i prijateljicama, tkivo je ovih brzih urbanih priča, koje oštra, često provokativna slika savremene Srbije ujedinjuje u gorke i ubedljive „formate“. Kratka rečenica, odsečni dijalozi, fina fragmentarizacija naracije – neke su od vrlina mladalački poletne zbirke priča o ženi.

Aleks Rejmond:  „Rip Kirbi“, „Čarobna knjiga“

Pre izvesnog vremena „Čarobna knjiga“ je ponudi beletristike pridružila i ponudu kvalitetnog stripa. Takozvana esencijalna izdanja Marvelovih heroja, francuski komički strip („Iznogud“, „Štrumpfovi“) kao da su krunisani klasičnim američkim stripovima „Princ Valijant“ i „Rip Kirbi“. Luksuznim izdanjima, neobično povoljnih cena ovaj mladi izdavač je ubrzo osvojio ne samo ljubitelje devete umetnosti. Prva dva toma „Ripa Kirbija“ sadrže pet godišta tog dnevnog stripa, odnosno 14 epizoda. U njima je crtež Aleksa Rejmonda briljantan u svom zrelom realizmu. Gradivši lik čuvenog detektiva kao sposobnog bonvivana koji sem mozga zna da upotrebi i pesnice, Rejmond je oslikao svet poratne Amerike kao retko koji umetnik (možda je samo Milton Kanif njegov istinski takmac u „Stivu Kenjonu“). Odlično odštampani, ovi tomovi potvrđuju najviše mišljenje stručnjaka i najšire publike.

„Linije fronta“, „Sistem komiks“

Povodom sto godina od početka Prvog sveskog rata, a u saradnji sa Francuskim institutom, beogradski strip izdavač „Sistem komiks“ otpočinje interesantnu saradnju francuskih i srpskih strip autora. U prvom tomu od nekoliko predviđenih (koji su u radu) susrešćemo kratke stripove sa tematikom Velikog rata čiji su scenaristi Dobs, Rodolf, Falba… ali i naši pisci Pejčić, Banković, Dragana Stojiljković. Crtači su svi ovdašnji, a među drugima i Dragan Paunović, Zoran Janjetov, Aleksandar Zograf, Aleksa Gajić, Darko Perović, Dražen Kovačević. Iako većina stvara u okviru svog grafizma, neki kao Janjetov suštinski ga menjaju. Pošto se priče razlikuju, često i radikalno, strip album je dobio na dinamici i raznovrsnosti, a čitaoci imaju prilike da uživaju u mozaiku neobične strip knjige. Reč je o pravom podvigu autora i izdavača „Sistem komiksa“.