Evropa se umorila od Ukrajine i od sankcija

Pri tome, kako je precizirao ministar inostranih poslova Letonije Edgar Rinkevič, čak u tom slučaju neće biti govora o takozvanim sektoralnim ekonomskim sankcijama, o kojima se pregovori nalaze na samom početku.

Poslednja diskusija u Briselu pokazala je da među zemljama EU nema jedinstva o situaciji u Ukrajini, priznao je ministar inostranih poslova Poljske Gžegož Shetina. Pozitivnim momentom on smatra činjenicu da je učesnicima Saveta EU ipak pošlo za rukom da izrade zajedničku konačnu izjavu. U njoj se Evropskoj komisiji poručuje da pripremi do kraja novembra predloge da se lideri proglašene Donjecke i Luganske narodne republike unesu u crni spisak. Bilo bi gore kada ne bismo našli jedinstveni stav. Treba se zadovoljiti onim što postoji, istakao je Shetina. Prema njegovoj oceni, razlike u pogledima između zemalja EU postale su još dublje nego pre mesec dana.

Zna se da će Velika Britanija i Poljska pozvati na jačanje sankcija, dok Mađarska, Slovačka, Grčka i Kipar istupaju protiv takvog koraka. Miroljubivo su raspoložene Španija i Nemačka. Neutralni stav zauzimaju Belgija, Irska, Danska i Austrija. Srbija je odbacila poziv Evropske komisije da se pridruži sankcijama.

Evropa je potcenila nekoliko faktora, ukazuje doktor političkih nauka Vladimir Zorin. Na primer, snakcije ne mogu tako brzo da se odraze na Rusiju, kako je računao Brisel. Uz to, na veliko čuđenje EU, pritisak na Moskvu doprinosi jačanju autoriteta vlasti Rusije, podvlači Zorin.

Sa svoje strane, Valerij Ostrovski sa Sankt-Peterburškog univerziteta smatra da su Evropi dosadile dve stvari:

Prva je nesumnjivo mesijanski stav Obame koji smatra sebe kraljem sveta. Evropa sebe smatra posebnim regionom, domovinom civilizacije, u krajnjoj meri evropske. Kao drugo, u EU pažljivo prate signale iz Kijeva. U poslednje dve nedelje premijer Jacenjuk i ministar inostranih poslova Klimkin istupili su sa serijom izjava o tome da Evorpa navodno ne razume Kijev, ne razume složenosti situacije i malo pruža pomoći Ukrajini. A Evropa shvata da je uzimanje Kijeva za klijenta naglo oslabilo njene ekonomske i političke pozicije.

Sa tačke gledišta Vladimira Šapovalova sa moskovskog Humanitarnog univerziteta, EU je sama saterala sebe u ugao i sada pokušava da sačuva obraz.

Sasvim je očigledno da pre ili kasnije treba da se desi otrezvljenje. Treba da se formiraju objektivnije ocene i sudovi. Nemoguće je, čak uzimajući u obzir masovno delovanje SAD na lider EU, na javno mnjenje u Evropi – vrlo dugo držati elite EU u demobilizovanom stanju rusofobije.

Očigleno je da je EU već počela da traži način da popravi situaciju. Šef evropske diplomatije Federika Mogerini je objavila da razmatra mogućnost restartovanja dijaloga sa Moskvom i čak je spremna da tamo otputuje.

Verovatno moramo da tražimo nove prilaze za smanjenje napetosti u odnosima između EU i Rusije, istakao je i ministar inostranih poslova Nemačke Frank-Valter Štajnmajer. Na primer, nov prilaz mogu da bud kontakti uz učešće predstavnika EU i Evroazijskog saveza.

Sa svoje strane šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je primetio u utorak da linija EU povodom ukrajinske krize predstvlja pokušaj da se prebaci odgovornost, što potkopava poverenje na evropskom kontinentu. Nadamo se da tačka s koje nema povratka nije pređena – podvukao je Lavrov. Mi smo zainteresovani za dosledni razvoj odnosa.

 http://serbian.ruvr.ru/2014_11_18/Evropa-se-umorila-od-Ukrajine-i-od-sankcija-4435/