Miroslav Živković – GENETIČKI MODIFIKOVANI “MILOSRDNI ANĐEO”

Razgovarala Biljana Đorović

Zakon o GMO nije idealan, ali ga ne bi trebalo menjati bez ozbiljne stručne i široke javne rasprave, kaže za „Pečat“ Miroslav Živković i upozorava da se, umesto toga, suočavamo sa opskurnim pisanjem zakona iza leđa javnosti

Orvelijanska metodologija delovanja zvaničnika u Srbiji – zastupnika interesa stranih predatorskih korporacija i sprovodilaca zakonodavstva koje omogućuje sprovođenje genocidnih planova Novog svetskog poretka – po kojoj se kontradiktornim izjavama stvara konfuzija, upadljiva je u njihovim nastupima kojim se otvara put za promenu Zakona o genetički modifikovanim organizmima. Tako je ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević-Bošković u intervjuu nedeljniku „NIN“, rekla da je proizvodnja kvalitetne i zdravstveno bezbedne hrane vodeći interes Ministarstva i da izmene Zakona o GMO trenutno nisu aktuelne. Sa druge strane, Tanja Miščević, šef pregovaračkog tima sa Evropskom unijom, na Skupu o poglavlju 30 u pristupnim pregovorima sa EU, koje je posvećeno spoljnoj politici, izjavila je da „Srbija planira u narednih godinu dana da ispuni sve uslove za ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO), uključujući usvajanje zakona o GMO“. Predstavnik Delegacije EU Frejk Janmat ponovio je da regulativa GMO u Srbiji nije usklađena sa evropskom, te da bi   je trebalo harmonizovati.

O najnovijem nasrtaju na Zakon o GMO razgovarali smo sa Miroslavom Živkovićem, koordinatorom kampanje „Za Srbiju, zemlju bez GMO“ pokreta „Dveri“, istraživačem primene savremene tehnologije u razvoju samoodrživih naselja.

Da li vam ohrabrujuće deluje izjava ministarke Snežane Bogosavljević-Bošković „NIN“-u? Kako razumeti međusobno kontradiktorne izjave zvaničnika u Srbiji u pogledu promene postojećeg Zakona o GMO?

Uvek bi trebalo da budemo rezervisani prema našim zvaničnicima kada je GMO u pitanju. Izjava Tanje Miščević da je zakon pripremljen i usklađen sa EU i da bi trebalo   da se nađe u proceduri potpuno je suprotna ministarkinoj izjavi. Nasrtaji na postojeći Zakon o GMO dolaze iz dobro poznatog trougla, koji čine biotehnološke kompanije, naša otuđena državna uprava i Evropska komisija u saradnji sa vašingtonskom administracijom. Posebno je problematičan Stručni savet za biološku sigurnost, pošto su mnogo puta neki od članova u javnost iznosili krajnje problematične i pristrasne stavove. To telo bi trebalo da na predlog Vlade bira i razrešava Narodna skupština, a njegovi izveštaji o radu da budu javni, što sada nije slučaj. Da ne govorimo o tome, što bi predložene članove trebalo da provere bezbednosne službe, kako bi se utvrdilo postoji li sukob interesa. O proizvodnji kvalitetne i zdravstveno bezbedne hrane u Srbiji najbolje govore afere sa aflatoksinom i izvozom mesa u Rusku Federaciju.

Da li se vodeći interes Ministarstva na čijem je čelu Snežana Bogosavljević-Bošković – proizvodnja i promet kvalitetne i zdravstveno bezbedne hrane i poštovanje postojećeg zakona o GMO – poštuje? Da li su građani Srbije, a da to i ne znaju, izloženi dejstvu „semena uništenja“?

Nažalost, ne mogu građanima da saopštim dobre vesti. Nedavno sam saznao za dve ovogodišnje isporuke semena, upućenog preduzećima „MK Group“ i „MK Seeds“, koje je bilo pozitivno na prisustvo genetičkih modifikacija. Iz dokumentacije koju je dostavilo Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, vidi se da je posle toga urađena superanaliza i da su rezultati bili negativni. Oba ispitivanja su rađena u našim akreditovanim laboratorijama. Kao konačni, prihvaćeni su rezultati superanalize, jer u njima nije pronađeno prisustvo genetičkih modifikacija. Logično bi bilo, da se posle dva suprotstavljena nalaza uradi i treća analiza u nekoj od renomiranih stranih laboratorija, kako bi se izbegla svaka sumnja. Ovako imamo mnogo razloga da sumnjamo u procedure, koje je ustanovilo Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Uvidom u obimnu dokumentaciju drugih uvoznika video sam  da mnoge isporuke semena imaju primese GMO u okviru zakonom dozvoljenih 0,1 odsto za seme i reproduktivni materijal. Trebalo bi da uzmemo u obzir i dozvoljenih 0,9 odsto primesa GMO i primesa poreklom od GMO u poljoprivrednim proizvodima biljnog porekla. Ovakvi proizvodi na našem tržištu nisu obeleženi!

U junu ove godine imali smo   aferu Mekdonalds sa pilećim mesom, dobijenim od živine hranjene GM sojinom sačmom. Da stvar bude zanimljivija, to meso je uvezeno iz Mađarske, a potrebno je znati da je u Ustavu Mađarske, u članu 22. stavu 2. navedeno da je njihova poljoprivreda slobodna od GMO. Umesto da se pokrene ozbiljna bilateralna rasprava o tom slučaju sa našim komšijama, ceo slučaj je pao u zaborav. Pre nekoliko dana smo imali prilike da čujemo vest iz SAD, da se politika Mekdonaldsa drastično menja, zbog katastrofalnih poslovnih rezultata.

[restrictedarea]

Nemamo odgovor nadležnih službi, na koji način se utvrđuje da li su namirnice životinjskog porekla dobijene od životinja na kojima su sprovedene genetičke modifikacije, da li su one hranjene proizvodima dobijenim genetičkim inženjeringom, kao i da li su lečene lekovima i vakcinisane vakcinama dobijenim tom tehnologijom. Ne možemo se osloniti samo na dokumentaciju  što je dostavljaju proizvođači. Naše četiri akreditovane laboratorije se bave samo ispitivanjem biljnog materijala.

Poseban problem predstavljaju ilegalni zasadi GM biljnih kultura. U našoj javnosti je prisutna informacija o nekoliko hiljada hektara pod GM sojom i kukuruzom. Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine tvrdi da je reč o neuporedivo manjim površinama, na kojima se gaji GM soja. Tim izveštajima malo ko veruje. Do sada nije bilo zvaničnih podataka, koji se odnose na zasade GM kukuruza, ali imam informacije da je bilo pozitivnih nalaza sa terena. U nedavnom zahtevu za informacije od javnog značaja, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine nije dalo odgovor na to pitanje.

Po ne znam koji put, javno postavljam pitanje, zbog čega Ministarstvo unutrašnjih poslova i bezbednosne službe ne obaveštavaju građane o tome, imaju li operativne podatke o organizovanom kršenju postojećeg Zakona o GMO, kao i ko je od naših naučnika iz državnih ustanova i funkcionera interesno povezan sa biotehnološkim kompanijama i stranim vladama koje stoje iza pristisaka na Srbiju da prihvati liberalan stav o GMO?

Među donatorima semena za poljoprivrednike poplavljenih područja, našao se i srpski ogranak „dušebrižničkog humanitarca“ „Monsanta“, vodeće biotehnološke kompanije u svetu. Da li je „Monsanto“ donirao genetički modifikovano seme?

Seme kukuruza, krastavca, kupusa i paradajza kompanije „Monsanto“ je donirano poljoprivrednicima Jagodine, Kragujevca, Kruševca, Obrenovca i Čačka. Od direktora Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenih područja Marka Blagojevića, kao i od Uprave za zaštitu bilja pri Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine je bezuspešno tražena dokumentacija, da bi se moglo videti da li je rađeno ispitivanje prisustva genetičkih modifikacija. I dok nam je Ministarstvo u dva navrata poslalo dopis da je donirano seme odgovaralo zakonskim propisima, od Marka Blagojevića nije bilo nikakvog odgovora. Ne bih da budem ciničan, ali možda bi trebalo doneti zakon, da se u svim slučajevima, kada je u pitanju „Monsanto“, nadležnima mora verovati na reč!

Zagovornici promene postojećeg restriktivnog Zakona o GMO insistiraju na njegovoj promeni zbog, kako tvrde, njegove nebezbednosti i zastarelosti. Šta vi mislite o tome?

Postojeći Zakon nije idealan, ali je glavni problem u izbegavanju njegove dosledne primene. Promena u ovakvom odnosu političkih snaga i potpunoj zatvorenosti medija, ne može da dođe u obzir. Do sada ponuđena rešenja su uvek ostavljala veliki prostor za zloupotrebe. Ako se ovaj restriktivni zakon ne poštuje, šta li će se tek dešavati sa liberalnim? Drugi problem je što ne znamo imena ljudi koji rade na izradi novih zakonskih rešenja, kao ni njihove stručne biografije. Pisanju novih zakonskih rešenja o ovako značajnom pitanju bi morala da prethodi javna rasprava stručne i najšire javnosti.

Analizom postojeće zakonske regulative uočio sam da pored postojećeg restriktivnog Zakona o GMO, imamo i Zakon o priznavanju sorti poljoprivrednog bilja, koji omogućava priznavanje sorti genetički modifikovanog bilja. Takođe i Zakon o reproduktivnom materijalu šumskog drveća dozvoljava da se u registar regiona provenijencije i priznatog polaznog materijala za proizvodnju selekcionisanog, kvalifikovanog, testiranog i reproduktivnog materijala poznatog porekla, može upisati genetički modifikovan polazni materijal, odnosno staviti u promet reproduktivni materijal GMO, za koji nadležni organ utvrdi da ne predstavlja opasnost za zdravlje ljudi i životnu sredinu. Svojevremno je javnosti stavljen na uvid i Nacrt zakona o semenu i sadnom materijalu poljoprivrednog i ukrasnog bilja, koji reguliše između ostalog i proizvodnju, doradu, promet, uvoz i utvrđivanje kvaliteta genetički modifikovanog semena i sadnog materijala poljoprivrednog i ukrasnog bilja.

Zakonima nisu regulisani humani i veterinarski lekovi i pomoćna lekovita sredstva, kao ni industrijsko-neprehrambeni proizvodi u proizvodnji i prometu (bioplastika, industrijski enzimi, kozmetika, kućna hemija, sredstva za ličnu higijenu, tekstil i sl) dobijeni genetičkim inženjeringom.

Sve navedeno ukazuje da je ovo jedno veoma kompleksno pitanje, koje mora ozbiljno da se rešava. Ne možemo prihvatiti brzopleta i parcijalna rešenja.

Koji se humani i veterinarski lekovi dobijeni genetičkim inženjeringom koriste u Srbiji?

Tačan spisak nemam, a nemaju ga ni nadležne institucije. Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije je poslala odgovor da je Pravilnik o sadržaju zahteva i dokumentacije, kao i načinu dobijanja dozvole za stavljanje leka u promet, koji predviđa obavezu podnosioca zahteva za izdavanje ili obnovu dozvole za lek, a on sadrži ili se sastoji od GMO, da to navede u odgovarajućem obrascu, stupio na snagu 18. 04. 2012. godine i da njima nije podnet nijedan zahtev za izdavanje ili obnovu dozvole za humani lek, što  sadrži ili se sastoji od GMO. U oblasti veterinarskih lekova, Agencija je izdala dozvolu za vakcinu, dobijenu genetičkim inženjeringom, „Ingelvac CircoFLEX“, nemačkog proizvođača „Boehringer Ingelheim Vetmedica“.

Ministarstvo zdravlja je na pitanje, da li je neka od državnih i farmaceutskih ustanova, pored Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, dužna da zna te podatke, odgovorilo citiranjem navedenog Pravilnika.

Sa Upravom za veterinu pri Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine je bilo velike borbe, u trajanju od godinu dana, da bismo konačno dobili odgovor da ne znaju koja državna veterinarska i farmaceutska ustanova je dužna da zna tražene podatke, koje smo neuspešno pokušali da dobijemo od Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije.

Po mojim saznanjima, na svetskom tržištu je oko 120 lekova i vakcina dobijenih genetičkim inženjeringom, među kojima su: insulini, interferoni, hormon rasta, pojedini lekovi koji se koriste posle transplantacija, kao i neke od najnovijih vakcina protiv gripa.

Građani Srbije ne bi trebalo da čekaju obnavljanje dozvola za stavljanje lekova u promet, kada će podnosioci zahteva biti u obavezi da dostave tu vrstu podataka, jer će to potrajati godinama.

Koje je ministarstvo u Srbiji zaduženo za industrijsko-neprehrambene proizvode u proizvodnji i prometu, dobijene genetičkim inženjeringom?

To bih i ja voleo da znam! Oko pitanja nadležnosti za te proizvode, pređen je dug put od bivšeg Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, preko takođe bivšeg Ministarstva privrede i finansija, koje upućuje na Ministarstvo zdravlja. Nameravam da sa saradnicima pripremim kratak video prilog, koji bi trebalo da prikaže kako izgleda komunikacija sa našim institucijama.

Ministarka Bogosavljević-Bošković u pomenutom intervjuu „NIN“-u kaže da se „mora slušati nauka i videti koji su to razlozi za, a koji protiv GMO“. Šta nam nauka govori?

Veliki je broj ozbiljnih istraživanja, objavljenih u dobro rangiranim stručnim časopisima sa recenzijom, koja jasno stavljaju do znanja da proizvodi dobijeni ovom tehnologijom ostavljaju pustoš iza sebe. Prekretnicu u proceni rizika GMO i toksikologiji pesticida predstavljala je studija časnog francuskog naučnika Žila-Erika Seralinija. Zapravo, ništa nije zadalo jači udarac čitavom projektu genetičkog inženjeringa od studije „Dugotrajna toksičnost herbicida ‚Raundap‘‚ na ‚Raundap‘ tolerantani GM kukuruz“ koju je uradio profesor Žil Erik Seralini sa svojim timom naučnika sa francuskog Univerziteta „Kaen“, čiji su rezultati objavljeni septembra 2012. godine. Veoma je važno podsetiti čitaoce „Pečata“ da su Seralini i naučnici iz njegovog tima uradili prvu dugoročnu studiju o zdravstvenim posledicama korišćenja u ishrani jedne GM biljne kulture, kao i najčešće upotrebljavanog herbicida na svetu „Raundap“, korišćenih nezavisno ili združeno. Pacovi su prvi put u ovoj studiji testirani tokom čitavog svog prosečnog dvogodišnjeg veka. Tumori kod pacova su se u Seralinijevoj studiji pojavili posle četiri meseca, što je potvrdilo da tromesečna ispitivanja, koja sprovodi biotehnološki sektor, predstavljaju dimnu zavesu sa stanovišta procene bezbednosnog rizika. Pacovi su razvili ogromne tumore i njihove fotografije su obišle svet. Posle Seralinijevih istraživanja bilo kakva reč o tome da su GMO bezbedni trebalo bi da povlači za sobom zakonske posledice.

No, spomenuo bih i jedno drugo – prekretničko istraživanje čiji su rezultati objavljeni 2013, u medijima potpuno nezapaženo. U pitanju je rad tima sa Univerziteta u Vašingtonu, na čelu sa profesorom dr Džonom Stamatojanopulosom (Exonic transcription factor binding directs codon choice and impacts protein evolution, Science 342:1367-72). Otkrili su da genomi koriste genetički kod za dva odvojena jezika. Jedan opisuje pravljenje proteina, a drugi nalaže ćelijama kako da kontrolišu gene. Pošto je jedan jezik ispisan iznad drugog, drugi je ostao skriven tako dugo. Ovo istraživanje jasno pokazuje da kreatori genetičkog inženjeringa nemaju ni kontrolu nad procesom izmene gena, ni elementarna znanja! Ko posle ovoga može da im veruje?

Pošto je ministarka Bogosavljević-Bošković u intervjuu „NIN“-u rekla da se mora slušati nauka, predlažem njoj i njenim kolegama da krenu od navedenih studija. Posle toga neće imati dilemu kakav stav treba zauzeti prema GMO.

[/restrictedarea]