Ebola – zastrašujući projekat

Piše Mara Knežević Kern

Dok mediji „glavnog toka“ – sinhronizovano − podižu tenziju oko epidemije   ebole, sve je manje ljudi spremno da poveruje u zvaničnu verziju događaja

Tiha ebola, iza scene, nosi mnoge tajne na čijem otkrivanju radi armija tragača, sakupljajući nedostajuće kockice zastrašujućeg projekta, a njegovi autori nestrpljivo čekaju povoljan trenutak da ga obelodane.

EKOLOG SUDNJEG DANA Hilari Vajt je 2006. objavila svedočenje Foresta Mimsa, rukovodioca Sekcije za nauku i ekologiju u Teksaskoj akademiji nauka, sa detaljima vezanim za 109. zatvorenu sednicu Akademije. Ovaj poznati pisac, urednik Citizen Scientist magazina, odlučio je da obelodani eugeničku agendu  dr Erika  Pjanke, uglednog evolucionog ekologa, koji sebe naziva „Doomsday“ ekologom (ekolog Sudnjeg dana). Kada je Pjanka stao za govornicu, jedna osoba je prišla kamermanu naloživši mu da isključi kameru, tako da je ovo izlaganje ostalo u najužem krugu. Zahvaljujući Forestu Mimsu, javnost je saznala detalje Pjankine teorije o neophodnosti eliminacije 90 odsto stanovnika Planete, „ukoliko želimo da spasemo prirodno okruženje“. Posle aplauza, naučnik je nagovestio mogućnost da se umesto „neefikasnih metoda kao što su ratovi, glad i AIDS, pristupi upotrebi biološkog oružja“, napomenuvši da bi ebola bila idealno, efikasno i jeftino rešenje. Na kraju izlaganja, Pjanka je, „smrtno ozbiljan“, rekao da javnost još nije spremna da čuje njegove stavove, dodavši, uz smeh, da bi trebalo da „sterilišemo sve ljude na svetu“. Na pitanje iz publike da li je s nekim podelio svoje mišljenje, odgovorio je da je „razgovarao sa preobraćenima“. Tom prilikom je ponovio stav da „čovek nije ništa vredniji od bakterije“.

Nekoliko nasumice odabranih citata ukazuje na dimenzije eugeničkog ludila i neophodnost da prepoznamo takav rukopis u svakoj globalnoj tragediji.

Bil Gejts je na Ted toku (Ted Talk) izjavio: „Na svetu danas živi 6,8 miliona ljudi. Uskoro će biti 9 miliona. Ukoliko uradimo zaista dobru stvar sa vakcinama, zdravstvenom zaštitom, uslugama za brigu o reprodukciji (Reproductive Health Services) možemo smanjiti broj ljudi za 10 ili 15 procenata.

Princ Filip, vojvoda od Edinburga, izjavljuje da bi „u slučaju da je reinkarnacija moguća, voleo da se na Zemlji pojavi kao virus koji bi smanjio broj ljudi“.

Teodor Ruzvelt: „Društvo nema interesa da dozvoli degenerisanima da se reprodukuju.“

Henri Kisindžer: „Depopulacija bi morala biti najviši prioritet američke spoljne politike prema trećem svetu.“

Ted Tarner: „Idealno bi bilo smanjiti populaciju na 250 do 300 miliona; smanjenje za 95 odsto u odnosu na današnji nivo bilo bi idealno.“

[restrictedarea]

 

EUGENIČKA AGENDA Tomas Ferguson (Stejt department): „Populacija je politički problem, čim se otme kontroli, potrebno je da vlast interveniše ne prezajući ni od fašističkih metoda. Naš program u El Salvadoru nije bio uspešan, a da bi stvarno smanjili populaciju, moramo da gurnemo što više muškaraca u rat i sterilišemo što više žena. Još brži način je izgladnjivanje ili bolest.“

Aleksandar King i Bertrand Šnajder, u knjizi Prva globalna revolucija, citiraju delove  strategije Rimskog kluba iz 1991: „U potrazi za novim neprijateljem koji će nas ujediniti, došli smo na ideju da uz pomoć pretnji zagađenjem, globalnim zagrevanjem, nestankom vode, glađu i slično možemo da postignemo cilj. Ali označavanjem ovih opasnosti za zajedničkog neprijatelja upali smo u zamku, proglasivši simptome za uzroke. S obzirom na to da su sve te opasnosti  prouzrokovali ljudi svojim delovanjem… pravi neprijatelj je samo čovečanstvo.“

Paul Erlih u Populacionoj bombi nagoveštava ozbiljniji tretman obolelog čovečanstva: „Kancer je nekontrolisano razmnožavanje ćelija; eksplozija populacije je nekontrolisano razmnožavanje ljudi… Moramo preusmeriti naše napore sa tretmana simptoma na odsecanje tumora. Operacija zahteva brojne brutalne i bezdušne metode.“

Posle ovakvih, javno iznesenih eugeničkih teorija, nije moguće ne postaviti pitanje ko stoji iza bezdušnih i brutalnih metoda za eliminaciju afričkog stanovništva. Poznato je da je laboratoriju za eksperimente s ebolom u Kenemi finansirao Soroš, a uz njegovo ime „iz kutije iskače“ neizbežni Bil Gejts. Posle rušenja aviona nad Ukrajinom i pogibije Glena Tomasa, medijskog koordinatora pri SZO, istina o tome šta se dogodilo sa virusom i zbog čega je laboratorija posle proglašavanja epidemije zatvorena, još uvek neće izaći na svetlo dana. Glen Tomas je mnogo znao, a u poslednje vreme je pokušao da uključi medije u planove SZO vezane za kontroverznu laboratoriju. Ne postoje dokazi da je Tomas sa naučnim timom stradao u režiranoj avionskoj nesreći, ali ova hipoteza otvara mnoga pitanja, uključujući eksperimente naučnika iz laboratorije Tulan univerziteta gde su se proizvodile lažne dijagnoze, na osnovu kojih su zdravi proglašavani bolesnim kako bi ih nagovorili da prihvate tretman koji je prouzrokovao pojavu ebole.

EBOLA PA VOJNA OKUPACIJA Obamina pomoć ugroženom području u vojsci i naoružanju potvrđuje tvrdnje afričkih izveštača da je bolest pod nazivom ebola ubačena u Zapadnu Afriku kako bi se omogućio neometan ulaz trupa na tlo Nigerije, Liberije i Sijera Leonea. Pojedinačan vojni upad u ove zemlje bio bi isuviše očigledan, pa se poseglo za ovim virusom.

Sijera Leone je najveći isporučilac dijamanata. Već nekoliko meseci rudari štrajkuju zbog neljudskih uslova u rudnicima, što je navelo savremene robovlasnike da primene proverenu metodu: vojna okupacija praćena prinudnim radom. Nedostajao je samo povod.

I naftom bogata Nigerija je postala meta napada biološkim oružjem, a masovni protesti protiv Crvenog krsta, osumnjičenog za širenje epidemije uz pomoć vakcina, bili su zgodan povod za ubacivanje 3 000 stranih vojnika, sa zvaničnom ulogom „obezbeđivanja uslova za vakcinaciju i karantin“. Pljačkom nigerijske nafte biće plaćeni troškovi okupacije.

Ubacivanje zaraženih ebolom u Ameriku predstavlja još jedan strateški manevar radi širenja panike, sprovođenja prisilne vakcinacije i uključivanja u mašinu ostatka sveta, što se u potpunosti uklapa u depopulacionu agendu.

Izveštaj Kerolin Kon o Investitorskoj konferenciji u Londonu, posvećenoj Sijera Leoneu (2009) predstavlja još jednu kockicu u mozaiku, s obzirom da je tom prilikom  najavljen „ekonomski bum“ ove siromašne zemlje. Pored VB, značajna sredstva za pomoć režimu Ernesta Korome uložio je i bilioner Soroš, izjavivši da mu „dobrobit Sijera Leonea leži na srcu“. Kad se uzme u obzir da Soroš ima bliske poslovne kontakte sa profašističkom ukrajinskom vladom, umešanom u rušenje aviona u kojem je bio i Glen Tomas, suočavamo se sa zastrašujućim scenarijom izvedenim najavljenim brutalnim i bezdušnim metodama.

Glen Tomas je u aprilu 2014. upozoravao na mogući ebola napad, dok je 2009. tvrdio da su ptičji i svinjski grip „pandemija pod lažnom zastavom“. On je izjavio da su  vakcine protiv AIDS-a biološko oružje, a njegova pogibija bi mogla da predstavlja upozorenje slično onom poslatom Poljskoj (avionska nesreća iznad Smolenska) kako bi se kaznila poljska vlada zbog odbijanja da objavi pandemiju svinjskog gripa.

PRETNJA KARANTINOM Dok predsednik Obama deli lekcije ostatku sveta, apelujući na „ozbiljniji“ pristup eboli, na američkom tlu se preventive svode na pretnje karantinom. Iskusni zdravstveni radnik sa dugogodišnjim stažom na infektivnom odeljenju klinike u Mejnu, Ebi Norman, iznosi zapanjujuće detalje o nepoznavanju osnovnih pravila zaštite među medicinskim osobljem: „Nezamislivo je da medicinska sestra u Dalasu nije imala nikakvu zaštitu, dok je pacijent Tomas Dankan povraćao u njenom prisustvu. Ona je izjavila da u bolnici uopšte nije postojao protokol za pristup obolelima od ebole, niti je nabavljena zaštitna oprema.“

Pojava Tomasa Dankana sa uznemirujućim simptomima ebole (25. septembra) nije uznemirila osoblje klinike u Teksasu. S obzirom na to da se radilo o siromašnom crncu bez socijalnog osiguranja, osoblje ga je poslalo kući da porodica brine o njemu. Kad se nekoliko dana kasnije vratio s pogoršanim stanjem, smešten je u sobu gde je umro bez ikakve nege. Nekoliko dana kasnije, obolela je i medicinska sestra koja je nezaštićena bila u kontaktu s pacijentom.

Reporter iz Dalas morning njuza krenuo je u deo grada gde je stanovao oboleli Dankan. Otkrio je da u naselju žive ljudi iz raznih krajeva sveta, koji loše znaju jezik, a većina nije ni čula za ebolu. S obzirom da im niko od zdravstvenih radnika nije rekao kako da se ponašaju, u stanu preminulog su zatekli porodicu, koja još nije uklonila posteljinu, dok su se deca bezbrižno igrala.

LEK JE VITAMIN C Normanova optužuje američki zdravstveni sistem za izdaju – kako pacijenata tako i medicinskih radnika – tvrdeći da se radi o nedostatku kulture zdravstvene zaštite i zanemarivanju preventive, uz zabrinjavajući izostanak saradnje između lekara, sestara i pacijenata.

Nedostatak kompetencije ne sprečava američke lekare da se arogantno odnose prema lokalnim zdravstvenim radnicima, o čemu govori liberijski lekar, dr Gabrijel Logan. On na svom odeljenju tretira obolele prema sopstvenom protokolu, koristeći alternativne lekove kao što su vitamin C i koloidno srebro. U karantinu-stacionaru, otvorenom u avgustu, postiže stopu izlečenja od 86 odsto. Američki lekari iz misije su ga sprečavali u radu, tvrdeći da takva terapija nije efikasna, iako su sami bili bespomoćni pred ebolom.

Nigerija je pokazala zavidan nivo koordinacije medicinskog osoblja i države, tako da je, uz pažljivo praćenje situacije, prijavljeno samo 20 slučajeva gde se sumnja na ebolu, što je, s obzirom na populaciju od 174 miliona stanovnika, zanemarljivo. U pomoć Africi je pristigla i ekipa od 150 kubanskih lekara, čije prisustvo uliva poverenje zaplašenom stanovništvu.

Nana Kvame iz Gane tvrdi da je Crveni krst uneo bolest u četiri zemlje, prenoseći ga injekcijama i medikamentima, zbog čega su „primitivni“ stanovnici Liberije i Nigerije  nasilno proterali „krstaše“. Ljudi znaju da je Gejtsova polio vakcina izazvala paralizu ili smrt 47 000 ljudi, pa je  nagoveštaj prisilne vakcinacije izazvao paniku. S obzirom da vlada SAD poseduje patent na ebola virus, niko na svetu nema pravo da njime eksperimentiše u cilju traženja leka, a onog trenutka kad pacijent oboli, postaje vlasništvo Bila Gejtsa.

Emi Gudman je u emisiji posvećenoj eboli citirala duhovit natpis objavljen u Ruandi: „Najbolja vakcina protiv ebole je izbaciti 50 belih ljudi iz zemlje.“

[/restrictedarea]