VERA U BANDERA: Za kim plače majka kijevskog Majdana?

Gostovanje Olge Bogomolec, srpskoj javnosti poznate po tome što je uspela da zbuni i lejdi Ketrin Ešton i dovede je u nedoumicu ko je na koga pucao na „Majdanu“, od početka do kraja ostalo je nejasno

Piše Nataša Jovanović

Od 4. do 6. septembra u Beogradu je u (ne)zvaničnoj poseti boravila doktorka Olga Bogomolec, savetnica predsednika Ukrajine Petra Porošenka. U tom kratkom roku bila je primljena u Srpsku patrijaršiju, na RTS, VMA…
U pismu upućenom medijima, organizatori su dr Olgu Bogomolec predstavili kao poznatu ukrajinsku društvenu aktivistkinju i filantropa.
„Diplomirala je na Kijevskom medicinskom institutu (sada je to Nacionalni medicinski univerzitet ‚Bogomolec‘, koji nosi ime njenog pradede, dr Aleksandra Bogomoleca) da bi, pet godina kasnije, završila postdiplomske studije na pensilvanijskom Medicinskom fakultetu i na Institutu za dermatopatologiju ‚Bernard Akerman‘ u Filadelfiji u SAD-u (…) U toku protesta protiv predsednika Janukoviča na kijevskom Trgu Majdan, krajem 2013. i početkom 2014. godine organizovala je uspostavljanje nekoliko medicinskih centara na terenu, lično je izvodila operacije i lečenje povređenih i ranjenih, a bila je i koordinator medicinske službe „Majdana“(…) 1. septembra 2014. godine imenovana je za savetnika predsednika Ukrajine, Petra Porošenka“ .
Nijedan medij u Srbiji se nije zapitao šta ova „Majka Tereza kijevskog Majdana“ radi u zemlji koja je prijatelj Rusije, i čija budućnost, ne samo energetska, zavisi od Moskve. Takođe, da li vođe pobune u Kijevu mogu biti prijatelji ne samo Rusiji nego i svim drugim zemljama koje su skupo platile nacističko divljanje pre više od pola veka? Zašto je onda ova žena ugošćena u Srbiji, koja je takođe bila žrtva nacizma?

ZAŠTO KRIM NIJE KiM Na ovo pitanje odlučili smo da potražimo odgovor direktno od nje. Na ugovorenom intervjuu u Vili „Jelena“ Bogomolec se pojavila u pratnji organizatora, direktorke Centra za istraživanje migracija, savetnika ukrajinske ambasade u Beogradu, i Dragomira Karića koji je ovu priliku iskoristio da gošći uruči poklon.
Na pitanje kojim važnim povodom ona kao savetnik ukrajinskog predsednika napušta zemlju u kojoj bukti građanski rat, Bogomolec je napravila ispravku, istakavši da nije reč o građanskom ratu, već o činjenici da strani vojnici ratuju protiv građana Ukrajine.
„U mojoj zemlji ne besni građanski rat. Na teritoriji moje zemlje nalazi se strana vojska, strane trupe, tenkovi i vojna oprema. Mi se suočavamo sa agresijom druge zemlje, Rusije. Ukrajina želi da očuva mir i suverenitet, a to je jedino moguće ukoliko strane trupe napuste našu teritoriju. Ne smemo zaboraviti da je Krim anektiran tako što su tamo ušetali vojnici bez oznaka na uniformama. Čija je to vojska bila? Ista ona koja sada ratuje u Donbasu i Lugansku. Vi u Srbiji imate živo iskustvo Kosova, vama je otet deo teritorije i vi razumete u kojoj situaciji se nalazi Ukrajina danas. U oba slučaja reč je o grubom kršenju međunarodnog prava.“
Na našu opasku da upravo gledano iz ugla međunarodnog prava grdno greši, na šta je upozorava postojanje Deklaracije o načelima međunarodnog prava o prijateljskim odnosima i saradnji iz 1970, Bogomolec se nije osvrnula.
Naime, stereotipno ponavljanje da je slučaj Krima identičan slučaju otimanja Kosova od strane albanskih separatista gubi na svakom smislu kada se ima na umu da su pomenutim međunarodnopravnim aktom stanovnici Krima, kao narod Rusije, iskoristili pravo na samoopredeljenje na način jedino predviđen ovim međunarodnim pravnim aktom i to tek pošto su bili isključeni iz jednakog pristupa vlasti i diskriminisani u ličnim i političkim pravima. Nasuprot njima, Albanci kao nacionalna manjina nisu uživali pravo na samoopredeljenje.
Dalji razgovor sa gospođom Bogomolec tekao je od raščivijavanja uloge „Desnog sektora“ i ideologije banderovaca, koja je sa njihovim predstavnikom ušla u državne strukture, do ekonomske situacije u ratom razorenoj Ukrajini. Bogomolec je objasnila da se ideologija „Desnog sektora“ ne nalazi u korenu rata i nije vladajuća ideologija, da sam „Desni sektor“ ne uživa veliko poverenje građana, o čemu svedoče rezultati na prethodnim izborima kada su osvojili tek 0,3 odsto glasova i da ona smatra da na sledećim izborima neće preći cenzus. Što se tiče predstojeće zime, nije optimistična u pogledu ekonomske i socijalne situacije, ali o tome, dok rat još traje, smatra, prerano je govoriti.

KO JE VEŠAO HITLEROVE SLIKE? Uprkos tome što je razgovor sa gospođom Bogomolec bio planiran u idealnim uslovima, na volšeban način tonski zapis nije bio upotrebljiv. Ipak, zahvaljujući angažovanju prevodioca, sačuvan je deo izlaganja. Na neka pitanja, poput onog kako objašnjava da je u redovima ukrajinske vojske veliki broj nbso online casino reviews boraca iz Poljske i pribaltičkih zemalja, koje angažuju američke kompanije, te da su najvatreniji borci Kijeva upravo oni koji potiču iz unijatskih delova zemlje, Bogomolec je ili izbegla da odgovori, ili delom ponudila objašnjenje, ali ti segmenti razgovora, nažalost, nisu sačuvani.
Treba reći da, uprkos tvrdnjama gospođe Bogomolec koje se tiču prisustva ruskih trupa na teritoriji Ukrajine, zvanični podaci govore da nijedan ruski vojnik nije stupio nogom na ovu teritoriju.
Takođe, činjenica je i da su građani Kijeva, okupljeni oko „Majdana“, vešali Hitlerove slike i otvoreno pozivali na rat sa Moskaljima, da Ukrajina ne oskudeva sa „Majkama Terezama“, da je jednu takvu, bivšu premijerku Juliju Timošenko čak i britanski list „Idipendent“ optužio da je opljačkala državu i da ima preko 300 računa otvorenih u bankama širom sveta, te da je njena kćerka u govoru pred uzavrelim majdanovcima pravila poređenje između Šiptara i Ukrajinaca…
Zvanično, Bogomolec je došla u Srbiju da kao doktor (dermatolog?) podeli iskustva sa našim stručnjacima sa VMA koji su nakon našeg tragičnog ratnog iskustva na području bivše Jugoslavije lečili obolele od posttraumatskog sindroma. Izostalo je objašnjenje da li Bogomolec, a u trenutku dok se u Ukrajini priča da se na stanovnike Novorusije, po hrvatskom receptu, sprema „Oluja“, previđa činjenicu da se nalazi u zemlji prepunoj izbeglica iz Krajine.

PREVERAVANJEM DO NOVOG IDENTITETA Objašnjavajući položaj nekoliko pravoslavnih i jedne unijatske crkve, koje deluju u Ukrajini, Bogomolec je rekla da put rešavanja konflikta ide preko jedinstva i da je nju lično najviše pogodilo pozivanje monaha Kijevsko-pečerske lavre na agresiju. Njihova dela Bogomolec je ocenila kao nečasna, neslavna i nebogougodna. Reč je, da pojasnimo, o pravoslavnim monasima jedine kanonski priznate Ukrajinske pravoslavne crkve, koja deluje pri Moskovskoj patrijaršiji (UKC − MP) koji su prvi bili na udaru razularenih majdanovaca što su u antiruskoj histeriji pretili da nijedan pravoslavni sveštenik neće izaći iz zidina Lavre. Druga crkva, raskolnička, prihvaćena kao autoritet od većine predstavnika hunte, jeste Autokefalna ukrajinska pravoslavna crkva Kijevske patrijaršije, nastala u vreme smutnji i raspada SSSR-a, a pod parolom „nezavisna država − nezavisna crkva“. Na čelu ove crkve je samoproglašeni patrijarh Filaret, koji je pre nekoliko dana, udovoljavajući ukusu svojih vernika, predsednika Vladimira Putina nazvao sotonom. Ova raskolnička crkva zadala je završni udarac ruskoj nacionalnoj svesti u Ukrajini. Jedinstvo crkve je dodatno razbijeno postojanjem Ukrajinske grko-katoličke crkve, odnosno, unijatske crkve.
Bogomolec je istakla da istok Ukrajine koji je bio u sastavu SSSR-a nije negovao svoju veru, čije ispovedanje je u vreme komunizma bilo zabranjeno, dok na Zapadu, koji se tek 1939. pripojio SSSR-u, nijedna generacija nije bila lišena dodira sa crkvom.
Istina je da je unijatska crkva ostala bliska veri, ali razlog tome treba potražiti u činjenici da je ovo preveravanje odvelo u promenu identiteta. Bogomolec je izostavila da kaže da je cena bila visoka. I plaćena krvlju 1 000 pravoslavnih mučenika, čije kosti je tamošnji biskup, jedan od predvodnika Unije, u svom misionarskom transu vadio iz grobova i spaljivao. U tim delovima Ukrajine, vera je određivala identitet. Isti proces promene vere dešavao se i Srbima u zapadnoj Hercegovini koje je put do zidina Staljingrada vodio preko primanja katoličanstva.

EPILOG NESUĐENOG INTERVJUA Gostovanje Olge Bogomolec, srpskoj javnosti poznate po tome što je i lejdi Ketrin Ešton uspela da dovede u nedoumicu ko je na koga pucao na „Majdanu“, od početka do kraja ostalo je nejasno. Podsetimo da je svetska javnost za doktorku Bogomolec prvi put čula nakon što je obelodanjen presretnuti razgovor vođen između šefa estonske diplomatije Urmasa Pajeta i visoke predstavnice EU. Pajet je rekao da je prilikom boravka u Kijevu razgovarao sa doktorkom koja je lečila ljude pogođene hicima iz snajpera, a koja je rekla da su i demonstrante i policiju gađali isti ljudi.
„A drugo, što još više zabrinjava, ista ta Olga (Bogomolec) mi je, takođe, rekla da sve ukazuje da su iz istih snajpera ubijani ljudi i iz jednih i iz drugih redova − i policajci i ljudi sa ulice“, istakao je Pajet.
Eštonova je prokomentarisala: „Pa, da… to je, to je strašno.“
Iako je Ministarstvo spoljnih poslova Estonije potvrdilo autentičnost telefonskog razgovora, Olga Bogomolec je demantovala istinitost tvrdnje koju je navodno iznela.
Ova Ukrajinka, koja je zbunila svetske diplomate, predstavlja se kao „Majka Tereza kijevskog Majdana“, no u pojedinim trenucima, mada negira vezu sa ideologijom „krvi i tla“, nastupa kao duhovni vođa nacistički orijentisanih banderovaca; žena izrazite slovenske lepote, mirotvorac koji vida rane i jedne i druge strane, začudo − jedino političko rešenje vidi ili u povratku teritorija onih koji su u odbrani svojih prava izglasali prisajedinjenje sa Rusijom, ili u nastavku rata. Gošća Srpske patrijaršije, koja se načelno zalaže za ujedinjenje crkve, s druge strane, za stradalne monahe Kijevsko-pečerske lavre, kaže da su u vreme „Majdana“ radili „nečasna, neslavna, nebogougodna dela“(!)
Izgleda da takve protivurečnosti sa sobom može da nosi jedino ona slovenska duša koja je prošla sve obuke u specijalnim političko-obaveštajnim školama. Jer, ipak je teško poverovati da je njen boravak u Pensilvaniji bio motivisan tek dermatologijom. Da jeste, teško da bi sada bila Porošenkov savetnik.
Na kraju treba reći da slučaj dolaska Olge Bogomolec u Srbiju, njen odlazak na VMA i prijem u Patrijaršiji jesu višestruko simptomatični: govore da je moguće biti i prijatelj sa Rusijom i tolerisati predstavnike vođa sa „Majdana“. Onaj ko je zamislio ovu „alhemiju“ svakako ne misli dobro budućnosti Srbije. Srećom, Bogomolec nije ni prva ni jedina ličnost koja je prošla kroz Beograd a da ovdašnja javnost nije znala zašto. No, širenje tolerancije prema antiruskoj propagandi ima svoju cenu: o tome je nedavno govorio i sam ambasador RF u Beogradu Aleksandar Čepurin.

___________________________________________________________________________

Jezik nije krucijalno pitanje

Nakon protivustavnog puča i svrgavanja predsednika Janukoviča sa vlasti, krenuo je, podsetimo, i otvoreni progon Rusa i onih koji govore ruski jezik. Sumnje da su dešavanja na „Majdanu“ uvod u repriziranje onoga što je ruski narod doživeo u okupiranoj Ukrajini od strane Trećeg rajha pre više od pola veka opravdalo je izglasavanje Zakona o zabrani upotrebe ruskog jezika. Za Bogomolec sam jezik nije krucijalno pitanje, ali je usvajanje ovog zakona bila velika greška.
„U budućnosti, mi moramo izglasati zakon koji bi bio na dobrobit svih građana. Jer mi imamo patriote koji govore ruskim jezikom i koji više čine za Ukrajinu od svojih sunarodnika koji se samo služe ukrajinskim jezikom. Taj zakon je trebalo da se odnosi samo na članove Rade, jer onaj ko upravlja zemljom mora znati i ukrajinski i engleski i ruski jezik“, objasnila je Bogomolec.

___________________________________________________________________________

NATO kao alternativa

Ako je alternativa neprihvatanju SSP-a bila protivustavna smena predsednika Janukoviča i građanski rat, šta je alternativa neprihvatanju sedam Putinovih tačaka?
Nastavak rata

Sa kim? Sa Poljacima? Protiv koga? Protiv Rusije?
Mi živimo u trećem milenijumu, u vreme čudnog rata kada je moguće da jedna država pošalje naoružanje i vojsku u drugu, a da onda tvrdi da tamo nije kročio nijedan njen vojnik. Ukrajina sada ima na jednom delu svoje teritorije stranu vojsku, suočava se sa agresijom druge zemlje. Sve što Ukrajina traži jeste mir. Ali mir koji bi značio i očuvanje teritorijalne celovitosti i vraćanje Krima. Alternativa tome je nastavak rata i ulazak u NATO.