Škotska preti razvodom braka

Nafta iz Severnog mora i rezerve tamošnjeg gasa su uveliko argument za održivost škotske samostalnosti

Za „Pečat“ iz Londona Dejan Lukić

Osamnaestog septembra glasači u Škotskoj treba da kažu na narodnom plebiscitu da li žele da i dalje ostanu u zajednici sa ostalim delovima Ujedinjenog Kraljevstva: Engleskom, Velsom i Severnom Irskom − ili su za odlazak iz unije stare tri stotine godina.

ŽESTOKI RAT Škotska vlada Aleksa Salmonda, lidera Škotske nacionalne partije, želi razvod braka. U jednom od poslednjih istupa, Salmond kaže da Ujedinjeno Kraljevstvo, naprosto, „ne služi više svojoj svrsi“, a da samostalna Škotska, sa svojom naftom i gasom u Severnom moru, ima sve uslove da bude jedna od najbogatijih država na svetu: „Vreme je da Škotska uzme sudbinu u svoje ruke, oslobođena okova u Londonu.“
Salmond i njegovi „secesionisti“ su glogov kolac u slabinu vlade premijera Dejvida Kamerona, koji pak uzvraća, s pravom ili ne, da je Britanija „najuspešnija društvena i politička unija na svetu“, pa bi razvod braka sa Škotskom bio šteta za obe strane.
[restrictedarea] Dva tabora su trenutno u žestokom ratu za svakog škotskog birača; elektorat je podeljen, „unionisti“ trenutno vode sa oko četiri procenta prednosti i sva je prilika da će se sudbina Britanske kraljevine rešavati u poslednjim metrima trke i glasovima znatnog broja trenutno neopredeljenih Škota.
U igri su tri krupne referendumske teme: šta će da se dogodi sa zajedničkim naftnim bogatstvom iz škotskih voda u Severnom moru; kako rešiti monetarnu parnicu u slučaju razvoda i − pitanje svih pitanja − šta će da bude sa sistemom nuklearnog odvraćanja − sa bazom nuklearnih podmornica, smeštenom u Škotskoj.
Škotska preti razvodom, a nafta iz Severnog mora i rezerve tamošnjeg gasa su uveliko argument za održivost njene samostalnosti. Aleks Salmond u tekućoj kampanji skreće pažnju sugrađanima da bi samo jedna desetina od naftnih prihoda − oko milijarda funti godišnje − obezbedila nezavisnoj Škotskoj rezervni fond sličan onom u Norveškoj, koja je na ovaj način obezbedila trideset milijardi funti za potrebe budućih generacija Norvežana.
Dejvid Kameron na ovo ima primedbu: nafta iz Severnog mora nije škotska, nego je britanska uspešna priča. I sada kada se iz mora sve teže izvlači sve manje barela, važnije je nego ikada da se usavršava i obnavlja zastarela tehnologija eksploatacije; da naftna industrija i troškovi njene inovacije padnu na „široka leđa“, koja može da obezbedi samo zajednička kasa.
Britanska naftna industrija u Severnom moru zapošljava trenutno 450 hiljada ljudi iz cele zemlje; u toku 2012/2013, državna kasa Ujedinjenog Kraljevstva prihodovala je, prodajom proizvoda, 6,5 milijardi funti.
Severno more pokriva oko 67 odsto nacionalne potrošnje nafte i 53 odsto gasa. Ako bi se zarada od nafte posmatrala kroz bruto nacionalni dohodak, pokazalo bi se da Škotska generiše više prihoda po glavi stanovnika nego celi ostatak Ujedinjenog Kraljevstva.
Britanija je do sada iz Severnog mora izvadila oko 40 milijardi barela. Ceni se da ispod vode leži još 24 milijarde barela, za proizvodnju u sledećih 30-40 godina. Vlada u Edinburgu prognozira da će do 2018. prihodi od nafte iz Severnog mora iznositi 57 milijardi funti.
Vađenje nafte iz Severnog mora konstantno je u padu, još od 1999. godine kada je dostiglo svoj maksimum.
Dejvid Kameron propagira u sadašnjoj kampanji da će Britanija u zajednici sa Škotskom biti u znatno boljoj mogućnosti da finansira dalju, sve skuplju eksploataciju. Smatra, takođe, da će zajednička država lakše da se nosi sa budućim izazovima fluktuacije cena na svetskom tržištu goriva
Premijer Škotske, Salmond, koji predvodi kampanju za otcepljenje, govori, naprotiv, da će nezavisna Škotska lakše da izađe nakraj sa turbulencijama na tržištu nafte i gasa; drži da će biti u stanju da iz prihoda od nafte i gasa izdvaja, po uzoru na Norvešku, deset odsto u stabilizacioni fond, za slučaj većih potresa na tržištu. Salmond podseća birače da su Norvežani u takav fond već do prošle godine akumulirali 785 milijardi dolara. Ističe, takođe, da će se taj novac koristiti ne samo za slučaj fluktuacije cene goriva nego i za pokriće sve većih troškova za penzije, zbog sve dužeg životnog veka stanovništva.

PITANJE NUKLEARNE SILE Dva tabora su u klinču i oko sudbine sadašnje zajedničke valute − funte. Škotska vlada bi htela da i posle razvoda braka bivši „supružnici“ zadrže dosadašnju zajedničku monetu, ali tri glavne partije na Ostrvu − konzervativci, laburisti i liberalne demokrate − zajednički poručuju Edinburgu da izlazak iz unije znači i izlazak Škotske iz sistema funte.
Brakorazvodna parnica unije, nastale još 1707. godine, morala bi da reši možda i najosetljivije strateško pitanje na kojem se ukrštaju prošlost, sadašnjost i budućnost imperijalne moći Britanije, ali i imperijalne psihe koja i danas fermentira u mentalitetu − i nostalgiji − u dobrom delu političke elite na Ostrvu. Britanija je nuklearna sila. Na toj premisi prebiva kolektivna psiha, ali i današnji uticaj ove države, njena politička težina u globalnom prostoru.
Kameronova vlada je prošle godine izašla pred parlamentarni Komitet za pitanja Škotske sa svojim viđenjem budućnosti atomskog arsenala, za slučaj da Škoti napuste zajedničku državu. „Dužnost svake vlade je da osigura bezbednost zemlje, njenog naroda i njegovog vitalnog interesa. U tom cilju su sve prethodne vlade zadržale nuklearno odvraćanje kao osnovu naše bezbednosti… Sistem atomskog odvraćanja pruža najvišu garanciju za nacionalnu bezbednost od rizika koji bi predstavljao neprijatelj sa atomskim oružjem“, stoji u vladinom papiru, gde se još kaže da će moć nuklearnog odvraćanja biti upotrebljena za sprečavanje „ucena i akata agresije“ protiv vitalnih interesa Britanije, koji ne bi, inače, mogli da se brane „drugim“, konvencionalnim oružjem. Britanski nuklearni potencijal je, podvlači se, i u službi podrške kolektivnoj bezbednosti na evroatlantskom prostoru, a kroz vojnu strukturu NATO-a.
Britanski atomski sistem odvraćanja baziran je na atomskim podmornicama. Ceo potencijal je umrežen u takozvani sistem „Rilantles“ (neprekidan) koji je u primeni već 43 godine. Reč je o neprekidnom atomskom dežurstvu na moru; ne smanjuje se, niti se povećava i ima „maksimalnu političku slobodu u kriznim situacijama“. Sistem balističkih raketa na podmornicama obezbeđuje „punu zaštitu, domet i trajnost“.
U jednom dokumentu vlade iz 2012. stoji da će dotadašnje nuklearne podmornice „Vangard“ biti zamenjene po isteku svog trajanja, do kraja 2020, a najkasnije do 2030. godine, sistemom podmornica koje će nositi balističke rakete „Trajdent“.
Izveštaj o stanju i perspektivi britanskog oružja za atomsko odvraćanje sastavljen je kao deo vladine pozicije u slučaju da na referendumu Škotska odluči da izađe iz unije. U slučaju takvog ishoda, Vajthol ima spremne alternativne opcije. Ali se škotski nacionalisti i vlada u Edinburgu upozoravaju da svaka alternativna opcija ima visoku cenu. Ta cena se za sada ne može tačno izračunati, ali je, svakako, reč o desetinama milijardi funti, koje bi se morale utrošiti kako bi se replicirala infrastruktura nuklearnog odvraćanja na novim lokacijama izvan Škotske.

ISTORIJA, SEĆANJE, NOSTALGIJA Vajthol nema, takođe, u planu − stoji u jednoj analizi − da temu atomskog arsenala (u slučaju odvajanja Škotske) razmatra u saradnji sa zapadnim partnerima jer, kako se navodi, odgovarajuće instalacije ne postoje u susednoj Francuskoj, a opredeljenje za američku bazu Kings bej u Džordžiji predstavljalo bi skup i komplikovan logistički izazov. Još važnije od toga: baza u Francuskoj ili u Americi „uveliko bi kompromitovala nezavisnost atomskog odvraćanja i predstavljala bi krupne političke i legalne probleme“.
Britanija želi, zvanično se kaže, da sačuva punu nezavisnost svog nuklearnog arsenala i ne planira da podmornice „Vangard“ evakuiše iz baze Klajd u Škotskoj. Za sada u Londonu ne barataju opcijom škotske nezavisnosti, uvereni da će većina Škota uvideti pre osamnaestog septembra da im je u interesu da ostanu deo Ujedinjenog Kraljevstva i njegovog atomskog kišobrana.
Da li će se škotska saga osamnaestog septembra odigrati prema želji Vajthola, široko je otvoreno pitanje. Pristalice zajedničke države imaju trenutnu prednost u anketama, ali ona je gotovo na nivou statističke greške: oba ishoda su moguća.
Istorija Ostrva je puna nemira i ratova, koje je pokrenula Škotska za nezavisnost od Engleske. Nešto lakšu notu ima priča da je te 1707. godine nezavisna Škotska stavila potpis na akt o uniji zato što je bila u finansijskoj krizi, a da su škotski predstavnici na pregovorima bili, naprosto, potkupljeni. Ovo je, ide priča, podstaklo škotskog pesnika Roberta Bernsa da napiše: „Hulje su nas kupile i prodale za englesko zlato.“
„Licentia poetica“ ili ne, obe strane imaju, i pored tri stotine godina unije, svoje računice u aktuelnoj škotskoj sagi. „Secesionisti“ misle da će sami biti bogatiji i srećniji bez Velikog brata na leđima. A Veliki brat je svestan da bi mu bez Škotske, od nekadašnje ionako okrnjene imperijalne slave, ostalo samo sećanje − i nostalgija. Istina, još uvek sa atomskom bombom u smutnom vremenu.
________________________________________________________________________________

„NAJVEĆE RADNO MESTO”
Podmornički nuklearni potencijal smešten je u škotskoj bazi Klajd, još od šezdesetih godina prošlog veka kada su uvedene nuklearne podmornice sa balističkim raketama „Polaris“. Sredinom osamdesetih, umesto podmornica „Rezolušn“ uvedene su podmornice „Trajdent“, a baza Klajd određena je da bude centar atomskog odvraćanja Britanije.
Podmornička baza Klajd je najveće „radno mesto“ u Škotskoj, sa 6 700 vojnih i civilnih radnika, uglavnom visokih kvalifikacija. Program razvoja Klajda − kako bi mogao da prihvati podmornice klase „Vangard“ i raketne sisteme „Trajdent“ − koštao je centralnu vladu u Londonu 3,5 milijardi funti i svaka replika takve baze danas bi koštala najmanje toliko novaca.
U jednom vladinom dokumentu skreće se pažnja da Britanija nema nameru da se „unilateralno razoruža“, pa se, stoga, mora računati sa izuzetno visokim troškovima ukoliko bi vlada nezavisne Škotske zatražila − kao što ima naznaka − povlačenje atomskog arsenala sa škotske teritorije.
[/restrictedarea]