Nikola Perović: Daću život za Novorusiju

Srbija treba da bude ponosna na svoje heroje koje slavi cela Novorusija. Mi se ovde ne borimo za tuđe interese, kako to mnogi pokušavaju da predstave. U Novorusiji se danas rešava i srpsko pitanje

Razgovarala Nataša Jovanović

Poželeo sam da saznam šta se zaista dešava u tom mutnom vrtlogu građanskog rata, koji sam, uz nekorektne primedbe komentatora i dopisnika zapadne štampe, pratio u francuskim medijima. Svaki dan do nas su dolazili izveštaji o Rusima, agresorima i teroristima koji porobljavaju tuđu zemlju, bespravno anektiraju delove teritorije, nemilosrdno vode svet u najstrašniji okršaj… O ukrajinskoj vojsci, koja sledi fašističke obrasce, što je bilo očito svakom ko je iole upućen u srž konflikta, o civilima, starcima i deci koje su zasipale huntine bombe nije bilo ni reči. Tamo negde, shvatio sam, u gnezdu svih Praslovena, istorija je počela da piše nove stranice. Osetio sam da mi je mesto uz pravoslavnu braću. Kao pravoslavac srpskih korena iz Crne Gore, osetio sam da ljudi u Novorusiji prolaze kroz ista stradanja kroz koja su prošli Srbi u Krajini i na Kosovu i Metohiji. Za mene je Novorusija ideal slobode i pravde, a ljudi koji se bore za nju su iskrene patriote, koji žele ujedinjenje sa svojom maticom i ispravljanje velike istorijske nepravde, kaže u razgovoru za „Pečat“ Nikola Perović, srpski dobrovoljac u Ukrajini, nedavno za svoje zasluge i hrabrost odlikovan od vojske Novorusije.
[restrictedarea]

Vesti o primirju zatekle su vas na frontu. Kako su reagovali borci Novorusije?
Noć pre objavljenog primirja bila je duga i teška. Tekla je noćna ofanziva novorosijskih snaga na Mariupolj. Borbeni moral je bio zadivljujuć. Znate, kada imate Boga i pravdu na svojoj strani, onda je svaki ulazak u borbu lak i sa smislom. Onda, kako nas je učio Aleksandar Nevski, ne mislimo na koliko silu idemo, već koju svetinju branimo. Na frontu su nas zatekle vesti o primirju, koje smo doživeli kao mali odušak do sledećeg okršaja, i to ne zato što mi ne bismo odmah položili oružje da je Kijev prihvatio sedam tačaka, već zato što je jasno da hunta neće odstupiti a da sa sobom ne povuče i sve proruske glave svoje dojučerašnje braće. Drugo, primirje je bilo i naš mali trijumf! Jer, DNR i LNR su prihvaćene kao ravnopravni sagovornici. Posle ovoga, kijevskopučistička hunta ne može da tvrdi da ima posla sa teroristima. Nisu li oni seli sa njima za pregovarački sto?

Bili ste francuski profesionalni vojnik. Sada ste prvi srpski dobrovoljac koji je stao na stranu Novorusije. Kako je tekao vaš put od Avganistana do Donbasa?
Iako sam rođen u Francuskoj, nikada nisam pokidao veze sa svojom maticom. Mislim, pre svega, na one duhovne veze zbog kojih ja danas s pravom mogu da kažem da sam Srbin. Čini mi se da, otkada znam za sebe, sa tog izvora pijem vodu. Otuda ne čudi moje interesovanje za sva dešavanja u Srbiji. Istina, u francuskoj vojsci sam proveo pet godina, od toga sedam meseci u Avganistanu. Bio sam pripadnik elitne jedinice francuskog 13. planinskog pešadijskog bataljona, specijalizovanog za ratovanje u planinskim uslovima. Na avganistanskom ratištu stekao sam i iskustvo i odlikovanja, ali me je uvek, kao Mehmedpašu, presecala neka crna linija, neki neobjašnjivi bol u grudima kada pomislim da vojujem tuđi rat, daleko od svoje zemlje i svog naroda.
Danas, kada je pored kontinentalne brigade, zvanično oformljena Francusko-srpska brigada, koja simbolizuje prijateljstvo između Srbije i Francuske, moje srce je puno. Sa mnom po ruskim gradovima vojuju i moji prijatelji Francuzi. Svi smo na liniji borbe za pravdu. Uzgred, ja u sebi nosim i to lično, intimno zadovoljenje što sam konačno na liniji slovenske braće.

Čime motivisani su se vojsci Novorusije priključili dobrovoljci iz drugih zemalja?
Borce u Novorusiji, koji su stigli kao dobrovoljci iz drugih zemalja, vode hrabrost i čast, rodoljublje i pravoslavlje. Oni su napustili svoje domove i lagodan život da bi se borili za slobodu i pravdu, pružili bratsku pomoć ruskom narodu koji brani svoja ognjišta, jezik, kulturu, veru, identitet, tradiciju i ljudsko dostojanstvo. U Donbasu trenutno ima Srba, Španaca, Norvežana i Francuza, svi se bore, rame uz rame, sa proruskim snagama..
Ovde moram da stanem i kažem da sam iskreno pogođen naslovnim stranama novinskih glasila u Srbiji, koja iznose neistine o navodno plaćenim dobrovoljcima koji ratuju za Ruse za novčanu nadoknadu. Srbi nisu psi rata! Srbi su heroji Novorusije! Nas je isključivo vodila bratska ljubav prema ruskom narodu, vekovne veze i zajedničko istorijsko iskustvo. Mi Srbi smo ovde da bismo se odužili za svaku kap ruske krvi koja je pala za slobodu Srbije. Ovde, sa nama, bore se i ruski dobrovoljci, poput komandanta Strelkova, koji su tokom 90-ih godina pritekli u pomoć srpskom narodu u Krajini, Republici Srpskoj, na Kosovu i Metohiji. Da li će neko reći da su i oni bili psi rata?

Nedavno je jedan srpski dobrovoljac uhapšen, pa pušten na slobodu. Da li znate nešto o tome?
Da, to je Dejan Berić, srpski dobrovoljac, koji se pre mesec dana našao u ukrajinskom zarobljeništvu. Imao sam to zadovoljstvo da ga upoznam i razmenim sa njim svoja razmišljanja. Dotakli smo se i pretnji koje stižu iz Srbije da bi hapšenjima i zakonima srpski borci mogli biti sankcionisani. Lično mislim da Srbija treba da bude ponosna na svoje heroje koje slavi cela Novorusija. Mi se ovde ne borimo za tuđe interese, kako to pokušavaju mnogi da predstave. U Novorusiji se danas rešava i srpsko pitanje. Zato ću dati svoj život za život Novorusije.

Na čelu ste i jedne patriotske organizacije koja više godina deluje u Francuskoj. Kakav je vaš program i da li ste imali saradnju sa našim nacionalnim organizacijama?
Ime naše organizacije je „Unite continental“. Ona je osnovana u Francuskoj, ima zavidno članstvo i svojim radom pokušava da potakne ljude na razmišljanje u kakvom svetu živimo. Načelno, mi se borimo protiv američkog imperijalizma i podrivanja nacionalnih suverenih država. Zagovaramo „ne“ Evropskoj uniji. Konačno, takvo je i raspoloženje većine Francuza, o čemu svedoči činjenica da je na izborima za Evropski parlament Marin le Pen sa svojim Nacionalnim frontom odnela ubedljivu pobedu. Sa te tačke smo se obraćali i srpskoj javnosti, stalno podsećajući na to da članstvo nijedne zemlje u EU nije uslovljeno odricanjem od dela svoje teritorije, pa na takve ustupke ni Srbija ne sme da pristane. Što se tiče saradnje sa patriotskim organizacijama u Srbiji, ona je više puta potvrđena. Sa Srpskom radikalnom strankom zajedno smo vodili kampanju za slobodu i pravedno suđenje dr Vojislavu Šešelju, a iskrenu saradnju imamo i sa Srpskim saborom „Zavetnici“.
[/restrictedarea]