HERCEG NOVI: MESEC TRGA OD ĆIRILICE: Naše Bogom dano pismo

Lep koliko i potresan, naziv manifestacije „Trg od ćirilice“ podsetio je da su do juče cela Crna Gora i svi prostori srpskog jezika bili trg od ćirilice. Danas su naši trgovi, ulice, pa i gradovi na putu da ćirilicu zaborave

Piše Katarina Brajović

Pred ikonom Svete solunske braće Ćirila i Metodija, tokom čitavog avgusta, na Trgu Hercega Šćepana, u porti Crkve Svetog arhangela Mihaila, u Herceg-Novom, u organizaciji hercegnovske Crkvene opštine Stari grad, Izdavačko-informativne ustanove „Svetigora“ i Udruženja izdavača i knjižara Crne Gore, odvijala se novoustanovljena kulturna manifestacija „Trg od ćirilice“.
Pred brojnom i oduševljenom publikom nastupili su stvaraoci koji svojim delom baštine i nastavljaju najvišu srpsku tradiciju, opstajući na putu koji su nam otvorili slovenski apostoli.
„Ćirilica nije došla pred nas kao obično pismo, već kao Sveto pismo. Sveti Ćirilo i Metodije su prvo ispisali slovenskim jezikom riječi Biblije, stvarajući tako kariku koja nas je vezala za nebo“, rekao je na „Trgu od ćirilice“ iguman manastira Podmaine, otac Rafailo (Boljević). Za kulturnu i duhovnu smotru koja se odvijala pod sloganom „Iskoni beaše slovo i slovo beaše Bog“ – ove reči nisu samo podsećanje na istoriju od pre dvanaest vekova, već i obaveza kojoj i danas treba široko izaći u radosni susret.
[restrictedarea] Protojerej stavrofor Radomir Nikčević, prvi čovek „Svetigore“, istakao je da je povod za pokretanje „Trga od ćirilice“ jedan od onih u našoj kulturi glasno prećutanih jubileja ključnih događaja, 520-godišnjica od objavljivanja „Oktoiha“, prve trudom jeromonaha Makarija štampane knjige, čijeg dela je „Svetigora“ nastavljač. „Do sada smo objavili veliki broj ćiriličnih knjiga duhovnog sadržaja, pa u tome počiva razlog da prihvatimo ideju mitropolita Amfilohija i sa njegovim blagoslovom da začnemo ovaj događaj, nadajući se da će ćirilica obilježavati ovaj trg tradicionalno“, kaže prota Nikčević.

POTREBA NAŠEG IDENTITETA Da je mesec slave u čast ćirilice više nego preka potreba našeg identiteta, pokazuju i događaji u čijem kontekstu se odvijao ovogodišnji program. Dok se u Hrvatskoj podižu masovne pobune protiv upotrebe ćiriličnog pisma u javnoj komunikaciji i sa zidova zdiru table na kojima se nalaze naša pismena, na prestonom Cetinju osniva se (još jedan) posebni Fakultet za crnogorski jezik i književnost, po nalogu državne vlasti, sa namerom da se dodatno ospori srpska tradicija Crne Gore i pred ćirilicom zatvori svako oko čitalačko.
„Otvaranje Fakulteta za crnogorski jezik i književnost sa ‚čirgilicom‘ na Cetinju, prestonom gradu Crne Gore, gde se od vremena Crnojevića učio srpski jezik, predstavlja prekid kontinuiteta istorijskog, duhovnog, prosvetnog i jezičkog bića Crne Gore. Protiv prava i pravde, taj po nazivu novokomponovani jezik (crnogorski) uveden je nasilno u Ustav Crne Gore, a kad dolazi do takvih sudbinskih radikalnih promena, onda to treba da bude iz glave celoga naroda“, kazao je mitropolit Amfilohije, osvrćući se na ovu vest, ne bez tuge, naglašavajući da će Mitropolija crnogorsko-primorska nastaviti vekovno predanje Crne Gore, Zete, Nemanjića, Balšića, Crnojevića koji su štampali cetinjski „Oktoih“, prvu ćirilsku knjigu koja je prošla kroz Gutenbergovu presu.
„Treba imati u vidu da su ove promene koje se događaju u našoj kulturi, našem jeziku i našoj prosveti zasnovane na okupaciji u vreme Prvog svetskog rata, kada je prvi put, sećam se, u Danilovgradu na silu od strane okupatora uvedena latinica, kao i u Drugom svetskom ratu, kada je prvi put u istoriji ‚Glas Crnogorca‘ štampan latinicom, kao i da je od strane okupatora nametnut montenegrinski jezik. Nazdravlje svima koji žele da idu ovim putem“, rekao je mitropolit.
Baš o progonu ćirilice na „Trgu od ćirilice“ besedila je i prof. dr Jelica Stojanović, sa Filozofskog fakulteta u Nikšiću, iznoseći podatke o zabrani upotrebe ćiriličnog pisma u školi i javnoj komunikaciji koju je donosila austrougarska vlast kako u krajevima kojima je vladala do kraja Prvog svetskog rata, tako i u krajevima koje je okupirala tokom rata.
„Koliko je lep naziv manifestacije ‚Trg od ćirilice‘, toliko je potresan, kada se zna da su do juče cela Crna Gora i svi prostori srpskog jezika bili trg od ćirilice. Danas su trgovi, ulice, pa i gradovi zaboravili ćirilicu. A bez ćirilice mi nismo mi i ne možemo biti, a ako hoćemo da budemo, bez ovog Bogom danog pisma kojim smo zapisani u istoriji, pisma osveštanog i zavetnog, onog čija je slika duboko u našoj memoriji, genu, sećanju i pamćenju, ne možemo. Odnedavno Crna Gora počinje istoriju od nulte tačke, koja može bez ćirilice, a novu istoriju treba pisati latinicom, dok ćirilica nestaje pred našim očima. Istraživanja pokazuju da je u Crnoj Gori 95 odsto javnih napisa različitog tipa izvedeno latiničnim pismom. Nažalost, nisu okupatori i neprijatelji ti koji zabranjuju i progone ćirilicu danas. Danas mi sami progonimo naše pismo. Ili smo sami sebi postali neprijatelji“, rekla je prof. dr Stojanović, nastupajući na „Trgu od ćirilice“ u ime Matice srpske, društva prijatelja u Crnoj Gori, prilikom predstavljanja izdavačkog programa ove ustanove.
Duboki duhovni trag na ovom „Trgu“ ostavili su i izabrani monasi, postavivši na trpezu sabornosti i visoke tonove koji ne mogu ostati bez odjeka. Na najavu dolaska oca Benedikta, igumana manastira Arhangela Mihaila i oca Rafaila, igumana manastira Podmaine, odazvalo se izuzetno mnogo publike, baš one krotke i poslušne kakva se u društvu pisaca ne viđa prečesto. Behu to mahom one časne žene željne duhovne pouke, koja im se ne pruža često iz monaških usta.
„Na našem slovenskom, ćiriličnom pismu, mi, slovenski bogotražitelji vezani smo uz Sveta nebesa. Imamo Božja slova da slavimo slavu u duhu Svetih apostola, da slavimo Logos. Prvo smo prozborili jezikom Svete braće Ćirila i Metodija i kroz jezik i slovo obasjalo nas je i sunce pravde. Obasjalo nas je svetlo Logosa, to jest Sina Božjeg, i od tih dana do ovih naših dana, primamo nauk ukoliko ostajemo vjerni njihovim zavjetima“, rekao je na „Trgu“ otac Rafailo Boljević, nastojatelj manastira budvanskog Podmaine, jedan od onih koji i u monaštvu i povučenosti iz sveta govore svojim primerom, opominjući i prosvetljujući.

OPASNE GREŠKE „Došlo je do čitavog niza zabuna koje su urodile nizom opasnih grešaka“, kaže otac Rafailo. „Čitamo na ćirilici razne stvari i zadovoljni smo time, a to nije ono čemu ona kao pismo treba da služi, već da bude karika koja će nas vezivati za nebo. A ta karika jeste učenje jevanđelja i crkve Božje. Zato danas imamo ćirilicu, ali nemamo Ćirila i Metodija, imamo ćirilicu ali nemamo jevanđelje ispred sebe, u sebi i svom umu. Na liturgiji na slovenskom jeziku čuli smo reči Gospodnje i bili svedoci dijaloga modernog čoveka sa mladim Bogom. Crkva, majka naša, poziva nas da se oslobodimo bogatstva, sujete, da budemo rasterećeni od praznih imena i podataka, jer šta su fiktivna bogatstva? Šta imaš, brate moj, makar ceo svet da je tvoj, šta si živeo, šta si radio, ako si naudio duši svojoj? To su pozivi za nas, preko Ćirila i Metodija, koji su preveli na slovenski jezik Sveto pismo da bismo mi razumeli.“
Veče posvećeno stogodišnjici smrti Stevana Mokranjca, srpskog kompozitora, na „Trgu od ćirilice“, upriličeno je nastupom Srpskog pjevačkog društva „Jedinstvo“ iz Kotora, koje je izvodilo Mokranjčeve duhovne pesme i druge kompozicije, pod dirigentskom palicom đakona mr Mihajla Lazarevića.
I Srpsko pjevačko društvo ove godine slavi jubilej – 175 godina postojanja, ponosno naglašavajući svoj status jedne od najstarijih kulturnih ustanova u našem narodu. „‚Jedinstvo‘ peva već 17 i po decenija, uz slogan ‚Pjesnom srcu, srce rodu‘“, rekao je brojnoj publici na „Trgu“ sekretar Društva Dragan Đuričić. „Po Statutu, član Društva može postati svaki rodoljubivi građanin, bez ikakva ograničenja. Svi simboli našeg Društva u skladu su sa imenom. Naša zastava je sa zaštitnim likom Svetoga Save i u skladu sa našim sloganom – nadamo se da ćemo pevati i koristiti i našem Društvu i Srpstvu“, rekao je Đuričić.
A zvuk je neodoljivo obuzimao grad i zvezdano nebo nad njim. Tako je bilo na „Trgu od ćirilice“ u prvoj godini postojanja. Sledeće godine, nadamo se dužem i potpunijem izveštaju.

__________________________________________________________________________

Milovo kajanje
Na „Trgu od ćirilice“, u galeriji „Freska“ ovom prilikom bili su izloženi i akvareli poznatog umetnika Mila Pavlovića, što je događaj koji se teško mogao očekivati na ovakvoj manifestaciji. Naime, slikar Milo Pavlović crnogorskoj javnosti poznat je i kao doskorašnji predsednik Crnogorskog odbora takozvane Crnogorske pravoslavne crkve, nevladine organizacije registrovane na Cetinju, i javni protivnik (prisustva) Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, koju je nazivao i „okupatorskom“.
Međutim, gospodin Milo Pavlović, pred početak Gospojinskog posta, obratio se svešteniku iz Herceg-Novog, moleći da mu se omogući ispoved, pričest i duše spasenje kako bi se oslobodio muka u koje je dospeo posle svega što je radio protiv jedinstva SPC, ophrvan teškim kajanjem. Takva molba je prihvaćena, iako je sam Milo Pavlović protiv istog tog sveštenika mnoge nevolje pokretao dok je ovaj službovao na Cetinju. „To je stvar između vas i Gospoda“, rekao je sveštenik preobraćenom slikaru, kad je ovaj zatražio da se objavi kako se pokajao i vratio u okrilje predačke vere. No, kao znak da je taj događaj doneo smiraj duši grešnoga umetnika postavljena je ova izložba pred publiku sa „Trga od ćirilice“, iako je samo jedan akvarel potpisan ćirilicom, kako su zapazili neki od ozbiljnijih posmatrača. Na otvaranju, o slikarskom delu govorio je Đuro Lubarda, slikar iz Kanade i sinovac našeg slavnog umetnika Petra Lubarde. O drugim delima Mila Pavlovića govorili su, i s tugom i s ljutnjom, manje hrišćanski raspoloženi gosti na „Trgu“. Pa neka je i toliko, opet je mnogo!

__________________________________________________________________________

S ćirilicom u Evropu
Predsednik Udruženja izdavača i knjižara Crne Gore Radomir Uljarević rekao je da su od sveg srca podržali inicijativu „Svetigore“ za održavanje „Trga od ćirilice“, tim pre što je reč o manifestaciji koja afirmiše ćirilično pismo. S ovim projektom konkurisaće, kaže Uljarević, i za donaciju u okviru Fonda „Kreativna Evropa“, naglašavajući da je Udruženje na čijem se čelu nalazi već imalo sličan projekat, ostvaren uz pomoć i podršku IPA fonda. Taj program se odnosio na održavanje mini-sajmova knjiga pod nazivom „Knjiga preko granice“, a i na očuvanje ćirilice kao pisma koje je ugroženo u svim zemljama gde bi trebalo da bude korišćeno kao osnovno pismo.

__________________________________________________________________________

Crkva Svetog arhangela Mihaila
Davnašnja je bila želja novskih Srba da podignu pravoslavnu crkvu u samom Starom gradu Herceg-Novom, koja se, spletom istorijskih okolnosti, ostvarila tek pre stotinu godina. Dakle, ovim gradom i danas dominiraju Kanli kula – turska tekovina iz 16. veka, sa odgovarajućim imenom – krvava, kad se prevede na srpski, zatim Sat kula, takođe turski spomenik iz 17. veka, sa neobičnim dodatkom – u prolazu ove kule je „Crna bogorodica“, skulptura od nagorelog drveta koju je sačinio Afran Hozić iz Sarajeva, pa Citadela koju su gradili Mlečani i Španjola – tvrđava koju su Španci obnovili tokom jednogodišnje vladavine ovim gradom, dok je Austrougarska za vek vladavine ovim gradom od njega napravila treći po veličini fortifikacioni sistem u svojoj carevini.
O izgradnji crkve na Trgu Belavista pisao je i Sima Matavulj u svojoj pripovetki „Bodulica“, pominjući da je tu bilo i crkvište iz Nemanjinog doba, a da je zamisao Novljana da podignu novu svojim prilozima, što je kao pisac realista pozajmio iz same stvarnosti.
U molbi caru da im se dozvoli izgradnja pravoslavnog hrama ugledni Novljani pišu još 1871. godine: „Još od starina, kad je ova varoš podignuta, bila je u njoj srpska pravoslavna Crkva. Ali kašnje, kad su Turci osvojili ove zemlje, porušili su istu Crkvu, te joj se još danas razvaline vide njene. Stanovnici ove varoši o tragu nekoliko, kupili su isto mjesto, ali nijesu imali sredstava da podignu rečenu Crkvu, i tako su morali ići da se mole Bogu u crkve okolnijeh sela, koja su daleko od ove varoši, te kad su hrđava vremena, ne bi mogli poći na službu Božiju.“
O mnogim detaljima tokom gotovo pedesetogodišnje izgradnje ove crkve do samog osveštavanja, u godinama pred Prvi svetski rat, monografiju je sastavio Nebojša Rašo, uz pomoć građana Herceg-Novog, koji su priložili stare fotografije i svoja porodična sećanja na prošla vremena. Izdavač je Društvo za arhive i povjesnicu hercegnovsku. O tome se govorilo i na „Trgu od ćirilice“, u porti Crkve Svetog arhangela Mihaila.

__________________________________________________________________________

Pečat Hercega Šćepana
Iako se u svakodnevnoj komunikaciji, među Novljanima, mesto održavanja „Trga od ćirilice“ naziva Belavista, zvanično je to Trg Hercega Šćepana, našoj istoriji poznatijeg kao Stefan Vukšić Kosača, hercog od Svetoga Save, kako je sebe sam titulisao ovaj znameniti vladar Humske oblasti iz 15. veka, po kojem je i Herceg-Novi dobio ime. Slavni predak još slavnije loze Kosača, među kojima je i Vlatko Vuković, junak što se iz boja na Kosovu vratio, a nije junački poginuo i sinovac Sandalja Hranića, bezdetnog borca i poslednjeg muža kćeri Lazareve, lepe i duhovne Jelene Balšić.
Herceg Šćepan, u našem narodu zapamćen kao veliki graditelj i dobrotvor, nije samo ime dao Herceg-Novom već je u tom gradu podigao i prvu industrijsku konstrukciju – suknaru, kojom je trebalo da konkuriše susednom Dubrovniku. Veliki vojvoda podigao je mnogo crkava i manastira, od kojih su mnogi i danas u Herceg Novom i okolnim mestima. Estetika ga je interesovala, posebno kad je reč o oblikovanju dragog kamena, pa su na njegovom dvoru boravili mnogi majstori na glasu u tadašnjoj Evropi.
Ovi podaci inspirisali su idejne tvorce i organizatore „Trga od ćirilice“, oca Radomira Nikčevića, protojereja Herceg-Novog i prvog čoveka „Svetigore“, i Radomira Uljarevića, izdavača i predsednika Udruženja izdavača i knjižara Crne Gore, da novonastalu manifestaciju krunišu „Pečatom Hercega Šćepana“, nagradom ne samo za književne doprinose već i za očuvanje ćirilice i njene tradicije. Više je nego logično da se ta nagrada nađe u rukama srpskog pesnika Matije Bećkovića, što je potvrdila i brojna publika na njegovoj književnoj večeri upriličenoj povodom dodele ovog priznanja.
No, pred sami početak programa, te večeri na „Trgu“ nestalo je struje u celom Herceg-Novom. Iako je grad gotovo 90 minuta bio u mraku, poštovaoci Matijine poezije nisu popuštali. Ostali su na svojim mestima, strpljivo čekajući da svetlost otvori knjige stihova a Matija svoju pesničku dušu. Radost pevanja pobedila je mrak, a „Pečat“ se našao u rukama pobednika.

__________________________________________________________________________

Program „Trga od Ćirilice“
„Trg od ćirilice“ otvoren je predstavljanjem knjige mitropolita Amfilohija „Ljetopis novog kosovskog raspeća“, hronike zapisa o događajima na Kosovu i Metohiji kojima je mitropolit svedok. Ova knjiga o stradanju i progonu prevedena je na engleski jezik i upućena na važne adrese predstavnika međunarodne zajednice, s nadom da će mitropolitovo svedočenje pomoći da shvate tragediju novog kosovskog stradanja, saznali smo u „Svetigori“.
O istorijatu Crkve Svetog arhangela Mihaila, kraj koje je održana ova manifestacija, govorili su Nebojša Rašo, autor istorijske studije nastale povodom veka od osveštanja ove crkve, kao i protojerej Nikola Todorović. O svom pretku Marku Vojnoviću, slavnom Novljaninu koji je u istoriji zapamćen kao admiral ruske flote, govorio je Pavle Vojnović, njegov direktni potomak, predstavljajući knjigu koju je na srpskom i ruskom jeziku objavila Izdavačka kuća „Štampar Makarije“. Pred publikom u Herceg Novom svoje nalaze o starim ćirilskim napisima u istočnoj Hercegovini predstavio je dr Goran Komar, autor istoimene studije.
U porti Crkve Svetog arhangela Mihaila promovisana je i monografija „Srpske pamtiše i sabornice – gusle“, antologija tekstova o ovom klasičnom instrumentu, koje je sabrao i publici predstavio guslar Željko Čurović Lisanski.
Predstavljen je i časopis za najmlađe „Ćirilko“, koji izdaje „Svetigora“.
Na „Trgu od ćirilice“ nastupili su pisci Matija Bećković, Rajko Petrov Nogo, Gojko Đogo, Radomir Uljarević, Selimir Radulović, Vuk Krnjević, Bećir Vuković, Garo Jovanović, Budimir Dubak, Vlajko Ćulafić, Milica Kralj, Milica Bakrač, Višnja Kosović, Katarina Brajović…
Pesniku Matiji Bećkoviću na „Trgu od ćirilice“ uručena je nagrada za životno delo – „Pečat Hercega Šćepana“, rad akademskog vajara Ratka Vulanovića.
[/restrictedarea]