Univerzitetsko naselje: Nedosanjani san

Mladi doktori nauka, konkurišući za stanove u Univerzitetskom naselju, pre 11 godina doneli su odluku da ostanu u zemlji. Kako im je Srbija odgovorila?

Piše Livija Lazić Kankaraš

Vizija projekta izgradnje Univerzitetskog naselja u Bloku 32 u Novom Beogradu nastala je 1996, a inspirisana je masovnim iseljenjima obrazovanih stručnjaka. Od tada pa do danas, projekat nije završen. Iz ugla oštećenih, „čaša je poluprazna“, dok je iz ugla „vizionara“ „čaša polupuna“, a rezultat se svodi na isto.

I DOBRE VOLJE I ZAINTERESOVANIH NAUČNIKA Fondacija za rešavanje stambenih potreba mladih naučnih radnika Univerziteta u Beogradu osnovana je odlukom Saveta Univerziteta 12. juna 1995. U osnivačkom aktu predviđeno je rešavanje stambenih potreba i mladih umetnika zaposlenih na Univerzitetu umetnosti i u institucijama kulture od nacionalnog interesa, kao i naučnih radnika u naučnim institutima.
Bilo je i dobre volje i puno zainteresovanih da se izgradnjom Univerzitetskog naselja oformi intelektualno društvo koje bi u optimalnim uslovima moglo da se prepusti svojim naučnim radovima, kao i formiranju porodica.
[restrictedarea] „…Osnovni koncept ideje Univerzitetskog naselja je da ono bude jasna, ali nenametljiva prostorna opna, koja će omogućiti svojim stanarima da se nađu u sebi sličnom društvu, nudeći im tako mogućnost razmene ideja i stavova u vezi sa pitanjem organizacije života u naselju i razvitka produktivne zajednice…“, piše na sajtu Fondacije za rešavanje stambenih potreba mladih naučnih radnika Univerziteta u Beogradu.
Ipak, ta ideja je očito za Srbiju bila preambiciozna..
Prof. dr Miodrag Popović, predsednik Upravnog odbora Fondacije objašnjava da je u trenutku stupanja na dužnost 2013. zatekao Fondaciju sa blokiranim računom, tekućim sudskim sporovima sa izvođačima radova na prethodne dve zgrade, kao i sa Direkcijom za građevinsko zemljište Beograda.
„Upravni odbor je bio nekompletan i postojao je ozbiljan problem obezbeđivanja kvoruma za sednice“, iatiče Popović.
Ideja je bila da se u Bloku 32 u Novom Beogradu izgradi Univerzitetsko naselje gde bi bilo sedam zgrada za mlade naučne radnike. Rukovodeći se ovom idejom, Fondacija je 2003. godine raspisala konkurs za dodelu 387 stanova na prodaju mladim naučnim radnicima u zgradama 1B, 3A i 3B. Ovi stanovi je trebalo da budu ponuđeni u zakup na pet godina, a zatim pod povoljnim uslovima da budu otkupljeni. U trenutku zaključenja konkursa 31. 12. 2003. izgrađena je bila samo jedna zgrada – 1B. Fondacija se obavezala da sve tri zgrade budu završene do kraja 2004. godine.
U septembru 2004. godine, Fondacija je donela prve odluke o dodeli stanova za zgradu 1B i učesnici konkursa koji su se najbolje plasirali krajem godine su se uselili.
Posle toga nastaje „zatišje“. Razlog – nedostatak novca. Konačno, krajem 2007. završena je druga zgrada – 3A.
Krajem 2011. započeta je izgradnja i poslednje zgrade obuhvaćene konkursom iz 2003. − zgrade 3B. Za to je uzet kredit kod Centralne evropske banke. U maju ove godine, završena je još jedna zgrada i čeka se upotrebna dozvola, koja bi trebalo da bude izdata 25. 09. 2014. godine.

GODINE SU PROLAZILE Članovi Upravnog odbora i Stambene komisije menjali su se tokom ovog perioda od 11 godina. Osim što je među njima bilo promena, bilo ih je i među prijavljenim kandidatima. Neki od njih su odustali od stanova, neki su se ipak odselili u inostranstvo, neki su osnovali porodice, pa se tako mnogima porodični status promenio, a neki su čak i preminuli u iščekivanju useljenja. Zbog svih tih promena, mnogi su predložili preraspodelu stanova, ali im je to odlučno odbijeno.
Jedan od brojnih nezadovoljnih kandidata koji su konkurisali pre 11 godina jeste i doktor tehničkih nauka Nikola Zogović, zaposlen u Institutu „Mihajlo Pupin“ u Beogradu. Te 2003. imao je 29 godina. Ostao je u svojoj domovini, iako je mogao život i karijeru da nastavi bilo gde u svetu.
„Kada već imam svoju državu, ne vidim potrebu da idem da gradim tuđu“, kaže dr Zogović i dodaje da je zbog toga želeo da ostane, da osnuje porodicu i da decu vaspitava i školuje ovde, u nadi da će svima biti bolje.
„Fondacija mi je pozivom za rešavanje stambenih potreba mladih naučnika pomogla da učvrstim temelje svoje odluke i opredelim se za život nauci u Srbiji. Na konkursu 2003. učestvovao sam kao samac i ostvario pravo da kupim dvosoban stan u zgradi 3B, sa dnevnom i radnom sobom“, kaže dr Zogović.
No, pravila konkursa predviđaju izbor stana u skladu sa brojem članova domaćinstva. Godine su prolazile, a dr Zogović je porodicu proširio. U braku je sa mladom naučnicom i imaju troje dece. U takvim okolnostima dvosoban stan im više ne odgovara. Zbog toga je predložena preraspodela stanova, što je Fondacija odbila.
U međuvremenu završena su dva objekta u kompleksu, zgrade 1B i 3A, a pred završetkom je objekat 3B. Ukupno je trebalo da se izgradi 387 stanova u ova tri objekta. U celom kompleksu je trebalo da se izgradi 811 stanova. U objektu 1B ima 162 stana, koji su svi zauzeti. U objektu 3A ima 134 stana i samo jedan još uvek nema stanare. Dakle, useljeno je 295 stanova. U objektu 3B, koji se završava, ima 134 stana.
„Po mom mišljenju, bilo bi fer da se poništi deo konkursa iz 2003, kad je bilo jasno da za treću zgradu država neće obezbediti sredstva. Sada je kasno za to“, kaže prof. dr Popović.
Uslove za otkup ne propisuje Fondacija, već Republika Srbija po svojim propisima, objasnio je Popović i dodao da oni sada nisu isti kao u početku rada Fondacije. Trenutno važeće uslove za otkup propisuju Uredba o rešavanju stambenih potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica kod korisnika sredstava u državnoj svojini iz 2010. i Zakon o uzimanju kredita od Evropske investicione banke iz 2010, koji nisu u potpunoj saglasnosti.
„Za nastalu situaciju najviše je kriva država! Obećala je sredstva, pa onda prestala da ih daje! U manjoj meri kriv je i grad, zbog problema koje je napravio Fondaciji vođenjem sudskog spora i blokadom računa. Mi i dalje pokušavamo da rešimo nagomilane probleme. O radu Fondacije Upravni odbor redovno obaveštava Savet Univerziteta u Beogradu. Takođe, imamo redovne kontakte sa Jedinicom za upravljanje projektima (JUP) pri Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koja je odgovorna za izgradnju zgrade 3B. Bezuspešno smo se više puta obraćali ministru prosvete. Rukovodstvo Beograda nas je više puta odbijalo i upućivalo na Direkciju za građevinsko zemljište, koja protiv Fondacije vodi sudski spor. Sve u svemu, nismo imali mnogo pomoći“, izjavio je prof. dr Miodrag Popović.

PROŠIRENJE PORODICE SE NE PRIZNAJE Zogović odgovornost vidi i u radu Fondacije koja je iz potpuno nepoznatih razloga odlučila da, suprotno pravilima konkursa, ne prizna proširenje porodice u proteklih 11 godina onim mladim naučnicima koji treba da se usele u zgradu 3B i na taj način oštetila preko 10 odsto učesnika konkursa. „Da stvar bude gora, ovo je samo jedan od nelogičnih poteza Fondacije kojima oštećuje učesnike konkursa“, objašnjava Zogović i kaže da iako su svi zakonski rokovi za odgovore odavno istekli, na zvanične apele oštećenih učesnika još uvek niko nije odgovorio od odgovornih tela i pojedinaca Fondacije: ni Upravni odbor i Stambena komisija, ni kontrolno telo rada Fondacije, ni Veće Univerziteta i univerzitetski ombudsman, kao ni ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
„I sam rad Fondacije je netransparentan. Iako podleže Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, prilikom svakog pokušaja da dođem do bilo kakvih informacija, naišao sam na sabotiranje. Do odluka kako su raspodeljeni stanovi u prethodne dve zgrade još uvek nisam uspeo da dođem iako sam Fondaciji uputio zahtev za te informacije još 28. 03. 2014. Od Fondacije sam dobio neadekvatan odgovor poslednjeg dana roka. Pritužbu na odgovor sam uputio povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti 23. 04. 2014. Još uvek nisam dobio nikakav odgovor. Posle ovakvog tretmana države ostaje mi samo ogorčenje“, kaže dr Zogović.
[/restrictedarea]