Moskva sprema kontrasankcije

Federalizacija Ukrajine, garancije za nepristupanje NATO-u i značajno popravljanje položaja ruskojezičnog stanovništva nisu neprihvatljivi uslovi za zdravorazumske ljude u Evropi

Za „Pečat“ iz Moskve Bogdan Đurović

Situacija na ratištu u Novorosiji se komplikuje. Pre svega za oružane formacije iz Kijeva, s obzirom da su snage samoodbrane Donbasa i Luganska već odavno prošle putem do pakla i nazad, nemilosrdno gonjene od brojnije i bolje opremljene ukrajinske armije. Posle povlačenja iz obruča u Slavjansku i Kramatorsku, jedinice pod zapovedništvom Igora Strelkova zbile su redove i već nanele nekoliko ozbiljnih udara kijevskim snagama. Počele su i masovne predaje, a čitavi bataljoni ukrajinske vojske spas od sigurne smrti traže na teritoriji Rusije, zemlje koju njihovi kijevski lideri nazivaju agresorom. Svedočenja prebeglih vojnika, međutim, pokazuju da Rusija sve njih prima krajnje bratski, hraneći ih, lečeći i garantujući im bezbednost – sve do povratka u domovinu. Gde ih, po pravilu, dočekuju sa krivičnim prijavama zbog dezerterstva.
[restrictedarea]

PRELOM U GLAVAMA Moskva pak na delu demonstrira princip, koji zastupa oduvek, da su svi građani Ukrajine deo istog, ruskog sveta, nezavisno od toga da li su, svojevoljno ili ne, dospeli pod uticaj vladajuće fašistoidne ideologije. To stvara prelom u glavama mnogih običnih građana Ukrajine, koje već decenijama ubeđuju da u Moskvi samo snevaju kako da ih sve unište i pomore glađu. Zašto bi ih Rusija uopšte primala na svoju teritoriju kada bi mogla, ne trepnuvši, da ih ostavi novorosijskim snagama da ih zarobe i eliminišu? Tako je početkom nedelje zabeležen do sada najmasovniji prelazak granice, čak 438 vojnika, među kojima i 164 pripadnika Državne pogranične službe Ukrajine. „Rusija nam je dala spas. Vraćamo se kući sa potpuno promenjenim utiscima o ruskoj armiji i Rusiji“, kažu iscrpljeni vojnici i ističu „bratski prijem“ u susednoj zemlji. Oni svedoče da su u poslednje dve-tri nedelje ostali bez hrane, goriva i municije, da su ih nadređeni iz Kijeva precrtali iz brojnog stanja i ostavili u obruču koji su priredile snage samoodbrane. O karakteru vojske Igora Strelkova svedoči i to da nisu želeli po svaku cenu da ih unište. Sve suprotno od kijevskih generala i njihovih zapadnih savetnika, koji već mesecima nemilosrdno satiru sve što im se nalazi na putu.
Kako objasniti fenomen masovne predaje ukrajinskih vojnika? To je svakako veliko iznenađenje za one koji prate isključivo kijevske i zapadne izvore informacija, odakle se saopštava o velikim uspesima ukrajinske vojske, neprekidnim ofanzivama, razbijenim teroristima itd. Naravno, zahvaljujući velikoj količini savremenog oružja i brojčanoj nadmoći, Kijev je uspeo da zauzme nekoliko naseljenih mesta, ali po cenu značajnih žrtava i u sopstvenim redovima i među civilima. Isto tako, nastradalo je i dosta pripadnika samoodbrane, ali treba znati da to mahom nisu profesionalni vojnici, već rudari, seljaci i prosto omladina, kao i ljudi stariji od 60 godina.
Sa druge strane, sve više Ukrajinaca izbegava pozive za regrutaciju ne samo zato što ih čekaju glad, siromaštvo i smrt već i zbog toga što taj rat ne osećaju kao svoj. Mnoge od njih bilo je lako namamiti na proteste protiv bivšeg predsednika Viktora Janukoviča bajkama o lagodnom životu u „evropskoj Ukrajini“. Sasvim druga priča je poziv u rat, gde treba ubijati svog komšiju, prijatelja ili rođaka. I ozbiljno rizikovati sopstveni život. Pobunile su se i majke, supruge i sestre mobilisanih vojnika, blokiraju puteve, vojne odseke i administrativne zgrade. Povrh svega, državna kasa je potpuno opustela, novca nema, kao ni ruskog gasa, a talas restrikcija i velikih poskupljenja već je počeo. A jesen i zima tek predstoje. Time se objašnjava želja Kijeva da što brže i bez obzira na žrtve okonča sukob i porazi ustanike, jer su entuzijazam i resursi za vođenje rata u velikoj meri iscrpljeni.

ODNOS SNAGA Istina, teritorija pod kontrolom snaga samoodbrane prepolovila se dvostruko od početka „antiterorističke operacije“ Kijeva. Ustanici sada kontrolišu samo ono što mogu realno da brane i pritom čiste preostale „džepove“ sa ostacima ukrajinskih snaga. Prema podacima ruske agencije „RIA Novosti“, ukrajinske snage nastupaju sa sedam bataljona, koji broje oko 40 000 vojnika, dok su snage Novorosije podeljene u devet jedinica sa oko 20 000 pripadnika. Kijevske trupe neuporedivo su bolje naoružane i raspolažu avijacijom, raznovrsnom oklopnom tehnikom i višecevnim raketnim bacačima. Sve to, izuzimajući avione i helikoptere, imaju i borci Novorosije, ali u znatno manjoj količini, što još od početka rata njihovu taktiku čini defanzivnom.
Samo ukrajinska Nacionalna garda priznaje gubitke od 332 poginula i 1 293 ranjena, ali to treba uzeti sa rezervom, jer je gotovo izvesno da su gubici mnogo veći. Sa druge strane, mediji procenjuju da su ustanici imali više od 1 200 poginulih, ali je u ovom slučaju tanka linija između vojnih i civilnih gubitaka. Ustanici su do sada izgubili samo 10 komada teške tehnike i to prilikom povlačenja iz opkoljenog Slavjanska. Ukrajinska vojska je izgubila 29 aviona, četiri bespilotne letelice i 19 borbenih helikoptera, kao i više od 509 transportnih i oklopnih vozila. Prema podacima UN, izgubljeno je 1 129 civilnih života, a 3 442 je ranjeno, dok je 230 000 žitelja Donjecka i Luganska pobeglo u Rusiju i druge delove Ukrajine.
Ruski eksperti procenjuju da bi ukrajinska armija uskoro mogla da bude ojačana sa još oko 100 oklopnih transportera i tenkova iz sopstvenih zaliha, taktičkim balističkim sistemima i prenosnim protivavionskim i protivtenkovskim sistemima. Ukrajinci računaju i na pomoć NATO kada je reč o oklopnoj tehnici i tenkovima, ali i o avionima, municiji, minobacačima i pešadijskom naoružanju. Iz SAD se očekuju pancirni prsluci, pribor za noćno osmatranje, sredstva veze, termovizori, roboti demineri, radio-stanice i prehrambeni paketi. Evropske zemlje pomažu Ukrajini jurišnim avionima i transportnim helikopterima. Takođe, Kijev može da računa i na hiljadu američkih vojnih instruktora i na još toliko iz privatnih vojnih kompanija. Za sve to, on je zvanično već potrošio više od milijardu dolara, a odobreno je još dvostruko više u narednom periodu, a ova sredstva oduzimaju se od nauke, prosvete i zdravstva.
Čime tačno raspolažu odbrambene snage Novorosije i kakva bi pojačanja i iz kojih izvora mogle da dobiju – ruski eksperti ne navode. Činjenica je da Strelkov i njegove snage zaplenjuju mnogo ukrajinske tehnike. Sve to omogućuje i pokriće za diskretno snabdevanje drugim kanalima. Međutim, protiv dobro opremljene ukrajinske vojske, koja uz to dobija i pomoć sa Zapada, neophodno je više savremenog oružja, kao i obučeni ljudi koji umeju ovu tehniku da koriste. To dovodi Rusiju u delikatnu situaciju da takvu pomoć mora da pruži ako ne želi da Donjeck i Lugansk padnu i da se NATO baze pojave kraj Rostova i Sevastopolja. Sa druge strane, Moskva i dalje na raspolaganju ima „energetsko oružje“ u vidu isporuka gasa Evropi. U uslovima nametnutih sankcija sa Zapada, ona može da odluči da ovu mogućnost iskoristi.

SNAGA „ENERGETSKOG ORUŽJA“ Tako mogu početi problemi u isporukama, kada Moskva prestane Kijevu da plaća tranzitnu taksu za korišćenje gasovoda sa obrazloženjem da se najpre izmiri dug od pet milijardi dolara. Drugo, moguće je i smanjenje isporuka Evropi, pa i uvođenje „gasnih sankcija“, odnosno totalni prekid snabdevanja. Ne treba biti prorok pa zaključiti kakav bi to izazvalo kolaps. Zato je mnogim evropskim zemljama, a pogotovo Nemačkoj koja veoma zavisi od ruskog energenta, u najboljem interesu da se ukrajinska kriza i nasilje što pre okončaju. Federalizacija Ukrajine, garancije za nepristupanje NATO-u i značajno popravljanje položaja ruskojezičnog stanovništva svakako nisu neprihvatljivi uslovi za zdravorazumske ljude u Evropi. U suprotnom, ukrajinsko-evropska kriza najpre će postati energetska, a zatim bezbednosna.
Sukobi će početi da se prelivaju u takva osetljiva područja kao što su Kavkaz, Moldavija, a moguće i na Balkan. Ekonomska i politička situacija u čitavoj Evropi postaće neizdrživa, kaiševi će morati mnogo jače da se stežu, a budžeti za odbranu da jačaju. Čak će i najrazvijenije zemlje morati bolno da zaseku u socijalno tkivo a štrajkovi i otpuštanja biće sve češći. Posebno će biti pogođena nemačka privreda, koja je svih prethodnih godina dobro plivala – zahvaljujući odluci Kremlja da Berlinu pruži najveće moguće povlastice. Tome sada dolazi kraj. Nemačka, Francuska, Italija i druge zemlje sada same odlučuju između pokornosti Vašingtonu i evropske, odnosno sopstvene stabilnosti. Rusija je za tu igru spremna – sa ogromnim resursima, nuklearnim oružjem i krupnim i pouzdanim partnerom na Istoku, Kinom, pa će sankcije relativno lako preživeti. Preživeli su Rusi i neuporedivo gore stvari u poslednjih sto godina. Evropa neka se pripremi.
[/restrictedarea]