Rađanje policijske države

Piše Filip Rodić

Saradnik čuvenog Kejto instituta Redli Balk upozorio je još prošlog jula američki Kongres na opasnost od militarizacije policije koja nije u skladu ni sa američkom tradicijom, niti sa američkim zakonima. Od tada, situacija se promenila, ali nagore

U svojoj kontroverznoj knjizi „Tarnerovi dnevnici“ napisanoj još 1978, za koju američki Federalni istražni biro tvrdi da je poslužila Timotiju Mekveju kao inspiracija za smrtonosni napad na Federalnu zgradu u Oklahoma Sitiju, Viljem Luter Pirs prorekao je da će u SAD izbiti građanski rat jer će narod ustati protiv militarizovane i sveprisutne policije, odluke da se građanima oduzme sve oružje koje imaju u legalnom posedu i totalnog državnog nadzora nad životima građana. Iako se preoblikovanje policijskih snaga u vojne formacije i napori da se ukine Drugi amandman američkog Ustava (koji štiti pravo građana da poseduju vatreno oružje) kao i sve veći nadzor nad privatnim životom građana sprovode pod plaštom zaštite tih istih građana i poboljšanja njihove bezbednosti, pa samim tim i kvaliteta života, razlozi su sasvim drugačiji – štiti se politička i ekonomska oligarhija i to upravo od svog naroda.

PARAVOJNA POLICIJA Američka unija za građanske slobode objavila je u junu izveštaj pod vrlo adekvatnim naslovom „Rat stiže kući: Preterana militarizacija američke policije“, gde se iznose zastrašujući podaci o ulozi koju američka vojska ima u naoružavanju i obučavanju „paravojnih policijskih snaga“ širom zemlje.

Prvo što u vezi sa tim upada u oči jeste sve rasprostranjenija upotreba takozvanih timova sa specijalnim oružjem i taktikom, širom sveta poznatijim pod skraćenicom SWAT. Ove jedinice prvobitno su formirane u većim američkim gradovima sedamdesetih godina kao odgovor na vanredne situacije masovnih vatrenih obračuna, uzimanja talaca i druge izuzetno opasne situacije. Prema profesoru sa Pravnog fakulteta na Univerzitetu Istočni Kentaki Peteru Krasku, ove jedinice upotrebljavane su početkom osamdesetih godina prošlog veka u proseku 3.000 puta godišnje, dok taj prosek poslednjih godina iznosi više od 50.000, uprkos tome što je nivo nasilnog kriminala u SAD značajno opao. Po njemu, upravo u tome i jeste sadašnji problem, jer su vanredne situacije, kada je intervencija SWAT timova zaista neophodna, retkost, pa je njihova upotreba postala standardna operativna procedura u rutinskim hapšenjima zbog droge, u kvartovima sa visokom stopom kriminala i u svakoj situaciji koja bi se mogla smatrati opasnom, što predstavlja skoro svaki poziv policiji.

U Baltimoru i Dalasu korišćeni su za razbijanje ilegalnog kockanja. U Nju Hejvenu, SWAT tim poslat je u bar za koji se sumnjalo da služi alkohol maloletnicima. U Orlandu su upali u frizerske salone tražeći oružje i drogu, ali su umesto toga uhapsili 34 frizera koji nisu imali dozvolu za rad. Lista ovakvih primera je praktično beskrajna. Koliko god besmislena bila upotreba paravojne policije u ovakvim slučajevima, to je još i benigno. Da bi se opasnost po policiju svela na minimum, paravojne operacije se koriste preko svake mere i mnogi Amerikanci, često potpuno nedužni, bespotrebno i tragično gube život u bespotrebnim napadima na svoje domove. Taktika je identična onoj koju u zemljama gde intervenišu koriste američke vojne jedinice za specijalne operacije protiv neprijateljskih boraca i terorista. Napadi ovih timova obično se obavljaju usred noći i podrazumevaju upotrebu vojnih šok bombi, bezobzirno uništavanje imovine, ubijanje kućnih ljubimaca i, sve redovnije, ubistva „osumnjičenih“ i članova njihovih porodica, uključujući i decu. Danas se svakodnevno u Americi sprovede više od 120 takvih napada. Čak je i ustavna zaštita građana, zajedno sa zabranama pretresa bez osnovane sumnje i neosnovanim zaplenama pogažena zahvaljujući novoj formi univerzalnih naloga „bez kucanja“.

Da bismo vam bolje dočarali šta ovo zaista znači, navešćemo samo jedan u moru tragičnih primera – slučaj osamdesetogodišnjeg penzionisanog inženjera Judžina Malorija. Ovaj starac nije uspeo ni da ustane iz kreveta pre nego što je pogođen sa šest smrtonosnih metaka koji su ispaljeni s visine, što dokazuje da je u trenutku ubistva bio u ležećem položaju. Zbog samoodbrane i iz straha od uljeza, ovaj čovek je posedovao pištolj, što je u Americi (barem za sada) potpuno dozvoljeno, ali iz njega nikada nije ispalio nijedan hitac. Ubio ga je policajac naoružan automatskom puškom i tvrdio da je pre otvaranja vatre starca upozorio da baci oružje. Na snimku operacije, međutim, vidi se da je „baci pištolj“ izgovoreno tek pošto je policajac ispalio šest hitaca u potpuno nedužnog starca.

[restrictedarea]

RAT ZA BEZBEDNOST U poslednje vreme uspostavljen je čitav niz vladinih programa kojima se ohrabruje militarizacija lokalnih policijskih snaga. Moto jednog od programa Ministarstva odbrane, u okviru kojega je policijskim snagama ustupljena vojna oprema u vrednosti od 4,3 milijarde dolara, jasno pokazuje nameru koja se sprovodi – „Od borca u ratu do borca protiv kriminala“. Drugim rečima, taktika vojne agresije sprovedena spolja prenosi se na represiju na domaćem terenu.

Američkoj policiji predata je šokantna količina vojne opreme i to bez bilo kakve javne rasprave ili nadzora. Zahvaljujući okončanju američkih intervencija u Avganistanu i Iraku, Pentagon je ostao sa 11.000 teško oklopljenih borbenih vozila, koja mu više nisu potrebna. Nazvana MRAP (otporan na mine i zaštićen od zasede − Mine-Resistant Ambush Protected) ova vozila su dizajnirana da svoje osoblje štite od napada kalašnjikovima, raketnim bacačima i improvizovanim eksplozivnim napravama. Sada, sve što jedna lokalna policijska stanica treba da učini da bi dobila svoj MRAP težak 18 tona, koji poreske obveznike košta između 400.000 i 700.000 dolara i ima mitraljesku kupolu, jeste da pošalje nekoliko policajaca i plati gorivo neophodno za prevoz. Do sada je policija preuzela 165 ovih vozila, a očekuje se isporuka dodatnih 731. Ova vozila zatražila je čak i policija Državnog univerziteta u Ohaju kako bi „poboljšala policijsko prisustvo“ tokom utakmica. Prirodno, postavlja se pitanje šta će jednoj policijskoj stanici vozilo koje je konstruisano i namenjeno za borbu protiv najopremljenije gerile? Za one policijske stanice kojima se ovo čini kao preterano obezbeđena su manja borbena vozila nazvana „Lenko Berkets“ a koštaju oko 280.000 dolara.

Pored ovoga, američki policajci dobili su i borbene uniforme, uređaje za noćno osmatranje, vojne snajperske i jurišne puške, mitraljeze i vojne helikoptere, uključujući i čuvene „crne jastrebove“ (Black Hawk) i „hjuije”“ (Huey).

Bivši kapetan filadelfijske policije Rej Luis, koji je 24 godine radio kao policajac, ocenio je da naoružavanje policije vojnom opremom pokazuje „osnovno nerazumevanje toga kako se rešava problem kriminala“ i da se radi o trendu koji je „opasan, otuđuje policiju od građanstva i sociopatski je“. „Ako zaista verujete da će vas ovo učiniti bezbednijim, razmislite ponovo. Ovim se životi dovode u opasnost, zajednice otuđuju, sredine gde žive manjinske zajednice pretvaraju u okupirane teritorije i ugrožava i sama sposobnost policije da radi svoj posao“, rekao je on.

Ovaj iskusni policajac posebno opasnim smatra uvođenje u upotrebu vojnog vatrenog oružja snažnog kalibra dizajniranog za front, a ne za obezbeđivanje građana. „Oružje snažnog kalibra je izuzetno opasno. Ono ima veliku brzinu rikošetiranja, što znači da će i nedužni ljudi biti ranjavani i ubijani. Ovakvim oružjem se može pucati i kroz vrata, betonske blokove, kroz metalna automobilska vrata i takva jačina municije policiji nije neophodna.“

„Želim da znate da je u ovo umešana korporativna Amerika. Ovo je veliko tržište, koje će doneti veliku zaradu onima koji prodaju i održavaju ovakvu opremu. Korporativna Amerika će na ovome zaraditi milijarde. Do sada ste čuli za zatvorski industrijski kompleks, za vojni industrijski kompleks, a korporativna Amerika sada želi da stvori i policijski industrijski kompleks, na kojem će zaraditi milijarde“, dodao je Luis.

DISFUNKCIONALNO DRUŠTVO U izveštaju Američke unije za građanske slobode navodi se da je militarizacija policije jedan od simptoma duboko disfunkcionalnog društva i da dok politički establišment stalno tvrdi da nema dovoljno novca za socijalna davanja – školstvo, penzije, zdravstveno osiguranje, narodne kuhinje – milijarde dolara se troše na opremanje policije sve modernijim ubitačnim sredstvima.

Kao što smo već pisali, u SAD ima više zatvorenika nego u svim ostalim zemljama sveta zajedno. Napori da se od policije napravi paravojska mogu navesti samo na pomisao da postoji želja da i oni koji nisu iza rešetaka budu zastrašeni i ne pomisle da učine bilo šta što bi moglo ugroziti sistem, a posebno ne da organizuju nekakve demonstracije koje bi, kao što smo u prošlosti već mogli da vidimo, bile ugušene na najbrutalniji način. Kako navodi diplomac najprestižnije američke vojne škole „Vest Point“ i bivši armijski oficir Joakim Hagopijan, taktika policijskih snaga u napadu na mirne demonstrante postala je „uznemirujući trend“ koji ukazuje na „stvaranje policijske države“. Kada je pokret „Okupirajmo Vol Strit“ pre nekoliko godina krenuo da se širi Amerikom, došlo je do mobilizacije militarizovanih policijskih snaga koje su razbijale glave i koristile suzavac (što je kršenje međunarodnog prava) nad sopstvenim stanovništvom. Policijska brutalnost je demonstrirana širom zemlje u centralizovanom i koncentrisanom talasu agresije a njom je rukovodila federalna vlada pokušavajući da uguši politički aktivizam. Nažalost, u ovom slučaju, u tome su i uspeli.

Policiji se sve više omogućava da misli da može delovati nekažnjeno, što dokazuje i čitav niz policijskih ubistava koja su se desila proteklih meseci.

Stručnjaci ukazuju i da SAD sve više liče na državu-kasarnu. Pogranični regioni zemlje su pretvoreni u de facto vojne zone gde su ustavna prava samo mrtvo slovo na papiru. Vojne i policijske bespilotne letelice su se već pojavile na američkom nebu, a planira se i da se njihova upotreba uvišestruči. Sve ovo je deo plana da se američki narod navikne na prisustvo do zuba naoružanih policajaca i vojnika na ulicama, aerodromima, železničkim stanicama, školama, stadionima itd.

POJAČAVANJE NADZORA Ovakva militarizovana policija postaje deo državnog aparata koji deluje u velikoj meri izvan bilo kakvog pravnog ili demokratskog okvira i nadzora i kojim se svakodnevno krše ustavna i demokratska prava naroda. Lokalne policijske službe su sve više integrisane u špijunske i nadzorne programe američke Agencije za nacionalnu bezbednost (NSA) koja nadzire kretanje, komunikacije i intimne, lične detalje stanovništva.

Pored nadzora, važno je obratiti pažnju i na kampanju koja se vodi u cilju razoružavanja Amerike i ukidanja Drugog amandmana američkog Ustava, koji garantuje slobodu posedovanja oružja. Pomoćnik ministra finansija u administraciji Ronalda Regana Pol Krejg ovo je vrlo jasno objasnio: „Ne možete imati policijsku državu i naoružan narod“. „SAD su najkompletnija policijska država u ljudskoj istoriji. Zahvaljujući modernoj tehnologiji, Vašington može da špijunira svoje građane mnogo više od Staljina ili Hitlera. Čak i mašta Džordža Orvela u njegovoj distopijskoj noveli ‚1984‘ prevaziđena je sadašnjom praksom Vašingtona. Takozvani rat protiv terorizma je izgovor za stvaranje američke policijske države. Policijska država, kao što sam rekao, ne može postojati paralelno sa naoružanim narodom, i kao što su svi naši drugi ustavni amandmani pali, tako ni jedini preostali, Drugi amandman, neće izdržati još mnogo“, upozorio je.

[/restrictedarea]