Kutuzov u Donjecku

Za „Pečat“ iz Moskve Bogdan Đurović

Brzina i način na koji se Igor Strelkov sa svojim ljudima i tehnikom i bez većih gubitaka probio iz opkoljenog Slavjanska ukazuju da je snaga Novorosije mnogo veća nego što bi se moglo naslutiti

Snage Novorosije povukle su se iz dva grada na krajnjem severozapadu ove federalne države u nastanku. To su Slavjansk i Kramatorsk, dosadašnji simboli otpora okupacionoj kijevskoj vlasti. Pripadnici jedinica pod komandom pukovnika Igora Strelkova, njih oko 3 000, jednostavno su probili obruč oko gradova koje su kijevske snage gradile duže od dva meseca i napustili ova naseljena mesta – sada su potpuno opustela i pretvorena u ruševine. Pritom, snage Novorosije uspele su da sačuvaju netaknutim više od 90 odsto ljudstva i skoro svu tehniku i prebace se bezbedno na odbrambene položaje u prestonici Donjecku, gde je Strelkov odmah pristupio formiranju Centralne komande. U prevodu: od gerilskih jedinica, raštrkanih širom zemlje, stvara se armija Novorosije – pod jedinstvenom komandom, brojnija i opremljenija nego ikada.

PREKI SUDOVI „PATRIOTA“ Sa druge strane, pojačali su se glasovi onih koji kunu Vladimira Putina kao izdajnika, hohštaplera i kukavicu. Ovi navijači, (ne)iskreno zabrinuti za „sudbinu golorukog naroda“ – kojeg, da ne bude zabune, nije mnogo ostalo ni u Slavjansku, niti u Kramatorsku, već su odavno prešli u Rusiju – upozoravaju Putina da će mu, zbog izdaje, uskoro presuditi u nekakvom „Moskovskom majdanu“! I ne samo to. Preki sudovi će da postupaju i protiv svih Putinovih saradnika, a posebno protiv onih izdajnika koji ga godinama najviše podržavaju. Makar radi ovog plemenitog cilja spalili pola Rusije, ali Kremljom će zavladati „pravi nacionalisti“, koji će, kada očiste zemlju od izdajničkog ološa – to isto uraditi i u Ukrajini i Kijevu…

Ne treba biti previše vispren da bi se uočilo: sve navedeno predstavlja ideal vašingtonske politike, ostvarenje svih njenih ciljeva. Pa se onda, svakako, treba zapitati: u čijem interesu rade ove „patriote“? Da li će, posle paljenja i prolivanja krvi u Moskvi, Rusija biti više, ili manje spremna da pomogne novorosijskoj braći? Ili će se i sama pretvoriti u veliku evroazijsku Ukrajinu, čiji će požar morati da gase humane američke mirovne snage? Naravno, spasavajući pre svega ogromne ruske resurse da ne dospeju ponovo u ruke „izdajnika“. Grupi huškača pridružuje se i izvestan broj onih koji nisu zlonamerni, ali zaista ne razumeju – niti šta Putin radi, ni zbog čega radi, niti šta se zapravo ovih dana desilo u Novorosiji.

Za početak, njima bi trebalo da bude potpuno jasno: Putin je kapetan koji bi poslednji napustio novorosijski brod, čak i da je najgori izdajnik. Jer, posle pada Donjecka i Luganska, usledio bi Krim, a zatim – Moskva. Oni koji vole da prave paralele između Novorosije i Republike Srpske Krajine neka se samo zamisle nad sledećom šemom: Knin 1995, Priština 1999, Beograd 2000. godina. Da li čak i oni koji smatraju da je Putin izdajnik ruskog naroda stvarno veruju da je on i glup? Da čovek koji, uprkos svemu, već dve i po decenije opstaje u vrhu ruske vlasti (o čemu šira javnost, koja ga poznaje tek od 1999, manje zna) nije temeljno proučio iskustva Jugoslavije, Iraka, Sirije, Libije… Odgovore na neka od ovih pitanja možda će najbolje dati makar i površna analiza onoga što se u poslednje vreme dešava u samoj Novorosiji.

 

ISTORIJA SE PONAVLJA Mnogi su skloni da u potezu Strelkova prepoznaju strategiju slavnog ruskog kneza i vojskovođe Mihaila Kutuzova u ratu protiv Napoleona. Takođe suočen sa nadmoćnijim neprijateljem, Kutuzov je rekao: „Napoleona nećemo da pobedimo, mi ćemo da ga prevarimo.“ Na kraju, Kutuzov ga je i prevario i pobedio, ali je plaćena cena – zauzeta je i spaljena Moskva. Mnogi su govorili da je izdajnik i kukavica, kada se od juna do oktobra 1812. neprekidno pregrupisavao, povlačio i iščekivao, ali je Kutuzov sačuvao svoju vojsku, kao zalog buduće pobede. Da bi zatim do kraja iste godine prešao u kontranapad i u potpunosti uništio tadašnju Napoleonovu armiju od 600 000 vojnika. Godinu dana kasnije, imperator Aleksandar Prvi prošao je celu Evropu i umarširao u Pariz…

Tako se može i sada reći. Slavjansk je mesecima bio simbol otpora kijevskom zapadnom okupatoru. Mnogi ustanici bili su spremni radije da poginu nego da ga napuste. Ali, Strelkov je komandovao povlačenje i armija je ostala gotovo neokrnjena. Ono što možda najviše iznenađuje jeste brzina i način na koji se Strelkov sa svojim ljudima i tehnikom, a bez većih gubitaka, probio iz opkoljenog regiona. Ali, to zapravo i ukazuje da je snaga Novorosije mnogo veća nego što bi se moglo i naslutiti iz Strelkovljevih „uspaničenih“ intervjua i poruka da je njegova vojska pred uništenjem. A to može biti i signal da navlači ukrajinskog predsednika Pjotra Porošenka, kao nekada Kutuzov Napoleona. S tom razlikom što je „Napoleon“ ovoga puta u Vašingtonu. Zato nije preterano reći da se ukrajinska partija igra istovremeno na dve table – na lokalnoj, ali pre svega na globalnoj.

[restrictedarea]

Okončanje Porošenkovog lažnog „primirja“ i prelazak ukrajinske armije u totalnu ofanzivu, praćenu uništavanjem čitavih naselja i gradova, a zatim Strelkovljevo strelovito napuštanje Slavjanska i Kramatorska pokrenuli su novi talas masovne histerije. Odmah su se našli oni koji su zavapili da je reč o katastrofi, totalnom porazu. Međutim, osim ruševina Slavjanska i Kramatorska koje je sam napravio, Kijev u rukama ne drži baš ništa. Jedina korist je upravo to – fotografije ukrajinske zastave u zauzetim gradovima, ali slikane su samo one zgrade koje su nekako preživele višenedeljno intenzivno granatiranje. Televizijske ekipe unutra ne puštaju, jer bi se videli još uvek sveži tragovi masovnog zločina i strašna cena plaćena za osvajanje ovih mesta.

Pravi razlog zbog kojega je Strelkov odabrao baš Slavjansk i obližnji Kramatorsk za svoja uporišta jeste njihova udaljenost od Donjecka, realnog centra Novorosije. Sprečavajući prodor neprijatelja ka Donjecku tokom više od tri meseca, borci Novorosije imali su dovoljno vremena da se organizuju i kvalitetno pripreme prave linije fronta gde će se rešavati sudbina Donjecka, ali i Kijeva. Ne treba zaboraviti da još u martu Novorosija nije imala ni državu, ni vojsku, pa čak nijednu administrativnu zgradu. Da bi se pripremio organizovani otpor armiji zemlje od 40 miliona ljudi, neophodno je bilo vreme. I to vreme je Strelkov kupio blokiranjem Slavjanska.

 

„OSVAJANJE“ SLAVJANSKA TEK PREDSTOJI Da bi osvojio makar ovaj grad, Kijev je imao ogromne gubitke u redovima armije i Nacionalne garde. Samo su luganski ustanici uništavali svakodnevno po jednu kijevsku četu, pa ne čudi što su se mnoge majke sa zapada Ukrajine pobunile protiv rata. Dalje, Kijev je naprosto satro infrastrukturu u zauzetim oblastima, dovevši do stanja humanitarne katastrofe. Osim što će skrivati ono što su učinili civilnom stanovništvu, moraće da obnove makar elementarnu infrastrukturu i omoguće snabdevanje strujom, vodom, hranom, o svom trošku. Jasno je da Kijev, koji i svoje vojnike snabdeva buđavim hlebom, ovaj zadatak neće moći da izvrši, što će stvoriti ogroman pritisak.

Kada uđu dublje u grad, Ukrajinci će shvatiti da je Strelkov naučio dosta toga od čečenskih gerilaca protiv kojih je svojevremeno ratovao. Svaka zgrada, svaki stan i soba mogu sadržati ubitačna iznenađenja, pa zato pravo „osvajanje“ Slavjanska tek predstoji. Naravno, i u samom gradu, ne tako retko pojavljivaće se dobro obučeni diverzanti… Osim što će izgubiti dosta vremena, ukrajinska vojska će shvatiti da neprijateljski raspoloženo i gladno stanovništvo regiona, bez struje, vode i posla, predstavlja idealnu bazu za regrutaciju partizana i gerilaca, koji će slabiti okupatora i vezivati njegove snage. Jedno od rešenja koje se, nažalost, već primenjuje, jeste i formiranje koncentracionih logora za Ruse, ali to samo dokazuje da sloboda ima svoju cenu, kao što će i okupator platiti svoju. Što veći teror prema civilnom stanovništvu, to će biti veći partizanski otpor. Ako pak Ukrajinci odluče da napuste Slavjansk, imaće neprestane udare i diverzije s leđa od strane protivnika koji odlično poznaje teren i ima neograničenu mrežu jataka. Zato će Porošenko morati da dovede nova pojačanja. A to znači još više nezadovoljnih majki, još veće troškove i nervozu. Mnogi ukrajinski „nacionalisti“ moraće i ličnim primerom da pokažu kako se bori protiv „Moskalja“.

Kijevske snage, kojima je trebalo tri meseca da se dobro ukopaju i dovedu tehniku do linije fronta, sada će morati sve ispočetka, prolazeći pritom kroz nesigurne predele. Kako je rekao jedan od donjeckih lidera, Pavel Gubarjev, njima će biti potrebno više od nedelju dana samo da podmažu i ponovo pripreme tenkove i oklopna vozila za novi marš. Ponovno ukopavanje na novim pozicijama i postavljanje artiljerije oduzeće još mnogo nedelja. Kao i 1812, agresorske snage biće razvučene na mnogo dužoj liniji, što će otežati komunikacije i snabdevanje, koji će biti neprekidno ometani i prekidani dejstvima diverzanata. Zasede i mine postaće deo svakodnevice vojske koja želi da prodire po tuđoj teritoriji. Posebna priča je nedostatak avijacije, koju su proruski aktivisti gotovo u potpunosti izbacili iz stroja proteklih nedelja, koristeći savremene prenosne sisteme zemlja-vazduh „nepoznatog porekla“. Košarkaški rečeno – nema više lakih poena u Novorosiji. Sada se mora mečki na rupu…

 

PRAVE BITKE NISU NI POČELE A ova „mečka“, odnosno vojska Novorosije, praktično je neokrznuta. Tek će se sada videti da navodno mali broj ustanika uopšte nije tako mali, već jednostavno prave bitke nisu još ni počele. Masovna regrutacija i dolazak iskusnih dobrovoljaca sa različitih strana tek slede. Visok borbeni duh i iskustvo stečeno tokom tromesečnog obuzdavanja nadmoćnijeg neprijatelja biće od presudnog značaja. Prelazak Strelkova u Donjeck predstavlja pretvaranje pet puta većeg grada u „novi Slavjansk“, gde će iskusni komandir preuzeti sve poluge upravljanja, kako vojne, tako i političke. U tome će mu pomoći zapovednik Luganska Valerij Bolotov, sa kojim će raditi u tandemu. Veoma brzo i Donjeck i Lugansk biće očišćeni od „pete kolone“ i kriminalnog elementa, koji su do sada stvarali velike probleme.

Linija fronta biće postavljena na liniji Donjeck – Gorlovka – Artjomovsk − Lugansk. Sve neprijateljske grupacije koje se nalaze južno i istočno od ove linije biće u najskorije vreme uništene i očišćene, a posebno će važna biti linija Amvrosijevka − Snježnoje, koja predstavlja odbranu jugozapadne i morske granice, odnosno mogućeg pravca za snabdevanje vodenim putem. Jasno je zašto je ukrajinska armija najpre presekla ovu komunikaciju zauzimanjem Mariupolja. Tako će se doći do zaokruživanja kopnene granice sa Rusijom, odnosno dva ključna granična prelaza, Izvarino i Dolžanski, biće stavljeni pod kontrolu, što će značiti punu bezbednost Novorosije s leđa. Osim toga, tek sada predstoji zauzimanje aerodroma u Donjecku u Lugansku, gde se sada nalazi više od dve hiljade pripadnika ukrajinskih specijalnih jedinica i velika količina ratne tehnike.

Ove pobede predstavljaće prelomni momenat za Novorosiju. Posle predaje Slavjanska, koji je morao po svaku cenu da izdrži tri meseca kako bi sve druge pripreme bile okončane, sada će velike snage ustanika prosto da skrše unutrašnji otpor, uključujući i aerodrome. Očito je vojna strategija tako podešena da se odbrana koncentriše na onoj teritoriji koja u ovom trenutku efikasno može da se brani, a obuhvata dva velika ruskojezična grada, industrijske centre Donjeck i Lugansk.  Posebno je značajno što ukrajinska vojska više neće moći da zauzima strateške uzvišice i brda, poput čuvenog Karačuna nad Slavjanskom, odakle je nesmetano gađala grad. Sada će Kijev morati da izađe na čistinu.

Preuzimanjem uništenog Slavjanska Kijev suštinski nije dobio ništa, osim što će sada prići bliže pravoj liniji fronta. Neprijatelj ne samo što nije pobeđen već će sada biti višestruko ojačan i zbijenih redova. Državna kasa ostaće prazna, kao i do sada. Vlada u Kijevu neprestano vapi za devizama, ali zapadni prijatelji ne žure sa isplatama. Ukrajinska industrija je sada u mnogo gorem stanju nego pre samo pola godine, a sve komunalne dažbine povećane su za 50 i više odsto. Jasno je da će sve to samo pojačati ionako ozbiljne socijalne i političke tenzije, podgrejati emocije i u drugim proruskim delovima zemlje. Sa druge strane, niko ne može da garantuje da nezvaničnim kanalima neće biti povećane isporuke kvalitetnog naoružanja snagama Novorosije.

Očigledne promene pretrpela je poslednjih nedelja i pozicija Evropske unije, a naročito Pariza, Berlina i čitavog niza drugih prestonica u sastavu EU. One sigurno neće praviti veliku buku ako Novorosija vojno ojača i potkrepi se novim oružjem – posebno ako to bude učinjeno diskretno. Produbljuje se jaz između Evrope i Amerike. To se vidi po žestokim finansijskim udarima i sankcijama kojima su izložene evropske banke u SAD, ali i po hvatanju američkog špijuna u sedištu nemačke tajne službe BND, ili odbijanju Pariza da obustavi vojnu saradnju sa Moskvom, kao i Berlina da odobri jačanje kontingenta NATO-a u Istočnoj Evropi i prijem novih članica u alijansu. Sve ovo bilo je doskora nezamislivo, ali sada se na naše oči dešava. Takođe, naglo jača evropska pozicija ruskog „Gazproma“ i projekta gasovoda „Južni tok“, čija će izgradnja predstavljati krah ambicija Vašingtona. Tako će američki „Napoleon“ u Novorosiji upoznati svog Kutuzova.

[/restrictedarea]