Vidovdan

U Kruševcu je počelo obeležavanje verskog i državnog praznika Vidovdana. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić položio je venac na spomenik kosovskim junacima na 625. godišnjicu kosovskog boja.

Obeležavanje Vidovdana je počelo jutros svetom liturgijom u Zadužbini kneza Lazara, a posle službe sveštenstvo je održalo opelo stradalima za slobodu.

Nikolić je vence položio u pratnji ministra odbrane Bratislava Gašića, ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića i načelnika Generalštaba Vojske Srbije generala Ljubiše Dikovića.

Verski i državni praznik Vidovdan obeležava se kao pomen na stradanje Srba i kneza Lazara Hrebeljanovića u bici protiv turske vojske na Kosovu polju 1389. godine.

Povodom Vidovdana, državnog praznika, predsednik Nikolić će položiti venac i na spomen obeležju kosovskim junacima na Gazimestanu, nakon čega je predviđeno otkrivanje spomenika Milošu Obiliću u Gračanici i sastanak sa predstavnicima Srba sa Kosova i Metohije.

Zamenik direktora Regionalne policije na severu Kosova Besim Hoti rekao je za prištinsku televizijuTelegrafi da policija prati građane koji su krenuli na proslavu Vidovdana na Gazimestanu.

Prema njegovim rečima, ka Gazimestanu je krenulo devet autobusa, dva minibusa i više kola sa oko 600 građana, a angažovan je veći broj policajaca nego inače.

Tradicionalno, povodom Vidovdana, u crkvi Svetog Marka u Beogradu biće održan parastos za sve žrtve na Kosovu i Metohiji od 1998. godine, nakon čega će na spomen obeležju u Tašmajdanskom parku biti položen venac svim srpskim žrtvama od 1991 – 2000. godine.

Vidovdan se kao državni praznik obeležava radno, a u spomen na Kosovsku bitku, koja se odigrala 28. juna 1389. godine, odnosno 15. juna po starom kalendaru na Gazimestanu i predstavlja prisećanje na poginule i umrle u svim ratovima.

To je, prema mišljenju istoriografa, važan datum u kolektivnoj svesti srpskog naroda i jedan od temelja kolektivnog identiteta.

Simbolizuje slobodu, otpor tuđinu, negovanje patriotizma, nacionalnog bića, viteštva i herojstva, ali i prekretnicu posle perioda uspona pod vladarima iz dinastije Nemanjića.

Poseban značaj Vidovdan je dobio u vreme stvaranja nove srpske države, a kao zvaničan državni praznik uveden je 1889. na 500. godišnjicu od Kosovskog boja.

Posle Kosovske bitke telo kneza Lazara (1329-1389) je sahranjeno u manastiru Ravanica, a u seobi Srba pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem krajem 17. veka je preneto u fruškogorski manastir Vrdnik.

U Ravanicu su mošti vraćene 1989, na 600. godišnjicu Kosovske bitke.

Stradanju srpskih vojnika je posvećen spomenik podignut na Gazimestanu 1953. godine, rad Aleksandra Deroka, a na mestu bitke na Gazimestanu kao endemska vrsta cveta crveni kosovski božur.

Na polju Kosovu 1389. odigrala se presudna bitka između srpske i turske vojske, koja je otvorila vrata Turcima za dalji prodor u Evropu.

Pretpostavlja se da je turski sultan Murat Prvi, koji je na Kosovo stigao sa sinovima Bajazitom i Jakubom, predvodio 40.000 vojnika, a da je srpski knez Lazar Hrebeljanović sakupio 25.000 boraca.