Pečat – List slobodne Srbije Politički nedeljnik, aktuelna politička dešavanja, društvo, svet, kultura.
MOSKVA – Rusija bi svako dalje širenje NATO blizu njenih granica smatrala “iskazivanjem neprijateljskih namera” i preuzela bi političke i vojne mere da osigura svoju bezbednost, izjavio je zamenik ruskog ministra spoljnjih poslova Vladimir Titov.
Njegov komentar usledio je u vreme duboke krize između Moskve i Zapada zbog Ukrajine, i nekoliko dana pošto je američki predsednik Barak Obama ponudio dodatnu vojnu podršku istočnoevropskim članicama NATO, zabrinutim zbog postupaka Rusije, koju Zapad optužuje da podstiče krizu u Ukrajini, naveo je Rojters.
Obama je prošle sedmice u Poljskoj najavio da će SAD nameniti milijardu dolara za podršku i obuku oružanih snaga u zemljama članicama Alijanse koje se graniče sa Rusijom.
“Takvo jačanje vojne moći Alijanse u blizini granice sa Rusijom možemo da vidimo samo kao iskazivanje neprijateljskih namera”, rekao je Titov u intervjuu agenciji Interfaks.
Bela kuća je navela i da će, u svetlu ukrajinske krize, revidirati trajno stacionirane snage u Evropi.
“Dodatno razmeštanje suštinskih vojnih snaga NATO u centralno-istočnoj Evropi, čak i onih koje se rotiraju, ne može se videti nikako drukčije nego kao direktno kršenje odredbi Osnivačkog akta iz 1997. godine o odnosima Rusije i NATO”, rekao je Titov.
“Bićemo prinuđeni da preduzmemo sve nužne političke i vojne mere kako bismo osigurali svoju bezbednosti”, poručio je on.
Moskva se odavno protivi širenju NATO na istok jer to smatra pretnjom sopstvenoj bezbednosti.
Rusija tvrdi da je primorana da reaguje zbog plana Kijeva da se približi Zapadu, uključujući prijem u EU i NATO.
Zapad optužuje Moskvu da se meša u unutrašnje stvari Ukrajine kako bi zadržala tu bivšu sovjetsku republiku u svojoj sferi uticaja.
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, ocenio je da su “lažni pokušaji NATO-a da se proširi na istok i pomeri vojnu infrastrukturu bliže ruskoj granici”, kontraproduktivni.
Lavrov je dao ovu izjavu pošto je danas, NATO pokrenuo jedne od svojih najvećih vojnih manevara u baltičkim državama od kada su se tenžije s Rusijom pojačale zbog pripajanja Krima.
“Isti kriterijumi važe u vojno-političkoj sferi, kao i z sferi ekonomije ili humanitarnih pitanja: potreba da se ispune obaveze koje je neko preuzeo na sebe. Ave evro-atlantske države imaju obavezu da osiguraju nerazdeljivu bezbednost u regionu i obavezu prema OEBS-u da ne obezbeđuju sigurnost jedne zemlje na uštrb druge”, rekao je Lavrov posle razgovora s šefom finske diplomatije Erkijem Tuamiojom i dodao da je to okvir za izgradnju veza među državama evro-atlantskog regiona.
Lavrov je istakao da nije reč o udaljavanju od NATO-a ili približavanju Organizaciji sporazuma o kolektivnoj bezbednosti (CSTO), već je važno ispuniti obavezu da se ne jača bezbednost jedne strane, na štetu drugih, preneo je Itar-Tas s.
“Primera radi, sve članice CSTO imaju veoma intenzivne programe saradnje s NATO. Ali, zemlje koje nisu clanice Alijanse, nikad nisu bile prepreka za efikasnu saradnju u borbi protiv opštih pretnji. KAd se sve ovo uzme u obzir, veštački pokušaj širenja NATO-a na Istok i pomeranje vojne infrastrukture NATO bliže ruskim granicama, je kontraproduktivan”, zakljucio je Lavrov.
Lavrov je istakao i da su takvi pokušaji u suprotnosti sa obavezama koje su na sebe preuzele članice NATO.
