Vartolomejska noć Brisela

Za „Pečat“ iz Londona Dejan Lukić

Sa jasnom i direktnom politikom „povratka Britanije kući“ Najdžel Faradž i njegov UKIP postali su prava noćna mora Vajthola, a posle ovih evropskih izbora i „lisica u evropskom kokošinjcu“

Prvi put u poslednjih stotinu godina, dve do sada neprikosnovene partije političkog „mejnstrima“ − konzervativci i laburisti, nisu uspeli da osvoje prvo mesto na jednim izborima u Velikoj Britaniji. I prvi put od kako postoji Evropska unija, Britanija u Evropski parlament šalje evroskeptičnu većinu iz partije koja u političkom manifestu ima stavku o napuštanju EU.

DRŽAVA NIJE „ŠOLJICA ČAJA“ Nezavisna Partija Ujedinjenog Kraljevstva (UKIP) koloritnog lidera Najdžela Faradža na proteklim izborima za poslanike u Strazburu ostavila je iza sebe dve tradicionalno najjače partije − laburiste i konzervativce, a evrofile iz Liberalne partije − koalicionog partnera u aktuelnoj vladi Dejvida Kamerona britanski glasači su otpremili na ponižavajuće, peto mesto. Britanci su još jednom uputili poruku i domaćoj političkoj eliti i birokratiji u  centrali Unije da briselska država, ovakva kakva je sada, nije više njihova „šoljica čaja“; ako je ikada to i bila. U izbornoj noći, već nakon većine prebrojanih glasova, pobednik plebiscita, Najdžel Faradž, označio je ishod glasanja kao jedan od najvažnijih političkih događaja u istoriji Ostrva: „Narodna armija UKIP rekla je svoju reč… Ovo je istorijski datum u britanskoj politici poslednjeg stoleća… Tri glavne partije (konzervativci, laburisti, liberali) driblovale su ovaj narod i uporno izbegavale referendum na kojem bi Britanci odlučili da li i dalje žele da ostanu u Evropskoj uniji… Kao članovi Unije mi smo izgubili kontrolu nad vlastitom zemljom i vlastitim građanima… Ovome mora da dođe kraj.“

Nakon pobede na ovim izborima i uspeha na paralelnim izborima za lokalne savete (opštine) UKIP, definitivno, postaje krupna politička − po nekima i arbitrirajuća − snaga u britanskoj politici. Dosadašnja evropska politika „i tamo i ovamo“ lidera konzervativaca i premijera Dejvida Kamerona posle ove Vartolomejske noći neće više moći da „dribluje“ evroskeptičnu većinu u zemlji; da žonglira između pritiska iz Brisela, koalicionih evrozanesenjaka liberala i evrofobične većine u biračkom telu.

Kameron je celu ovu kontroverzu pokušavao da „baci u duboku travu“ tako što je narodu obećao referendum o EU do kraja 2017. godine, ali i to pod uslovom da pre toga pokuša da „tigru promeni šare“: da izvede, po mnogima neizvodljivu operaciju korenitog redefinisanja Unije i odnosa Londona sa Briselom. Niko politički priseban u Britaniji ne veruje u iskrenost, pogotovo u izvodljivost Kameronovog scenarija, u kojem bi Britanija repatrirala seriju već otuđenih delova suvereniteta.

Sa svojom jasnom i direktnom politikom napuštanja Evropske unije – „povratak Britanije kući“, bez ikakvih prethodnih zavrzlama, Najdžel Faradž i njegov UKIP postali su sada prava noćna mora Vajthola, a posle ovih evropskih izbora još i „lisica u evropskom kokošinjcu“.

[restrictedarea]

VRAĆANJE NA POČETAK EVROPSKOG SNA Osokoljen trijumfom od prošlog vikenda, Najdžel Faradž sada najavljuje da će i na parlamentarnim izborima (2015) „neku gospodu u Vestminsteru provući kroz kuhinjsku sudoperu“. UKIP do sada nije imao nijednog poslanika u vestminsterskom parlamentu. „Politički korektna“ štampa i elita iz glavnog toka vladajuće politike bile su otvorile u predizbornoj kampanji baražnu vatru svih azimuta protiv UKIP i samog Faradža, uključujući i oprobane metode političkog i personalnog kompromitovanja i Faradža i njegovih partijskih aktivista.

„Sandej miror“ je prošle sedmice iskopao da je jedan Faradžov kandidat za poslanika u Evropskom parlamentu svojevremeno izjavio kako je islam „kancer koji treba iskorenjivati svim sredstvima“, a da su suživot i  multikultura, koje forsira Vajthol, „strano telo“ na Ostrvu; to strano telo treba da se očisti iz Britanije, a islamske doseljenike treba „poslati u pustinju zajedno sa njihovim kamilama“. U dobrom delu glasila izvađene su iz naftalina i „teze“ kao što su ideje Faradžovog kandidata za Strazbur (Bolton) Džozefa Kvirka, čijih se privatnih zabeleški dokopao (takođe) „Miror“. U njima, prema tvrdnji lista, piše da su jevrejski bankari u vreme Trećeg rajha finansirali Adolfa Hitlera, sovjetski komunizam i džihadiste koji su bili iza islamističkog napada na Trgovački centar u Njujorku, a i ovo je samo deo ledenog brega, objavljuje „Miror“.

Pronađeno je, takođe, kako je Faradžov funkcioner u Barnsliju jednom napisao na Fejsbuku traktat protiv „halal“ mesa gotovljenog po islamskim propisima o klanju stoke, a za same muslimane je, navodno, rekao da oni moraju da postanu hrišćani, „a ja ću se lično potruditi da im pomognem u tome“.

Poslednje oružje iz kojeg se pred izbore pucalo na UKIP bilo je upozorenje Britancima da je glas za UKIP uzaludno trošenje glasa i  jedino nanosi štetu dvema etabliranim partijama, konzervativcima i laburistima.

Sva sredstva da se Faradž proglasi crnim đavolom bila su u prometu. Čak se žongliralo i sa ispitivanjima javnog raspoloženja Britanaca. Istraživanje foruma „Ipsos MORI“, urađeno za londonski „Ivning standard“ neposredno pred izbore, sugerisalo je kako bi 54 odsto Britanaca u ovom trenutku bilo za ostajanje u EU, a samo 37 procenata bi bilo za raskid sa Briselom: „Nakon nekoliko godina neprijateljskog raspoloženja prema Evropi, izgleda da su Britanci sada više naklonjeni prema EU; posebno ako bi to bilo kombinovano (sic!) sa smanjenjem političke uloge Brisela“, analizira Džoe Marfi, politički urednik lista, inače naklonjenog evrointegracijama. Manipulacija brojkama u korist „evropske ideje“ pada u oči čim se broju od 37 procenata evrofoba priključe odgovori Britanaca na ostala pitanja iz istraživanja. Samo 13 odsto Ostrvljana bi prihvatilo dalje integracije Unije. Ne žele čak ni da im se pominje mogućnost napuštanja njihove nacionalne valute − funte.

Na stranu funta; celih 30 odsto Britanaca kažu da bi bili  najzadovoljniji kada bi se „sve vratilo na početak“.

 

STRAŠENJE NARODA BABAROGOM Na koncu, u istraživanju samo 30 odsto Ostrvljana kažu da bi pod nekim uslovima glasali za „status quo“; tako da, na kraju, ispada ono što jeste većinsko, evroskeptično raspoloženje u zemlji, koje pak politička elita uporno nastavlja da ignoriše sve dok je ne zadesi sudbina Hugenota u  noći Svetog Vartolomeja; sve dok ne shvati da Evropska unija nije omiljena „šoljica čaja“ većine stanovništva.

Dejvid Kameron je, takođe, svestan da njegova politika povlađivanja  koalicionim liberalima i njihovoj evrofilnoj politici nije „šoljica čaja“ većine Britanaca, a sada, posle ovih izbora za Evropski parlament ima još i opomenu crno na belo šta može da očekuje na izborima iduće godine.

Strašenje naroda Babarogom UKIP i propagandom da je Faradžova partija samo „partija protesta“, nesposobna, dakle, da vlada zemljom, više „ne pije vodu“. Ako misli da preživi izbore iduće godine (trenutno laburisti vode u prognozama) moraće još jednom da pročita rezultate ovih izbora; da možda zakuca i na Faradžova vrata. Snažan blok u krilu njegove vlastite partije već ga pritiska da pre nego što ga laburisti počiste na parlamentarnim izborima, ponudi partnerstvo partiji koja i posle ovog predizbornog „blickriga“ ostaje britanska „šoljica čaja“. Ali i to bi imalo svoju cenu. Cena je da napusti koketiranje sa Briselom; da istinski krene, i to odmah, u redefinisanje odnosa sa Unijom i da, na kraju priče, prekine sa „fantazijom zvanom Evropska unija“. Morao bi, naprosto, da proguta dva krupna Faradžova uslova − izlazak iz evropske politike slobodne migracije i da, na tom polju, uvede striktnu kontrolu priliva „evropejaca“ na Ostrvo; da na koncu i što pre omogući Britancima, pre izbora 2017, referendum sa jasnim i kratkim pitanjem „EU ili ne“.

Malo verovatno. Niti je Kameron iskreno spreman da „do kosti“ redefiniše odnose sa Briselom, po meri koja bi odgovarala britanskoj  „šoljici čaja“, niti je briselska birokratija spremna da se odrekne goluba kojeg već ima u rukama.

U svakom slučaju, konsenzus analitičara na Temzi je da su izbori od prošlog vikenda bili ravni pravom političkom zemljotresu. Urednik za evropska pitanja Bi-Bi-Sija, Gevin Hjuit, opisuje ih kao „evropski revolt“ i kaže još da će se talas „revolta“ osetiti i izvan prostora Unije. Tu, verovatno, misli i na one koji srljaju u kuću iz koje bi, kako se vidi, mnogi u Evropi da izađu. Uostalom, već je jednom rečeno da je „umirati za ideje“ dobra ideja, ali da treba „umirati“ postepenom smrću, jer se već sutra može ispostaviti da se juče umiralo za pogrešnu ideju.

[/restrictedarea]