Dobra konja, a loša junaka

Piše Dragomir Antonić

Subota, osmi maj 1999. godine, bio je 46. dan zločinačke agresije NATO zlikovaca nad Srbijom. Tog dana pored ostalih zločina bombardovana je i ambasada Kine. Zavirujem u dnevnik i vidim da je u poseti Srbiji, donoseći humanitarnu pomoć sakupljenu na Halkidikiju, bio inženjer Dimitrije Akribos. Beogradski student. „Spavao“ je u hotelu „Moskva“ a ujutru došao do mene.

„Ovo je strašno. Kako izdržavate?“

„Nije ovako svake noći“,  odgovaram. Vidim nevericu u njegovom pogledu. Misli da namerno skrivamo teškoće da ne bismo sekirali drage osobe. Zatim reče: „Vi Srbi ste stvarno hrabar narod i dobro ste organizovani. Nigde nema panike. Niko ne bi izdržao ovo što vi izdržavate.“ Ispijamo po jednu ljutu za njegov srećan put do Grčke.

 

VRAĆANJE NA PRAVI PUT… Sutradan, nedelja 9. maj, po završetku liturgije u Hramu svetog Aleksandra Nevskog na Dorćolu, prota Ljuba Petrović predstavlja dva ruska sveštenika Hrama svetog Kneza iz Novosibirska u Rusiji. Sasluživali su na Svetoj liturgiji i doneli iz dalekog Sibira našem hramu dve ikone na poklon. Jedna je svetog Aleksandra Nevskog, a druga svetog Nikolaja Romanova, ruskog cara koji je zapretio Francuskoj i Engleskoj u Prvom svetskom ratu da će se povući ako ne pošalju brodove srpskoj izmučenoj vojsci koja je prešla golgotu Albanije i ne prebace je na Krf. Ruski sveštenik Svjatislav obraća nam se na ruskom jeziku. Nema prevoda, ali ga svi razumemo. Reči „Gospod“ , „bratski“, „ narodi“ dovoljne su da shvatimo poruku oca Svjatislava.  Dok su nas NATO zlikovci predvođeni Amerikancima ubijali bombama, naši pravoslavni prijatelji bili su nam velika uteha.

Petnaest godina kasnije, upravo krajem aprila bez imalo srama ambasador Kirbi javno, na srpskom radiju, izjavljuje „kako su nas bombardovali da bi Srbiju vratili na njen pravi put“. Njegovom bezobrazluku nema granica. Ubijaju, truju, zaprašuju, pljačkaju i onda bez imalo srama kažu da su sve radili da bi Srbiju vratili na pravi put. Vlast kao da ne postoji. Umesto da ga nadležni načelnik u Ministarstvu stranih poslova, jer za njegovo ruganje načelnik je dovoljan, pozove na razgovor i saopšti mu da se spakuje i vrati tamo odakle je došao – vlast se pravi kao da ništa nije čula. Pa šta ako on predstavlja veliku silu? Postoje jasno regulisana pravila kako se diplomate ponašaju u stranoj zemlji. Nijedno od njih ne dozvoljava ruganje i ruženje zemlje domaćina i njenih građana. Objasnite porodicama ubijenih kako su njihovi najbliži bili masakrirani, jer je država koju diplomata predstavlja htela sve nas da vrati na pravi put. Saopštite roditeljima beba i male dece koji umiru od kancerogenih bolesti da su njihove bolesti minimalne žrtve, jer su Srbi vraćeni na pravi put. Zašto se kriju podaci o stvarnom broju obolelih od kancerogenih bolesti i njihovim uzrocima? Slobodno ponovo pročitajte intervju sa prof. dr Dušanom Stanojevićem objavljen u „Pečatu“ 17. 10. 2010. gde on iznosi zastrašujuće podatke o NATO uranijumu u utrobama majki sa Kosova i Metohije. Jedino što je tad interesovalo državne organe Srbije bilo je kako je prof. Stanojević došao do podataka.

[restrictedarea]

…PA PROMENA SVESTI Istina se ne da sakriti. Skrivanja su besmislena. U laži su kratke noge, a tu je i „Vikiliks“. Zato je bolje da se uhvatimo ukoštac sa posledicama i da spasavamo ono što se spasiti može. Priznajmo očito. Evrounijate i NATO su nam zlo naneli. Od njih se nova zlodela mogu očekivati. Umesto istine ubeđuju nas da moramo promeniti svest. To reče niko drugi do ministar prosvete. Pre više od godinu dana „promenu svesti“ kao uslov za naš „napredak“ u pregovorima postavili su članovi nemačkog parlamenta. Njihov zahtev razumem. Promena svesti znači brisanje sećanja. Brisanje pamćenja. Prosto žele da zaboravimo: vešanje žena i dece u Mačvi, ubijanja po Srbiji, sto Srba za jednog njihovog, streljanje đaka u Kragujevcu, Banjicu, Staro sajmište, Jasenovac, crkvu u Glini, Jadovno, bombardovanje na Vaskrs 1944, zversko ubijanje i trovanje zemlje Srbije i njenih građana 78 dana 1999. godine, vađenje organa sa ritualnim klanjem, otimanje Kosova i Metohije… njihove zločine da izbrišemo iz sećanja. Usput da zaboravimo ko smo, koje smo vere, da zaboravimo odrastanje, roditelje, pismo kojim pišemo. Platon je napisao: „Sećanje je znanje.“ Ako izgubite sećanje, izgubili ste znanje. Čovek bez znanja, neznalica, koristan je samo kao rob ili radnik na lizing. Deo stada koji će drugi koristiti prema sopstvenom nahođenju. San većine neoliberalnih poslodavaca. Čuvajmo se ovakvih savetodavaca. Nemaju oni savesti. Imaju tuđe naloge. Na sreću, njihov poduhvat uspeti neće. Srpski narod je bolji, jači i duže traje od vlasti. Narodni pevač je spevao: Bože mili čuda velikoga! Dobra konja, a lošeg junaka! Razboriti su Srbi. Vide koliko je sati. Drže se izreke:  Vojuj mudro ne pogini ludo! Ko razboritost razume kao slabost, grdnu je štetu sebi napravio.

Vatikan je proglasio papu Jovana Drugog za sveca. Verovatno zbog molbe upućene neosuđenom zločincu Klintonu: „Trebalo bi da bombardujete Srbe!“ Klinton ga je poslušao. Nadbiskup Stepinac čeka u redu za sveca. On je samo klao srpsku nejač. Da i njegove zločine izbrišemo iz sećanja? Toliko o ekumenskoj saradnji.

Ne zaboravimo srpske heroje: Vojislava Šešelja, Radovana Karadžića, Ratka Mladića. Setimo se srpskih junačkih generala – Nebojše Pavkovića, Vladimira Lazarevića − koji su branili Otadžbinu 1999. godine, a sad trunu po evrounijatskim zatvorima. Slava arhiepiskopu ohridskom Jovanu.

[/restrictedarea]