Bitka za gej mladost

Piše Vladislav Panov

Dok godinama uporno i hrabro industrija zabave sistematski promoviše „homoseksualnu preorijentaciju“, i to sve otvorenijim ponudama u vidu filmova ili televizijskih serija, kao i podsticanjem autora ili protagonista da otvore svoje homoseksualne tajne ormane i obelodane ko su i šta su zapravo, dotle Holivud čini sve da sakrije upravo tu tako važnu činjenicu kada je reč o njegovim najvećim zvezdama. Ali, na sreću, stvari se sve brže menjaju…

Dok mi još čekamo da se učlanimo u (napredni) svet „srećnih“ seksualnih nastranosti, kojima se mere sve vrednosti savremenog društva (konačno ste postali napredni ako su predstavnici takozvane gej populacije istinski srećni u vašem društvu) i da to dokažemo održavanjem parade nastrane radosti, neometane od bilo koga, napredni je svet odavno dokazao sve svoje vrline na tom putu. Vrhunski je dokaz ovoga nedavna sveevropska evrovizijska gej parada na kojoj je, na zadovoljstvo svih, pobedila nežna bradata „žena“. Napredovanje se na ovom planu popelo sve do zakonskog, čak i religioznog stavljanja znaka jednakosti između hetero i istopolnih seksualnih „opredeljenja“. U tom je dugom i agresivnom procesu prevaspitavanja zaostalih naroda, država, međunarodnih zakonodavstava i tvrdoglavih pojedinaca ključnu ulogu odigrala takozvana industrija zabave. Posebno američka, ali ipak ne samo njihova. Organizacija „GLAAD“, koja je postala promoter i čuvar gej populacije svih zemalja, kao internacionala kominternovskog tipa ogromne medijske i političke moći, podržana od imućnih i uticajnih ljudi i organizacija, odavno je ponosni barjak gej revolucije. Nedavno su proslavili četvrt veka pregalaštva u teškoj borbi ispravljanja krivog u pravo i obrnuto. Tim povodom su nametnuli navodnu dilemu oko stava ispoljenog u praksi udarnih holivudskih studija. Po trustu mozgova za ispiranje mozgova iz ove organizacije, Holivud je gej zaostao! U njihovim filmovima i dalje nema dovoljno homoseksualaca i lezbijki, a najviše ih muči to što se nijedna velika holivudska zvezda nije javno pohvalila da je pederski orijentisana. Holivud ima jednu lezbijku sa A liste zvezda, u vezi sa tim odavno razgolićenu dvostruku oskarovku, Džodi Foster, ali im strašno nedostaje neki superstar koji bi joj se pridružio u iskrenosti. Pošto se niko od mušakaraca koji predvode holivudske zvezde još nije oglasio da više neće da krije da je jedan od „srećnih“, „GLAAD“ i slične organizacije razočarano zaključuju da je holivudski sistem vrednosti lažan i licemeran.

Promeniti zaostalo stidljivi Holivud

Iako to deluje drsko, možda i tragikomično, svakako blesavo, moguće je doći do zaključka da Holivud zapravo i jeste zaostalo stidljiv. Jer dok godinama uporno i hrabro industrija zabave sistematski promoviše „homoseksualnu preorijentaciju“ i to, čini se, sve otvorenijim ponudama u vidu filmova ili televizijskih serija, kao i podsticanjem autora ili protagonista da otvore svoje homoseksualne tajne ormane i obelodane ko su i šta su zapravo, dotle Holivud čini sve da sakrije upravo tu tako važnu činjenicu kada je reč o njegovim najvećim zvezdama. Osim pomenute Džodi Foster i nekoliko manje poznatih i u strukturi Holivuda značajnih zvezda, još nema nijedne istinske veličine koja se usuđuje da krene putem javnog samootkrivanja. Razlog je, naravno, čisto poslovne prirode, čime se zapravo dolazi do vrhunskog cinizma holivudske poslovne politike. Jer, reč je o jednostavnoj računici. Nije, naime, poznato kakvi bi efekti u vezi sa zaradom bili kada bi neki od mačo heroja modernog celuloida, idol suprotnog pola, čija je muževnost glavni adut u okupljanju milionske publike, naprasno otvorio srce i obelodanio da privatno nije muževan. U strahu da bi takva iskrenost odbila značajan deo njegovih poklonika da ga ubuduće prihvataju kao zavodnika i miljenika, ni te zvezde, a ni holivudski šefovi, ne pomišljaju da se na ovaj način aktiviraju u javnosti. Materijalna korist je, eto, opet ispred principa i političkih ideja, a demokratična tolerancija je praktično primenjiva po sistemu dvostrukih aršina.

[restrictedarea]

To je za svaku osudu i veoma je tužno i licemerno, govore predstavnici agitpropa homoseksualnih organizacija. Njihova je strategija potpuno suprotna. Oni smatraju da bi što veći broj superzvezda koje su gej upotrebljive svojom javnom iskrenošću stvorile atmosferu sveopšteg prihvatanja, verovatno i egzaltacije (kao na minuloj „Evroviziji“) čime bi se obezbedilo postavljanje temelja tolerancije kod najmlađe i tinejdžerske populacije, najprisutnije u bioskopima. Otuda je borba za navodna gej prava, toleranciju i jednakost homoseksualnih osoba zapravo motivisana mnogo perfidnijim namerama. Oni se kroz najuticajniji medijum – filmski (holivudski) – bore za indoktrinaciju najmlađih generacija. Njihovo je prihvatanje „gej orijentacije“, kao nečega što je sasvim normalno, i zapravo poželjno, od presudnog značaja. Osim što tako obezbeđuju mnogo brojniju masu potencijalnih partnera, ideološkim „prosvetljenjem“ mladosti kupljena je gej tolerantna budućnost za sve koji još uvek biraju da tajno hrle tim putem. Imperativ je, dakle, da se što pre promeni zaostalo stidljivi Holivud.

„Nismo još tamo gde želimo i moramo da budemo“, tugaljivo je zaključio u govoru na manifestaciji obeležavanja pomenutog jubileja „GLAAD-a“ Omar Šarif Mlađi, njihov (zahvaljujući očevoj slavi) najpoznatiji glasnogovornik. „Ali smo blizu! Bliže nego ikada. Duga je, neizvesna i bolna borba to bila. I još uvek je. Ipak, veoma smo napredovali osvojivši vrlo važne bitke. I tome treba da se radujemo. Kada smo počeli pre dvadeset pet godina, nismo mogli ni da sanjamo ovakvu podršku koju danas imamo. Zaista imamo šta da proslavljamo!“

Tužno i neprihvatljivo

Nezadovoljni neiskrenim odnosom Holivuda prema homoseksualnim sklonostima njegovih najvećih zvezda, iz pomenute organizacije ozlojeđeno poručuju da je stanje na tom planu i dalje „tužno i neprihvatljivo“. Ne samo da se ne podstiče gej otvaranje holivudskih superzvezda nego je i premalo gej filmova, likova i zapleta. Uzeše, tako, primer produkcije iz 2012. godine. Preciznom analizom sezonu su sveli ne na eventualni kvalitet filmova i tema, već po tome kako su predstavljeni njihovi štićenici. Pa tako, lamentiraju oni, od sto jednog filma iz produkcije šest najvećih holivudskih studija u toj sezoni, samo četrnaest ima homoseksualne ili biseksualne likove, od kojih preovlađujući deo nije imao prostor u priči veći od nekoliko sekundi. I još gore, nijedan od tih filmova nije imao hrabrosti da u svojim pričama ponudi transseksualni lik. Tužno, dakako, i neprihvatljivo. Na njihovu radost, vremena se drastično brzo menjaju nabolje. Tako je u potonjem periodu filmska istorija dobila izuzetno važna ostvarenja kao što je Liberačeova filmska biografija, „Ispod kandelabra“ (mada, avaj, ovo je bila televizijska produkcija) ili lezbijska pornografska trosatna ljubavna melodrama, „Plavo je najtoplija boja“, kanski pobednik prošle godine koji, takođe avaj, pripada evropskoj kinematografskoj koprodukciji, a ne holivudskoj. Ipak, upravo je uspeh tih filmova i na američkom tržištu pružio ovim ostvarenjima izuzetan politički i strateški značaj i na tom i dalje za ovakve naprednosti i umetničke slobode neodovoljno otvorenom terenu. Njihovo je verifikovanje značaja i vrednosti američkim nagradama ili nominacijama za njih (najpre „Zlatnim globusima“) kredit zahvaljujući kojem će posmatranje gej budućnosti biti mnogo optimističnije. U tu budućnost je zlatnim stepenicama ugrađen doprinos filmova (takođe, međutim, ne iz podukcije pomenutih najvećih holivudskih studija). „Planina Broukbek“, „Milk“, „Samac“, „Kapoti“, koji su pored mnogih drugih priznanja osvojili i „Oskare“. Takozvani veliki Holivud je, inače, zaista poslednja prepreka bujici gej aktivističkih filmova. Dok god njemu bude važnije brojanje dolara od liberalnih stavova, za koje se i principijelno zalaže, ova će vrsta političke korektnosti ostati deklarativna. Sreću i ponos štićenici „GLAAD-a“ otuda i dalje mogu da pronađu na malim ekranima, koji su sasvim otvorili vrata likovima svih seksualnih afiniteta. Eksplicitnost homoseksualne promocije, zahvaljujući prizorima i likovima iz najpopularnijih serija proteklih godina, kao, recimo, „Vil i Grejs“, „Braća i sestre“, „Žica“, „Dauntaun Abi“, „Spartak“, „Prava krv“, „Gli“, „Torčvud“, „Holiouks“, „Dva metra pod zemljom“, „Zabranjena ljubav“, „Bordžije“, „Osveta“, pa čak i „Igra prestola“, „Sinovi anarhije“, „Bekstvo iz zatvora“ ili „Oz“, uz medijski svesrdno podržano javno otkrivanje ovakvih opredeljenja televizijskih imena (Elen Dedženeris, Rozi O‘Donel, Sintija Nikson, Keli Mekgilis, Elen Pejdž, Porša de Rosi, En Hejč, Zakari Kinto, Šon Hejs…) nema sumnje, bujaće sve brže u narednim godinama. Čim to postane dovoljno komercijalno, biće instalirana i poslednja zlatna stepenica u Holivudu. Svet će tada moći da zaigra poslednji ples Sodome i Gomore na pandemijskoj gej paradi Ponosa na račun onoga što je koliko do zaostalog juče smatrano razlogom za stid. Zaista je veliki napredak naše civilizacije. Za Ponos!

[/restrictedarea]