SVETLI PETAK

Piše Dragomir Antonić

Srbima iz Đakovice na Kosmetu nije bilo dozvoljeno da o prazničnim danima posete svoje svetinje. Evrounijate koje na sva usta razglabaju o slobodi ispovedanja vere i slobodi kretanja ni reč ne rekoše o ovoj zabrani šiptarske vlasti 

Prođe još jedan Vaskrs, najradosniji dan za sve hrišćane. Mnogi su ga radosno dočekali. Drugima je Vaskrs bio manje radostan, a Srbima iz Đakovice na Kosovu i Metohiji nije dozvoljeno da o prazničnim danima posete svoje svetinje. Evrounijate koje na sva usta razglabaju o slobodi ispovedanja vere i slobodi kretanja ni reč ne rekoše što šiptarske vlasti Srbima zabraniše ulazak u grad. Kao da su u pitanju hiljade ljudi, a ne nekoliko desetina. Jednostavno ne može i šlus! Spodoba koja decenijama što u svoje, a što u ime udružene u zlu prema Srbima evrounijatske organizacije ovog se puta nije oglasila. Zaključak je jednostavan. Srbima se ne mogu kršiti prava, jer ih oni i nemaju. Dovoljno je biti Srbin i lišen si svih prava. Čak i da na Veliki petak ili o prazniku Vaskrsenja posetiš ostatke Hrama Božijeg koji si sa prijateljima sam gradio.

 

NEVIDLJIVI SPISKOVI Vaskrs sam proveo kod prijatelja Miše Mijatovića u Kniću. Lepo kao i uvek. Odoh da posetim komšiju Žiku Milutinovića, uzornog poljoprivrednika ali ga nažalost ugledah sa štakom u ruci. Oslanjajući se na nju i šepajući, nekako je uspevao da se kreće po dvorištu i da stojeći dočekuje goste. Upitah ga šta mu je? „Ne valja, moj prijatelju, ništa. Otišla hrskavica na kolenu i sad bi moralo da se ugradi veštačko“, odgovori. „Hajde, nije bolest neizlečiva. Napredovala je medicina. Danas se može bez velikih problema ugraditi koleno“, pokušavam da ga utešim. „Znam“,  nastavi Žika priču, „još 2008. godine rekli su mi lekari da mi koleno popušta i da je operacija sa ugradnjom kolena neophodna. Odmah sam se prijavio u Kragujevac da me operišu i oni su rekli da sam na spisku pod rednim brojem 1200. Pre dvadesetak dana, kad sam potpuno zanemoćao, zovem bolnicu u Kragujevcu. Pitam mogu li da me prime i operišu, a oni kažu da sam na spisku pod rednim brojem 805. Za šest godina sam se toliko pomerio. Ne znam šta da radim“, završi ispovest Žika. Zbog postojanja ovakvih spiskova niko ne diže galamu. Policija ne privodi. Tužilaštvo nikog ne saslušava. Novine i televizije ćute ili samo ovlaš pomenu, više kao senzaciju nego sa željom da se stanje promeni. Žiki poljoprivredniku života nema ako koleno ne dovede u red. Nije on činovnik ili penzioner, nije ni rentijer, već živi od onoga što sam proizvede i mora raditi od jutra do mraka. Takav mu je posao i njega nema ko da zameni. Nijedan nezaposleni neće prihvatiti da radi posao koji radi Žika. Mora da se radi, a nije sigurno da li će se zaraditi. Naiđe poplava, suša ili udari grad i sav trud propade. Molim vlast da, ako ikako može, pomogne Žiki da dobije veštačko koleno za ovozemaljskog života. Kasnije mu neće trebati.

[restrictedarea]

Budući premijer Aleksandar Vučić je javno obećao da će njegova vlada biti mala ali efikasna. Moraće teške odluke da donosi, ali će se truditi da odluke najmanje pogađaju siromašne i poljoprivrednike. Do sad smo imali tehničku, sad ćemo imati malu vladu. Nadam se da se na nju neće odnositi izreka koja kruži ženskom populacijom u Srba: Mali, ali tehničar! Ne bi valjalo jer problemi su veliki i sem tehnike potrebna je i snaga. Uostalom, početne reči izbornog slogana naprednjaka su glasile: „Svom snagom protiv“…

 

BALAKLIJA Danas je Svetli petak. Ima više naziva. Zove se i Istočni petak. Slava je hilandarskog metoha Kakova. Metoh je van Svete Gore kod sela Jerisos. U Staroj Srbiji (danas se zove BJR Makedonija, koja i dalje drži utamničenog arhiepiskopa ohridskog Jovana) praznik se zove Balaklija. O prazniku je zanimljiv zapis ostavio Stojan Novaković. Zapis ima preko 25 strana a nastao je aprila meseca 1887, kad je on bio predstavnik države Srbije u Turskoj carevini, u Carigradu. Navešću nekoliko delova iz teksta. Odmah do zidova koji od starih vremena opasuju Carigrad nalazi se manastir Baluklija. Taj manastir slavi svake godine Svetli petak… Crkva, mada je postanjem još iz petog veka, nije u sadašnjem obliku iz tog vremena. Osim što je usled zemljotresa preziđivana, rušena je i u vreme grčkog ustanka 1821. i posle je ruskim novcem opravljena i vaspostavljena ovako kako i sad izgleda… Van porte je bio panađur. Svud se pržila i pekla riba, ćevapčići i ostalo jestivo po ovdašnjem načinu. Drugi su prodavali simite, đevreke,bureke, baklave, mekike i druge brašnenice, masne ili posne, i sad još poznate kod nas. Uz njih su stajali ljudi sa voćem, s poslasticama, sa sladoledom, sa šerbetom i sa svakojakim voćnim semenjem, kao što su bademi, lešnici, leblebije, fistik koji se ovamo mnogo prodaje i jede… Po ravnici gde su bile obrtaljke, ljuljaške, sprave za merenje, čula se svirka i skupljala se gomila oko kola. Igrali su ili uza samu zurlu ili uz zurlu i goč. Igrači su bili meštani iz okoline i s azijske strane, od nižeg reda ljudi. Malo dalje videsmo varoško grčko kolo, gde igrahu ljudi odeveni u evropsko ruho, a pred njima s maramicom u ruci kolovođa, koji se sav topio izvijajući pokrete. Zahvaljujući Stojanu Novakoviću koji je ovo zapisao pre 127 godina mi danas znamo gde su sve bili pravoslavni manastiri i koji su se praznici slavili. Zato vodite dnevnike, zapisujte sve što vidite oko sebe. Potomci će vam biti zahvalni.

Ne zaboravimo časne i hrabre Srbe: prof. dr Vojislava Šešelja, dr Radovana Karadžića, generala Ratka Mladića, koji se hrabro i bespoštedno bore za Srbe i Srbiju.

[/restrictedarea]