Valentin KATASONOV – UKRAJINA I EKONOMSKE SANKCIJE RUSIJI

Zbog događaja u Ukrajini iz zapadnih prestonica su se začuli pozivi da se Rusiji uvedu ekonomske sankcije. Čim je 1.marta Savet Federacije jednoglasno izglasao da se predsedniku RF da pravo da u Ukrajini koristi ruske oružane snage kako bi preduhitrio divljanje banditizma  i zaštitio rusko stanovništvo u bratskoj zemlji pojedinačni pozivi su se pretvorili u pravi hor.

2.marta je Džon Keri,  državni sekretar SAD, postupke Moskve nazvao  «neverovatnim aktom agresije». Prema njegovim rečima  on i njegove kolege iz drugih zemalja su izrazili spremnost da se po tom pitanju izbore za izolaciju Rusije. 3.marta su informacione agencije   saopštile da sedam glavnih zemalja Zapada (Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Velika Britanija i SAD)  privremeno obustavlja pripremu za samit «Velike osmorice»  u Sočiju (u ovoj godini  Rusija predsedava tom grupom). I zemlje «sedmorice» su izjavile da podržavaju suverenitet i teritorijalnu celovitost Ukrajine i pozdravljaju obnavljanje ukrajinskih kontakta sa MMF-om. Zatim su se pojavile pretnje sankcijama, upućene Rusiji. Ekonomske sankcije predstavljaju najrasprostanjeniji instrument  pritiska Zapada na zemlje koje se drže  ili pokušavaju da se drže  samostalnog  kursa. Ima  procena da  Zapad ekonomske sankcije koristi protiv zemalja i  teritorija na kojima živi bar polovina stanovništva planete Zemlje.

***

Rusija ne mora da se navikava na slušanje pretnji o uvođenju ekonomskih sankcija. Dovoljno je da se priseti agresije Gruzije na Južnu Osetiju u avgustu 2008. Tada je takođe diskutovano o tom pitanju, ali odluka nije   doneta. Sledeći pokušaj da se Rusiji uvedu sankcije je bio uleto 2012.godine u vezi sa «predmetom Snouden». Završilo se time da je Snouden ostao u Rusiji, a da sankcije nisu stupile na snagu. U jesen 2013. kada se zaoštrila međunarodna situacija oko Sirije koju je Rusija odlučno podržala, pojavilo se pismo četvorice američkih senatora koji su pozivali administraciju SAD da uvede sankcije prema najvećim ruskim bankama koje su, tobože, pomagale finansiranje delovanja sirijskih vlasti. U suštini – to je bio direktan poziv da Sjedinjene Države objave ekonomski rat  Ruskoj Federaciji, ali je i to ostalo da visi u vazduhu.

Ozbiljni političari odlično shvataju da ekonomske sankcije predstavljaju palicu sa dva kraja. Njome se može naneti udarac ne samo po objektu, već i po organizatorima sankcija. Zapadni istoričari su skrenuli pažnju  na važnu zakonitost: uspesi Staljinove industrijalizacije iz ’30.godina 20.veka umnogom su bili uslovljeni činjenicom da je Zapad Sovjetskom Savezu uporno pravio trgovinske i kreditne blokade. Rezultat je bio da je SSSR formirao ekonomski potencijal zahvaljujući kome je Rusija istrajala u svetskom ratu.

Drugi primer kako se sankcije kao bumerang vraćaju organizatorima predstavlja Iran. Vašington od 1979.godine vrši ekonomski pritisak na tu zemlju tako što zamrzava  devizne rezerve Irana u zapadnim bankama, zabranjuje svojim bankama da sarađuju sa iranskim, prekida  isporuke  Iranu mašina i opreme, robe za široku potrošnju, čak i lekova i namirnica. Najzad, Vašington vrši prtisak na svoje evropske saveznike,  zabranjujući im da kupuju iransku naftu. Iranu uopšte nije lako, ali je do sada istrajao već 35 godina i nema nameru da se preda. Ali – Vašington se uznemirio: Iran je naučio da živi i bez američkih dolara, naučio je i da, koristeći barter,  zaobilazi zapadne sankcije i da zahvaljujući tome koristi valutu svojihtrgovinskih partnera (juan, rublju, rupiju), da trguje plaćanjem zlatom. Poslove Iranci zaključuju sa takozvanim «crnim vitezovima» – manjim kompanijama iz različitih zemalja, koje se pojavljuju kao posrednici, te se ne boje  sankcija.

***

Ali  Rusija nije  Iran! Rusija je zemlja koja poseduje sve što je potrebno za formiranje snažne privrede, čvrste odbrane i zadovoljavanje svih potreba koje su ljudima potrebne za normalan život.

Zamrzavanje ruskih međunarodnih rezervi? Nije baš zgodno, ali se mora uzeti u obzir da takve rezerve u svetskom finansijskom sistemu koji je formirala Finansijska internacionala predstavljaju samo iluziju novca. Zemlja koja rezerve pravi na taj način ne može da ih koristi kao klasično platno sredstvo. Sankcije će samo Rusiji da omoguće da brže  pristupi formiranju suverenog novčano-kreditnog sistema  i sistema međunarodnog obračuna koje neće biti pod kontrolom Sjedinjenih Američkih Država. Na tome se već radi.

Bojkot samita «Velike osmorice»? Pa Rusija nikada i nije bila punopravni član «kluba odabranih». Sva ozbiljna pitanja su i do sada diskutovana u okviru «sedmorice», a Rusiju je smeštana na «pomoćno sedište». Likvidacija «osmorice» i povrljatak Zapada na prethodni režim rada u formatu «sedmorice» samo će da ubrza oslobađanje Rusije od još jedne iluzije.

Trgovinski bojkot? Pa – sa današnjim danom u ruskom izvozu najveći deo čine dve robe: nafta i prirodni gas. Prirodni gas Evropa  neće  prestati da kupuje, a problema neće biti ni sa prodajom nafte. Tim pre, što je uz Rusiju  zemlja  kakva je Kina, koja odavno traži da se povećaju isporuke energenata za nju.  Neće biti problema ni sa uvozom! U početku bi se izbavljanjem bavili «crni prinčevi», a zatim bi  Rusija već stekla snažan stimulans  da se pozabavi  formiranjem proizvodnji kojima bi se zamenio uvoz. Odnosno – industrijalizacijom.

Sankcije Saveta bezbednosti UN?Pa i Rusija je član Saveta bezbednosti, u kome u poslednje vreme zajedno sa njom odluke po mnogim važnim pitanjima blokira i Kina. I Rusija i Kina imaju pravo da na bilo koji predlog zapadnih članica SB UN stave veto.

Isključenje Rusije iz Svetske trgovinske organizacije?Zar takav poklon Rusiji…  Danas je čak i vlasnik kompanije «Severstalj», Aleksej Mordašov, koga smatraju za glavnog lobistu WTO-a, iznenada progledao i shvatio da se   članstvom  u WTO-u njegovom  metalurškom biznisu smeškaju samo gubici. A isključenje Rusije iz te organizacije će dati šansu obnovi poljoprivrede, koja nije još uvek potpuno dokrajčena. Bez nje nema sigurnosti za opstanak zemlje.

Ako ćemo pravo, jedini stvaran oblik sankcija protiv Rusije može da bude zamrzavanje (pa čak i samo pretnja zamrzavanjem) računa i drugih aktiva ruskih oligarha u inostranstvu. Tu skoro se takva pretnja Zapada začula na račun ukrajinskih oligarha. U januaru je pomoćnik državnog sekretara SAD Viktorija Nuland izvukla uši prvom oligarhu Ukrajine – Rinatu Ahmetovu, kada je od njega zatražila da učini nešto konkretno u vezi sa sređivanjem situacije u zemlji. Preciznije rečeno –  nereda. I to je imalo efekta. Danas postoji dovoljno dokaza da su Majdan  finansirali ukrajinski oligarsi. Ali njihova misija se nije na tome završila. Sada se oni svojski trude da Majdan prošire po čitavoj Ukrajini. Ima ih koji se ne ograničavaju samo finansijskim učestvovanjem u učvršćivanju novog režima, već su zauzeli visoke dužnosti u aparatu tog režima. Kada bi došlo do slične situacije kako bi se ponela ruska „ofšor-aristokratija“?

Na kraju – kakvi su zaključci?

1.    Obzirom na događaje u Ukrajini ne sme se  isključiti uvođenje ekonomskih sankcija Zapada Rusiji. Mada svaka palica ima dva kraja, ipak se mora povesti računa da se kod vladajućih krugova SAD  zapaža sve veća nepromišljenost, mada  u ekonomskom ratu protiv Rusije ta zemlja predstavlja  „drajvera“.

2.    Ekonomske sankcije ne treba smatrati za tragediju. Pre ih treba videti kao stimulans za prelazak  zemlje na put razvoja industrijskih proizvodnih snaga 21. veka.

3.    Treba da se spremamo za ekonomske sankcije, a Savet Federacije već piše nacrt zakona koji predsedniku Ruske Federacije omogućuje, ukoliko Zapad objavi ekonomske sankcije Ruskoj Federaciji,  da vrši konfiskovanje imovine, aktiva i računa američkih i evropskih kompanija na teritoriji RF.

4.    Jedan od najvažnijih pravaca pripreme za uvođenje sankcija  treba da bude zahtev ruskim oligarsima da u najkraćem roku svoje strane aktive vrate u Rusiju.

srb.fondsk.ru