Šta se priča u čaršiji

Piše Dragomir Antonić

Obilazeći kafane, družeći se sa znanima, nekad i neznanima, čovek se nasluša raznoraznih kafanskih priča, koje po uvreženom ali nikad naučno utemeljenom principu, odslikavaju stav čaršije

Ušli smo u Čistu nedelju, prvu nedelju Časnog ili Velikog posta. Čistimo se od prethodne, Siropusne nedelje, kada je valjalo kafane obilaziti, sa prijateljima se družiti, vino, rakiju, ili pivo piti. Po želji se provoditi. O Pokladama, po Srpskom narodnom kalendaru, dozvoljeno je i ono što običnim danima nije. Ko veruje tako se i ponaša. Ko ne veruje – široko mu polje! Nema prisile. Sve je lični izbor. Antički princip demokratije. Znaju Srbi.

BIĆE GAĆE, ALI NE ZNAM KAD ĆE Obilazeći čaršijske kafane, družeći se sa znanima, nekad i neznanima, čovek se nasluša raznoraznih priča, kafanskih priča, koje po uvreženom ali nikad naučno utemeljenom principu, odslikavaju stav čaršije prema određenom događaju ili pojavi. Da li su priče istinite ili ne, nije važno. To će vreme pokazati – ako neko ima želju da razgovor pamti duže od preboljenog mamurluka. Ranije su o kafanskim pričama brinule određene službe. One su procenjivale verodostojnost priče. Ako bi vas sutradan neko „prijateljski“ upozorio na vaše noćno kafansko bdenije, onda ste slušali nešto što sadrži dosta istine. Kad bi upozorenje izostalo, priča nije predstavljala opasnost po sistem i državno uređenje. Bogu hvala, sistema više nema a državno uređenje nije definisano, te se nema šta ni dovesti u opasnost. Ostaju samo kafanske priče – istinite ili ne – koje će se neko vreme pamtiti, ako su na zanimljiv način ispričane. Zanimljivost obezbeđuje priči dalje prepričavanje, što je jedini kriterijum koji obezbeđuje dužinu trajanja.
Mada moj drug, rodom iz Srema, ima stav „da se noćni doživljaji nikad ne evociraju“. Šta je bilo – bilo je. Ko nije učestvovao, ne zna šta je propustio.
O onom što se govori na televiziji, piše u novinama: šta reče Guzenbauer, šta šeik zabrađen maramom, mitinzi, predizborni skupovi, velike reči, milioni novih radnih mesta, opšte blagostanje koje stiže u Srbiju pre Mladenaca, narod je sročio, a Vuk Karadžić zapisao u jednoj rečenici: Biće gaće, ali ne znam kad će!
Vuk je zabeležio a akademik Vojislav Đurić stavio u Antologiju srpskih narodnih junačkih pesama pesmu „Marko Kraljević i Arapin“ čiji prvi stihovi glase:
Kulu gradi crni Arapine,/ kulu gradi od dvadeset tavana/ ukraj sinjeg mora debeloga. Pesma je spevana pre dvesta pedeset godina. Gradnja se, po narodnom pevaču, komplikovala te je morao car iz Stambola da se umeša, kao i njegova kćerka, beše i velike tuče, no budući da je Antologija izdata u više od 17 izdanja, pesmu ćete lako pronaći.

[restrictedarea]

ON ZA TAJNOST, JA ZA JAVNOST Osluškivanje čaršijskog pulsa košta. Mora se sesti, za džep uhvatiti, tura naručiti. Zato, kad sam se već ponašao u skladu sa narodnom tradicijom, za uvažene čitaoce „Pečata“, pogotovu one iz unutrašnjosti, saopštiću otkrivene informacije, koje se ne mogu čuti na televiziji ili pročitati u novinama. Da li su vesti istinite, kao televizijske i novinske, ne umem vam kazati. Procenite sami, jer verujem da bi građani po pravilu morali znati istinu, pošto se o njima radi. Slično misle gospoda Snouden, Asanž i drugi saradnici „Vikiliksa“. Suprotan stav ima gospodin Majkl Devenport, šef evrounijata u Beogradu, koji kaže da pregovori između Srbije i Evrounijatske organizacije moraju po određenim pitanjima biti tajni. On, demokratski Englez za tajnost, ja srpski nacionalista za javnost. Takvi su nam karakteri.
Prvo što sam čuo u kafani kada su u pitanju tužbe za genocid – veruje se da niko neće biti osuđen, što će Hrvatsku i ustaše abolirati od svih zločina počinjenih u dvadesetom veku. Presudom će biti stavljena tačka na logor smrti za Srbe – Jasenovac. Zločini nad Srbima se nisu desili. Zvanično. Kasnije će biti donet zakon kojim će se svako pominjanje zločina kažnjavati.
U kafani se priča da se u Beogradu nalazi nekoliko američkih generala. U civilu. Došli, sa ženama. Neki sa kćerkama. Svratili da se odmore a uzgred da provere uslove i stanje elektronske opreme na Kopaoniku, Suvo Rudište, odakle se, navodno, može videti prostor sve do Crnog mora. Eto, o Belim pokladama, kad valja uživati i šaliti se, neki su na dužnosti. Mora da ih je velika muka naterala.

I KAFANSKI GOSTI IZLAZE NA IZBORE Kafanski živalj je uveren, kad pobedi koalicija oko naprednjaka, novi ministar inostranih poslova biće Vuk Drašković. Po kafanskoj priči, to je zahtev Amerikanaca (u kafani ne znaju kojih: da li republikanaca, da l‘ demokrata, gospodina Kirbija, nekog činovnika iz Stejt departmenta ili nekog od „naših“ Amerikanaca). Ovu vest, ako je tačna, bilo bi ljudski biračkom telu pre izbora saopštiti. Ako nije istinita, onda je demantovati. Odgovor tipa „Nemamo vremena da odgovaramo na kafanske priče“ nije zadovoljavajući. Kafanski gosti izlaze na izbore a birači imaju pravo da znaju koga u vladu biraju.
Što se tiče grada Beograda, kafanska javnost je uverena da će Siniša Mali biti gradonačelnik a Goran Vesić gradski menadžer. Kafana ne dovodi u sumnju pobedu koalicije okupljene oko Napredne stranke.
Sigurno ima još priča, ali istraživanje kafanskih priča nije jeftino a krenuo je i Časni post. Toliko od mene.
Časnom junaku, generalu Ratku Mladiću čestitam sedamdeset drugi rođendan. Radovanu Karadžiću, generalu Zdravku Tolimiru, Stojanu Župljaninu i drugim zatočenim Srbima čestitam početak Časnog posta. Neka znaju da ih mnogi Srbi nisu zaboravili. Predsedniku Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju želim da se njegovi radikali vrate u parlament. Bilo bi dobro za Srbiju. Arhiepiskopu ohridskom Jovanu neka Bog i njegova braća arhijereji pravoslavnih crkava pomognu.

[/restrictedarea]