Putin: Krim nikada neće biti banderovski

Juče je predsednik potpisao ukaz o priznanju Krima za nezavisnu državu, što je postala neophodna faza na putu njegovog pridruživanja Rusiji. A već 18. marta Vladimir Putin je vrlo konkretno formulisao stav Rusije povodom ukrajinske krize, uloge zapadnih zemalja u njoj, dalje sudbine Krima i aktualnog uređenja sveta, u kojem pokušava da dominira samo jedna sila. Govor šefa države prekidali su aplauzi – on je i počeo njima, prisutni su više puta ustajali sa svojim mesta i skanidrali Rusija i Krim.

Evo šta je predsednik rekao povodom dramatičnih događaja koji se sada odvijaju u Ukrajini.

Boli nas duša za sve što se sada dešava u Ukrajini. I zabrinutost je jasna: jer mi ne samo da smo bliski susedi, mi smo faktički jedan narod. Kijev je majka ruskih gradova. Drevna Rusija je naš zajednički izvor. Mi sve jedno ne možemo jedni bez drugih. I reći ću vam još nešto. U Ukrajini žive i živeće milioni Rusa, ruskofonskih građana. I Rusija će uvek braniti njihove interese političkim diplomatskim, pravnim sredstvima. Ipak, pre svega sama Ukrajina treba da bude zainteresovana za to da prava i interesi ovih ljudi budu garantovani. U tome je zalog stabilnosti ukrajinske državnosti i teritorijalnog integriteta zemlje.

A evo šta je predsednik rekao povodom značaja Krima za Rusiju, podvukavši da referendum o pridruživanju Rusiji održan tamo 17. marta odgovarao je svim demokratskim i pravnim normama.

Na Krimu je bukvalno sve prožeto našom zajedničkom istorijom i gordošću. Ovde je drevni Hersones, gde je kršten sveti knez Vladimir. Njegov duhovni podvig, okretanje pravoslavlju, odredili su opštu kulturnu, vrednosnu, civilizacijsku osnovu koja spaja narode Rusije, Ukrajine i Belorusije. Na Krimu su grobovi ruskih vojnika, čijom hrabrošću Krim je 1783. bio uzet u sastav ruske države. Krim je Sevastopolj, grad-legenda, grad velike sudbine, grad-država i domovina ruske Crnomorske flote. Krim je jedinstveni spoj kultura i tradicija raznih naroda. I time on liči na veliku Rusiju, gde tokom vekova nije nestao, nije se rastvorio ni jedan etnos.

Vladimir Putin je izjavio da je Krim bio i ostao ruski, i ukrajinski, i krimsko-tatarski, a njegovo odvajanje od Rusije i uključivanje u sastav Ukrajinske SSR 1954. godine bilo je izvedeno uz kršenje ustavnih normi i iz potpuno nejasnih razloga. Predsednik je obećao da će svaki od tri osnovna jezika na Krimu imati status državnog. U narednim planovima je rehabilitacija krimskih Tatara, koji su postradali od represija u sovjetsko vreme.

Šef države izrazio je nedoumicu povodom razgovora o tobože invervenciji i agresiji Rusije na Krimu. Kao što se zna, zapadna štampa se odlikovala ovde posebnom laži, nazivajući proces glasanja na poluostrvu referendumom pod nišanom automata. Putin je postavio logično pitanje: ima li u istoriji slučajeva kada je intervencija prolazila bez i jednog pucnja i ljudskih žrtava? Odgovor na njega bio je više nego očigledan.

Evo šta je predsednik Rusije rekao povodom aktualnog uređenja sveta, koje je, između ostalog, dovelo do ukrajinskih događaja.

Posle nestanka bipolarnog sistema planeta nije postala stabilnija. Ključne međunarodne institucije ne jačaju, već često degradiraju. Naši zapadni partneri na čelu sa SAD više vole da se u svojoj praktičnoj politici rukovode ne međunarodnim pravom, već pravom jačeg. Oni deluju tako kako požele. Primenjuju silu protiv suvernih država, grade koaliciju po principu „ko nije sa nama – protiv nas je“. Kako bi se agresiji dao privid zakonitosti – guraju potrebne rezolucije u međunarodnim organizacijama. A ako iz nekih razloga ne uspeva, ignorišu SB UN i UN u celini.

Kao primer takve igre na jednom golu Vladimir Putin je naveo operaciju u Jugoslaviji, Iraku, Avganistanu, Libiji. Prema njegovim rečima, ovim zemljama su nametani tuđi standardi, zbog čega umesto demokratije i slobode tamo je zavladao haos. Sličan scenario je bio realizovan i u Ukrajini, koju nastavljaju da „vuku“ u NATO. U tom kontekstu se možemo setiti takođe odvajanja Kosova od Srbije koje je aktivno podržao Zapad. A volju naroda Krima oni iz nekog razloga uporno ne uzimaju u obzir, optužujući Rusiju za sve moguće i nemoguće grehove.

Predsednik je izjavio da RF prete sankcijama, Zapad nije odustao od politike njenog odvraćanja, koju je vodio vekovima. Prema rečima šefa države, Rusiju stalno pokušavaju da sateraju u ćošak zbog njenog nezavisnog stava, dok ona iskreno nudi saradnju u svim pravcima. Ipak sve ima svoje granice, rezimirao je Putin.

Mi nismo videli korake u susret, naprotiv, nas su stalno varali, donosili odluke iza naših leđa, dovodili pred svršen čin. Tako je bilo i sa proširenjem NATO-a na istok, i sa postavljanjem sistema PRO, i sa beskrajnim otezanjem pregovora o viznim problemima, i sa obećanjima poštene konkurencije i slobodnog dostupa globalnim tržištima.

Predsednik je izjavio da u situaciji sa Ukrajinom zapadni parnteri Rusije su prešli crtu i izrazio je uverenje da interese Rusije treba poštovati. Ona se našla na ivici odakle više nije mogla da odstupi, primetio je šef države i dodao: Ako se do kraja steže opruga, ona će jednom sa silom odskočiti, treba to uvek imati u vidu.

Vladimir Putin je ipak izrazio nadu da će SAD i Nemačka shvatiti ruski stav o Krimskom poluostrvu.

Presednik je posebno istakao da prema anketiranjima više od 90% ruskih građana, tako i stanovnika Krima, podržali su njegovo spajanje sa istorijskom domovinom. Sporazum o ulasku poluostrva u sastav RF predat je na ratifikaciju u parlamet. Odmah posle ove procedure Sporazum će zakonito stupiti na snagu, mada, kako je rečeno u tekstu dokumenta, on se privremeno primenjuje od trenutka potpisivanja, tačanije od 18. marta.

 http://serbian.ruvr.ru/2014_03_18/Putin-Krim-nikada-nece-biti-banderovski-9769/