Ukrajina: Zauzete zgrade vlade i parlamenta na Krimu

KIJEV – Naoružani ljudi zauzeli su danas zgradu regionalne vlade i parlament na poluostrvu Krim u Ukrajini i istakli rusku zastavu, javio je Interfaks pozivajući se na očevica. Skupština demonstranata u Kijevu izabrala je Arsenija Jacenjuka za premijera Ukrajine. Ruski borbeni avioni stavljeni u stanje borbene gotovosti. Rusija će braniti prava svojih sunarodnika,navedeno na Tviter profilu Ministarstva spoljnih poslova Rusije.

Vršilac dužnosti ukrajinskog predsednika Aleksandar Turčinov je danas upozorio ruske snage da ne napuštaju svoju pomorsku bazu na Krimu, nakon što su jutros u krimskoj prestonici Simferopolju naoružani ljudi zauzeli zgrade regionalne vlade i parlamenta i istakli ruske zastave. “Bilo kakvo kretanje trupa, posebno izvan te teritorije, smatraće se vojnom agresijom”, istakao je Turčinov, a prenela agencija AP.

Borbeni avioni raspoređeni duž zapadne ruske granice su danas stavljeni u stanje borbene gotovosti, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane. “Ti avioni u pograničnim područjima sprovode konstantne patrole iz vazduha. Čim su obaveštene o stanju borbene gotovosti, vazduhoplovne snage u zapadnom vojnom okrugu su naložile poletanje aviona prema bazama”, navodi se u saopštenju koje je preneo Interfaks.

Rusija će “snažno i beskompromisno” stati u odbranu prava svojih sunarodnika, saopštilo je danas rusko Ministarstvo spoljnih poslova, istovremeno dok rastu tenzije na Krimu, jedinom regionu Ukrajine čije većinsko stanovništvo čine Rusi. “Rusko Ministarstvo spoljnih poslova će u međunarodnoj areni nastaviti da brani prava svojih sunarodnika i snažno će i beskompromisno reagovati kad ona budu prekršena”, navodi se na Tviter profilu Ministarstva, a preneo je Rojters.

Dopisnik Rojtersa iz glavnog grada Krima Simferopolja kaže da su vrata parlamenta blokirana iznutra stolovima i stolicama i da niko ne može da uđe u zgradu.

Pozivajući se na očevica, Interfaks javlja da se unutra nalazi oko 60 ljudi koji imaju veliku količinu oružja, dodajući da niko nije povređen prilikom zauzimanja zgrada rano jutros.

Krim, jedini region u Ukrajini gde etnički Rusi čine većinu, poslednji je veliki bastion otpora novim političkim liderima u Kijevu posle svrgavanja predsednik Viktora Janukoviča u subotu.

Novi ukrajinski lideri zabirnuti su zbog znakova separatizma na Krimu. Zauzimanje zgrade potvrdio je vršilac dužnosti ministra unutrašnjih poslova Arsen Avakov na ukrajinskoj televiziji, ali nije izneo mnogo detalja o tome.

On je izjavio da su vojska i policija u pripravnosti, javlja AP.

Ruski predsednik Vladimir Putin do sada nije reagovao na pozive nekih etničkih Rusa na Krimu da traži nazad tu teritoriju koju je 1954. godine Ukrajini, koja je tada bila u sastavu Sovjetskog Saveza, poklonio sovjetski komunistički lider Nikita Hruščov.

SAD kažu da bi eventualna ruska vojna operacija bila velika greška.

Etnički Tatari, koji podržavaju nove ukrajinske lidere i proruski separatisti jučce su se sukobili ispred regionalnog parlamenta.
“Rečeno mi je da su zgradu parlamenta i zgradu vlade zauzeli naoružani ljudi u uniformama na kojima nema prepoznatljivih simbola. Oni još nisu izneli zahteve”, napisao je na fejsbuku lokalni tatarski lider Refat Čubarov, prenosi Rojters. Oko 100 policajaca okupilo se ispred zgrade parlamenta. Ulice oko parlamenta su bile uglavnom puste i na njima su se mogli videti samo ljudi koji su išli na posao.

Interfaks javlja da krimski paralment i vladu kontrolišu jedinice za samoodbranu koje su formirali građani koji govore ruski.

Janukovič je zbačen s vlasti posle tromesečnih protesta i nalazi se u bekstvu. Policija traga za njim zbog pogibije oko 100 ljudi koji su stradali u sukobima tokom protesta.

Deo ruske Crnomorske flote nalazi se u luci Sevastopolj, a Krim je jedina oblasti u Ukrajini gde su Rusi brojčano dominantni, mada mnogi etnički Ukrajinci u drugim regionima govore ruski kao prvi jezik.

Tatari, koji su turkijski narod, bili su žrtve sovjetskog lidera Josifa Staljina u Drugom svtskom ratu i 1944. godine su masovno deportovani u sovjetsku centralnu Aziju zbog sumnje da sarađuju sa nacističkom Nemačkom.

Desetine hiljada njih su se vratili u domovinu nakon što je Ukrajina stekla nezavisnost posle raspada Sovjetskog Saveza krajem 1991. godine.