Grešnici iz „crne kutije“

Za „Pečat“ iz Londona Dejan Lukić

Britanski eksperti slažu se u oceni da je spuštanje starosne lestvice za ispovedi izložilo decu svim pohotama sveštenika a u potpuno nekontrolisanom  ambijentu intime. Istraživanja vršena poslednjih meseci pokazala su da „samo manjina sveštenika nije odolela izazovu pružene prilike“

Crkvena zvona i dalje zvone na britanskom Ostrvu, ali ako je suditi po seriji novih istraživanja, zvona sve više zvone samoj Crkvi…

Po poslednjim statističkim istraživanjima o stanju hrišćanske religije u Britaniji – primarno u Anglikanskoj i Katoličkoj crkvi, Britanija je već neznabožačka zemlja ili je na dobrom putu da to bude. U nalazu istraživačke firme „Ju-Gov“ samo 34 odsto Ostrvljana kažu da veruju „u Boga ili neke bogove“.

 

HRESTOMATIJA O PEDOFILIJI Tri godine ranije (2010) „Evro barometar“ je našao da 37 odsto Britanaca drži da gore iznad oblaka postoji „neka vrsta Boga“.

„Evropski socijalni centar“ ustanovio je pak da se gotovo polovina Britanaca (47 odsto) nisu nikada pomolili Bogu a samo 18 odsto njih kažu da to čine svakog dana.

Katolička crkva na Ostrvu, druga po broju pripadnika posle zvanične, Anglikanske, donedavno se mogla pohvaliti da ima najviše vernika koji redovno dolaze na bogosluženja, ali je u poslednjih nekoliko godina njihov broj opao za celih 13 odsto, mada je ukupan broj katoličkih vernika porastao zbog velikog priliva iz Poljske i Litvanije nakon ulaska ovih zemalja u Evropsku uniju (2007).

Katoličkoj crkvi u Britaniji se naročito „uzdrmalo“ od kako su širom sveta izbile afere o pedofiliji u katoličkim bogomoljama a ulje na vatru dolio je bestseler „Crna kutija“ Džona Kornvela, eminentnog britanskog eksperta za istoriju religije.

„Crna kutija“ je detaljno dokumentovana hrestomatija o pedofiliji, zloupotrebi dece i celoj skali perverzija u okrilju Katoličke crkve.

„U mojoj katoličkoj školi bio je sveštenik koji me je ispovedao u svojoj privatnoj sobi umesto u ‚crnoj kjutiji‘za ispovedanje. Pred njim sam morao da nabrajam celu listu sitnih grehova, da bi me on, zatim, pitao da li sam lično ikada počinio neki seksualni greh… Onda bi mi tražio da pokažem penis kako bi ustanovio koliko sam osetljiv na erekciju… Pobegao sam i sve ispričao roditeljima. A kada su i druga deca ispričala šta im se događalo, njegov arhiepiskop (umesto da ga smeni) premestio ga je u drugu parohiju“, piše autor „Crne kutije“ u prošlonedeljnom „Mejlu“. Sve se to, navodi, dešavalo kada mu je bilo tek sedam godina. Naširoko opisuje kako je svake nedelje morao da ispoveda grehe u „tamnoj kutiji“ koja mu je izgledala kao prevrnuti mrtvački sanduk. Njegov ispovedač je, pritom, sedeo „u tom polumraku i smrdeo na ustajali parfem i na odvratni vonj tela“.

Iznoseći vlastito iskustvo sa „crnom kutijom“, Džon Kornvel piše da je, zajedno sa ko zna koliko hiljada druge katoličke dece, faktički bio „opitni kunić u najvećem amoralnom eksperimentu koji je ikada vršen nad decom u celoj istoriji katolicizma“.

[restrictedarea]

RAJ ZA PEDOFILE U istoriji katolicizma pre dvadesetog veka maloj deci nije uopšte bilo dozvoljeno da se ispovedaju. Po Kanonu, mladi katolici su se ispovedali tek u tinejdžerskim godinama.

Papa Pije Deseti je Dekretom od 1910. godine naložio da deca moraju da se ispovedaju već u sedmoj godini. Najverovatnije da se Pontiv na ovaj korak odlučio, piše Kornvel, imajući u vidu jezuitsku izreku: „Daj mi u ruke dete od sedam godina i biće moje celog života.“

Pije Deseti je, takođe, naredio da svi katolici, uključujući decu, moraju da se ispovedaju sedmično umesto dva puta godišnje kakva je do tada bila tradicija. Ovaj potez pape pokazaće se katastrofalnim za potonje generacije katolika. Britanski eksperti za ovu oblast slažu se u oceni da je spuštanje starosne lestvice za ispovedi izložilo decu pohotama sveštenika a u potpuno nekontrolisanom ambijentu intime. Istraživanja vršena poslednjih meseci pokazala su da „samo manjina sveštenika nije odolela izazovu pružene prilike“.

Odrasli katolici su „sa entuzijazmom“ odgovorili na papin nalog, beleži Kornvel, ali deca nisu imala izbora. U svim istraživanjima, brojke o seksualnim zloupotrebama u „Crnoj kutiji“ pokazuju da su pedofiliji najviše bila izložena deca uzrasta od 7 do 13 godina – upravo onaj deo populacije koji je po odluci pape Pija Desetog morao da se, u tako ranim godinama, ispoveda.

„Pretpostavka je da u sveštenike treba imati poverenja. Ali odsečeni od realnog života, neupućeni u dečju psihologiju, utonuli u svet neporecive pozicije sakralnih prerogativa, mnogi sveštenici su bili uhvaćeni u mrežu vlastite emocionalne nezrelosti“ (Crna kutija).

Ovakav način ispovedanja nedorasle dece bio je „pravi raj za pedofile“ (Mejl).

Deci se propovedalo da je svako kršenje Deset crkvenih pravila „smrtni greh“ a da je kazna za greh odlazak u pakao; ukoliko, naravno, ne dobiju oprost u „Crnoj kutiji“. Deca su, piše dalje Kornvel, živela u samrtnom strahu kada bi, na primer, slučajno progutala zubnu pastu pri pranju zuba, pa prema tome, zapala u greh prekida posta.

Nametanje čestih ispovedanja naročito je bilo opasno kada bi se dete približavalo pubertetu. Ispitivanja koja su se pojavila u Britaniji puna su „koloritnih“ primera na ovu temu. Učesnici u anketama govore da su ispovednici „sumanuto lovili“ njihove i najmanje „grehove“. Na stotine anketiranih devojaka iznose da su im sveštenici postavljali lascivna, golicava pitanja o seksualnom životu. Više od 60 odsto muškaraca koji su pristali da govore za knjigu „Crna kutija“ kažu da su se sveštenici „požudno raspitivali za smrtni greh“ – masturbiranja.

U jednom istraživanju na koje se poziva londonski „Mejl on sandej“ a odnosi se na nekoliko zapadnih zemalja, oko deset odsto sveštenika Katoličke crkve dokazano su umešani u neku vrstu seksualne zloupotrebe maloletnika.

Psihijatar koji je lečio sveštenike pedofile u Britaniji pismeno se obratio autoru „Crne kutije“: „U svim slučajevima seksualne zloupotrebe kojima sam se bavio sveštenik je čin ispovedanja koristio da bi ispovednika pripremio i pridobio za potonju seksualnu zloupotrebu.“

U Americi je sačinjeno opširno istraživanje pod naslovom „Podaci o sveštenicima u SAD optuženim za zloupotrebu“. Materijal sadrži listu slučajeva pedofilije, karakterističnih za mnoge zemlje sa katoličkom populacijom. Tu se kao primeri zloupotreba maloletnika navode: „ljubljenje; digitalna penetracija u slučaju devojaka; sodomija kod dečaka; upotreba ispovedanja kako bi se saznale slabe tačke deteta; masturbacija mladih vernika pred ispovednikom; sedenje na krilu sveštenika; i čak davanje alkohola deci.“

Detaljan izveštaj o rutinskoj zloupotrebi ispovedanja – tipičnoj za mnoge slučajeve po celom katoličkom svetu i u Britaniji, sačinjen je u Irskoj, izrazito katoličkoj zemlji. Jedan primer iz izveštaja zabeležen je u Korku 2010. godine. Žrtva pedofilije izjavila je u policiji da je otišala da se ispovedi u lokalnoj crkvi gde ju je sveštenik odveo u svoju privatnu sobu i zatražio da se svuče dogola. „Onda me je ljubio i dodirivao moje genitalije.“

U drugom izveštaju što je objavila Biskupija u Klojnu nalazi se slučaj mentalno obolele devojčice kojoj je sveštenik naložio da se ispovedi ležeći na njegovom krevetu da bi je kasnije seksualno zloupotrebio…

U takozvanom „Marfijevom izveštaju“, koji je istraživao slučajeve pedofilije u Dablinu, nailazi se na primer sveštenika što je „prelazio rukom preko genitalija ispovedanih i ljubio ih u usta na kraju ispovedi“.

NAOPAKO, PERVERZNO I OPASNO Dokumentovani slučajevi seksualne zloupotrebe od strane „visokoplasiranih sveštenih lica“ širom sveta naveliko su već poznati javnosti. Među njima se nalazi i bečki kardinal Hans Herman Groer, za koga je dokazano da je seksualno iskoristio 12 dečaka prilikom obavljanja ispovedi. U ovoj seriji je i meksički sveštenik Marsial Masiel,osnivač takozvanog Međunarodnog reda Hristovih legionara. Pre nego što je nedavno umro, u redovima katoličkog klera imao je oreol sveca. Dokumentovano je da je prilikom ispovedanja naređivao dečacima od 12 godina i mlađim da pred njim masturbiraju.

U ispitivanjima sveštenika koji su zbog prestupa u „crnim kutijama“ dopali zatvora gotovo redovno je otkrivano da su ispovedanje koristili za seksualnu zloupotrebu tako što su obećavali oprost od svih grehova. Među ispitivanjima je i slučaj australijskog sveštenika koji je priznao da je seksualno zloupotrebio decu i to 1.400 puta(!)

Jedno istraživanje u Londonu pokazuje da su od 70-ih godina prošlog veka „na stotine miliona katolika prestali da ispovedaju svoje grehe“.

Katolički sociolog religije, sveštenik Endrju Grili kazao je kako je ubeđen da razlog ovoj eroziji leži u zabrani kontracepcije koju je obznanio papa Pavle Šesti (1968). Istraživanja, takođe, pokazuju da većina seksualno aktivnih katolika odbija da veruje kako je kontracepcija moralni greh. U jednoj analizi se kaže da oni nastavljaju da praktikuju veru, odlaze na mise i pričešća, ali su prestali da idu na ispovedanje. Mnogi se nekomforno osećaju u veri u kojoj papa nalaže takve mere kakve su zabrana kontracepcije, zabrana seksa pre venčanja, zabrana homoseksualnosti i nametanje ispovedanja od ranih godina života.

Autor knjige „Crna kutija“, Džon Kornvel iznosi u prošlonedeljnom „Mejlu“ da je njegovo lično istraživanje pokazalo kako katolici rođeni posle 2010. godine „mrze ispovedanje“ i napuštaju ga čim malo odrastu. Navodi kao interesantan podatak da mnogi roditelji katolici nikada ne idu da se ispovede, ali to dozvoljavaju deci već u sedmoj godini života.

Stručnjaci, uključujući dečje psihologe, smatraju da je insistiranje na obaveznom ispovedanju dece „naopako, perverzno i puno opasnosti“. Ne samo da trivijalizuje ovaj stari religiozni ritual nego decu izlaže „stranom čoveku u okolnostima potpuno delikatne intime i tajnosti“.

Jedna grupa britanskih katolika predvođena autorom knjige „Crna kutija“ uputila je otvoreno pismo papi Franji i kardinalima oko njega – traže da se ukine institucija ispovedanja dece… Još čekaju odgovor iz Vatikana.

[/restrictedarea]