Da se ne zaboravi!

Piše Sergej Belous

Više od sto uglednih zvanica iz zemlje i inostranstva, među kojima su mnoga našoj javnosti poznata imena, učestvovaće na Međunarodnoj konferenciji  „Da se ne zaboravi!“ koja će 22. i 23. marta, na 15-godišnjicu napada NATO na SR Jugoslaviju, biti održana u beogradskom Centru „Sava“

Svojevremeni portparol NATO-a Džejmi Šej jednom je sarkastično rekao svojim kolegama: „Spokojno bombardujte Srbe, vrlo brzo će oni to zaboraviti“. Vrlo često, tužni tokovi savremene srpske politike, kao i moćna prozapadna propaganda u medijima i javnom životu, formiraju iluzorni utisak da je govornik Severnoatlantske alijanse bio u pravu. Uskoro će, međutim, biti dobre prilike da se preispita i taj, veštački „inkorporisani“ mit. Jer, za nepuna dva meseca, tačnije 22. i 23. marta, a povodom 15-godišnjice agresije NATO na Saveznu Republiku Jugoslaviju, održaće se Međunarodna konferencija, koja će proći pod parolom „Da se ne zaboravi!“ Na jednom mestu u Beogradu – i to u Centru „Sava“ – biće okupljeno više od 100 uglednih naučnika, diplomata, analitičara, boraca za istinu i javnih lica iz svih krajeva sveta, koje će kao govornici uzeti učešće u ovom izvanrednom forumu. Evo, ukratko, nekoliko zvučnijih imena među do sada potvrđenim učesnicima: Sokoro Gomes (predsednica Svetskog saveta za mir) general dr Leonid Ivašov (Rusija) Vili Vimer (Nemačka) dr Dajana Džonston (SAD) Gao Li Andži (direktor Kineskog centra za svetske studije) major Pjer Anri Binel (Francuska) akademik Žan Brikmont (Belgija) admiral Elmar Šmeling (Nemačka) akademik dr Jelena Guskova (Rusija) general Satiš Nambijar (Indija) Jan Oberg (Švedska) i mnogi drugi.

NEPROLAZNA PITANJA Tema dolazeće konferencije je neosporno aktuelna i danas – „Globalni mir protiv globalnog intervencionizma i imperijalizma“ a sagledavanje ovako značajnog pitanja odvijaće se kroz četiri sednice (intervencionizam, svetska kriza i militarizacija, perspektive multipolarizma i demokratizacije međunarodnih odnosa, i mladi u borbi za mir i razvoj). Iza organizacije ovog skupa od najviše društvene i političke, a možda i naučne važnosti, stoje „Beogradski forum za svet ravnopravnih“, SUBNOR Srbije, „Klub generala i admirala Srbije“.

Nimalo beznačajno je i što će celokupan program obeležavanja 15-godišnjice početka agresije NATO (koja se, u suštini, nije zaustavila, nego se posle 2000. pretvorila u borbu drugim sredstvima – na primer: umesto bombardera B-52, sada imamo televiziju B92) biti povezan i sa obeležavanjem 100-godišnjice Prvog svetskog rata. „To je logično“, kaže za „Pečat“ predsednik „Beogradskog foruma za svet ravnopravnih“, bivši ministar spoljnih poslova SRJ Živadin Jovanović, „jer su i Prvi svetski rat i agresija NATO bili imperijalistički, osvajački ratovi. I jedan i drugi su pokrenuti pod lažnim izgovorima, i u oba rata prva i najveća žrtva bio je srpski narod.“ Sa obzirom na to, tokom konferencije će biti predstavljena nova knjiga, objavljena uz pomoć „Beogradskog foruma“, pod naslovom „Srbija u Velikom ratu 1914-1918“ autora akademika Ljubodraga Dimića i profesorke Mirjane Radojičić.

[restrictedarea]

SHVATANJE DANAŠNJICE Pamćenje čak i takvih, najstradalnijih stranica savremene srpske istorije, neprocenjivo pomaže shvatanju današnje situacije. Jer, taj niz istorijskih događaja koji je započeo devedesetih godina a traje i danas, sledi opštu logiku i ima neprekinut kontinuitet koji se obezbeđuje jednostavnom realizacijom dugotrajnih geopolitičkih ciljeva najmoćnijih zapadnih država: pre svega članica NATO, naravno, sa posebnim naglaskom na SAD. Trebalo bi da se razume da su Amerika i njene saveznice u smiraj dvadesetog veka radile na rešavanju za njih veoma značajnih globalnih i regionalnih strateških zadataka: uspostavljanje trajnog prisustva SAD na Balkanu (a samim tim i učvršćivanje pozicija u celoj Evropi) takozvano „duplo širenje“ NATO u geografskom (na istok, ka ruskim granicama) i ideološkom smislu („nova misija“ Alijanse više nije bila ograničena teritorijom država članica) uspostavljanje presedana „humanitarne intervencije“ bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (koji je dalje „evoluirao“ u koncepciju „Odgovornost zaštite“ (Responsibility to protect). Naravno, Srbija nije bila jedinstvena meta te pogubne imperijalističke geostrategije raspomamljene Amerike, ali ona se u tom momentu, kao i mnogo puta ranije u istoriji, našla na putu tih ambicija i svojim slobodoljubljem već ko zna koji put „zasmetala“ ostvarivanju imperijalističkih planova.

Nažalost, srpskom narodu se od strane „NATO prijatelja“ nameće kompleks krivice i niže vrednosti, prepravlja se istorija, stalno se radi na „promeni svesti“ i vrednosti zarad „svetle budućnosti“ i „boljeg života“. Ali, što pre se narod priseti „dobrog iskustva“ iz neposredne prošlosti, to će pre i shvatiti da ga često koriste kao monetu za razmenu ili piona na geostrateškoj šahovskoj tabli. Kako bi izbegao takvu sudbinu koja mu je namenjena – on jednostavno ne sme da zaboravi!

[/restrictedarea]