Putinova integraciona formula

za „Pečat“ iz Moskve Bogdan Đurović

Stvaranjem Evroazijske unije sa ekonomskom, vojnom i političkom komponentom sprečava se dosadašnja praksa da elite susednih država parazitiraju na račun Rusije, a da se strateški orijentišu ka Zapadu

Sporazum o formiranju Evroazijskog ekonomskog saveza, odnosno Evroazijske unije (EAU) biće potpisan u maju ove godine. Tako će čitava 2014. biti posvećena pripremama za stupanje na istorijsku scenu ove značajne intergacije Rusije, Belorusije i Kazahstana, tržišta koje će u startu imati 170 miliona ljudi i vladati petinom globalnih resursa, na oko 15 odsto svetskog kopna i duž 36.000 kilometara okeanskih granica. Na taj način, Rusija će obnoviti veliki deo geopolitičkog i ekonomskog uticaja, olako predatog Zapadu u vremenima „velike smutnje“ pod Mihailom Gorbačovom i Borisom Jeljcinom. Evroazijski „Veliki sporazum“ predstavljaće osnovu buduće EAU, a tokom 2013. godine, Moskva, Minsk i Astana već su usaglasile institucionalni deo. O tome su 24. decembra u Moskvi, na zasedanju Visokog evroazijskog ekonomskog saveta, saopštili predsednici tri države – Vladimir Putin, Aleksandar Lukašenko i Nursultan Nazarbajev. U institucionalnom delu Sporazuma definisani su međunarodnopravni status, organizacioni okviri, ciljevi i mehanizmi funkcionisanja EAU, čime su postavljeni osnovni principi evroazijskog integracionog projekta.

 

FUNKCIONALNI CEMENT Sada se ulazi u odlučujuću fazu, kada će temeljni okviri biti napunjeni „funkcionalnim cementom“. Kako je izjavio Lukašenko, do kraja 2013. ovaj posao je već dovršen do trećine. Tri predsednika su izjavila da su strane „pune odlučnosti“ da Sporazum potpišu u zacrtanom roku, odnosno do maja, a da EAU zaživi već od 1. januara sledeće godine. Istovremeno, na zasedanju u Moskvi usvojena je i „mapa puta“ za pristupanje Jermenije Carinskoj uniji (CU) i Jedinstvenom ekonomskom prostoru, kao nižim stepenima evroazijske integracije. Pretpostavlja se da će biti potrebno oko pola godine da se proveri spremnost i usklađenost jermenskih institucija sa standardima Carinske unije. To praktično znači da će Jermenija, već sredinom godine, biti nadomak poslednje faze ulaska u EAU. Ovo je značajno ako se zna da Jermenija nema kopnenu granicu ni sa jednom državom EAU, a posebno zato što je ova zemlja tek pre četiri meseca zvanično istupila iz procesa evropskih integracija. Osim Jermenije, još jedna relativno mala država, Kirgizija, stekla je status kandidata za članstvo u Carinskoj uniji, a u maju se očekuje da potpiše i sporazum o pridruživanju.

Tako, jedini potencijalni partner koji još nije stupio u fazu zvaničnih razgovora o ulasku u CU i EAU – ostaje Ukrajina. Ujedno, ova država je i najkrupniji zalogaj, ali i nestabilna teritorija sa brojnim stanovništvom, čije perspektive još nisu do kraja razjašnjene. Jer, na tlu Ukrajine sada se odvija globalno odmeravanje snaga Istoka i Zapada. A sam Kijev, oličen u predsedniku Viktoru Janukoviču i premijeru Nikolaju Azarovu, i dalje odugovlači, premišlja se i postavlja uslove. Jasno je da Evroazijska unija neće čekati dok se u Kijevu presaberu, što za Ukrajinu nije povoljno, jer ovako velika država propušta priliku da bude među osnivačima EAU i time osigura da neki od njenih ključnih interesa budu ugrađeni u same temelje ove građevine. Takođe, to navodi i na pomisao da Kijev još nije potpuno prelomio kojem bi se carstvu privoleo. Mada, posle potpisanih decembarskih sporazuma sa Kremljom, kojima se, između ostalog garantuje ekonomska pomoć u iznosu od 15 milijardi dolara i za trećinu niže cene gasa, ukrajinski brod nalazi se mnogo bliže moskovskoj, nego briselskoj luci.

[restrictedarea]

Za realne analitičare takav razvoj događaja nije neočekivan. Kako je i saopšteno na samitu „trojke“ u Moskvi, u uslovima nestabilne globalne ekonomske situacije zajedničko tržište CU predstavlja jedan od osnovnih izvora privrednog rasta. Prema rečima Putina, upravo je potražnja unutar CU omogućila uposlenost kapaciteta preduzeća u svim državama članicama, u najrazličitijim industrijskim granama, poljoprivredi i uslugama. Osim toga, značajno je smanjenje udela sirovina sa 40 na 33 odsto u ukupnoj trgovinskoj razmeni od početka punog funkcionisanja Carinske unije, 1. jula 2011. godine. Ovo je direktan dokaz poboljšanja strukture trgovinskog prometa, zamene sirovina tehnološkom produkcijom, kao i povećanja udela Belorusije i Kazahstana u trgovini „trojke“. Jednostavnije rečeno, Rusija je širom otvorila vrata svog tržišta budućim članicama EAU, uklanjajući barijere na putu robe. Tako, njihova produkcija postaje konkurentna u uslovima borbe protiv mnogo moćnijih zapadnih kompanija. Sa druge strane, to je i interes Moskve, jer osim što i sama dobija veći prostor za robu, jedan deo unutrašnje potražnje pokriva proizvodima najbližih saveznika, vezujući ih još čvršće za sebe. Zato i ne čudi što je rastuće tržište CU treće po značaju za Rusiju, posle EU i Kine.

 

VOJNOBEZBEDONOSNA KOMPONENTA Izuzetno važna za EAU jeste i vojnobezbednosna komponenta. Na decembarskom samitu, Putin i Nazarbajev potpisali su Ugovor o vojnotehničkoj saradnji Rusije i Kazahstana. Istovremeno, ministri odbrane dve zemlje saopštili su da su strane u 2013. godini dostigle „potpuno razumevanje u oblasti odbrane i bezbednosti“. Osim pomenutog ugovora, Rusija i Kazahstan će nastaviti razvoj Jedinstvenog regionalnog sistema PVO, a Astana će dobiti privilegovan pristup najnovijem ruskom naoružanju. Takođe, ruski lovci stupili su u decembru na bojevo dežurstvo na teritoriji Belorusije, gde će čuvati vazdušni prostor Savezne Države Rusije i Belorusije. Istovremeno, u Belorusiju je stigla i treća baterija PVO sistema „Tor-M2“, čime će na njenom tlu biti formiran ceo divizion ovih borbenih mašina, koje „ne praštaju“ avionima i krstarećim raketama u radijusu od 15 kilometara i na visini od 10 hiljada metara. Osim toga, tokom prošlomesečne posete Jermeniji, Putin je izjavio da će Jerevan od sada dobijati naoružanje po unutrašnjim cenama Ruske Federacije.

Tako se prikazuju obrisi čitave strukture Evroazijske unije u nastanku. Ekonomska komponenta sastoji se od: jedinstvenih carinskih tarifa i standarda, harmonizacije radnog i migracionog zakonodavstva, zajedničkog bankarskog sistema. Kao kruna, planira se uvođenje zajedničke valute EAU. Vojna komponenta predviđa učvršćivanje spoljnih granica Saveza a u okviru Organizacije Dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) i garancije nemešanja stranog faktora u unutrašnje poslove država članica. Na taj način, osim značajnog poboljšanja ekonomskih parametara, učesnici evroazijske integracije jačaju sopstvenu bezbednost – što je, opet, jedan od preduslova daljeg privrednog rasta.

Moskva je, očigledno, pronašla novu formulu okupljanja nekadašnjih sovjetskih republika. Međutim, za razliku od SSSR, kada je Rusija iz svog džepa direktno dotirala sve potrebe ostalih 14 članica federacije, ovog puta to neće biti slučaj. Takođe, Moskva neće nametati nikome ništa i svako će biti slobodan da pristupi, ali i da izađe. Neće postojati nikakav „ideološki faktor“ kao u vreme Varšavskog pakta, a ceo model integracije zasnovan je na najvišim standardima sličnih projekata u svetu, pre svega Evropske unije. Osim toga, već u startu je ceo projekat zamišljen kao „Evroazija sa više brzina“, gde će svaki učesnik moći da izabere stepen i dubinu integracije koji njemu najviše odgovara. Naravno, potpuna integracija donosi i najviše koristi, ali je zanimljivo da se, bar u ovom trenutku, zvanično nigde ne pominje mogućnost ujedinjenja u jednu, federalnu državu. Zvanično, EAU će biti konfederacija spojena pre svega ekonomskim nitima, koje je i najteže prekinuti. Time se stvara jasna alternativa drugim integracionim projektima, ponajpre Evropskoj uniji.

 

OJAČANA „MEKA“ MOĆ Ono što je za Rusiju, ipak, najvažnije jeste činjenica da stupanjem u više faze evroazijskih intergacija države članice postaju deo zajedničkog političkog prostora. Time se umnogome sprečava dosadašnja problematična praksa da elite susednih država ekonomski parazitiraju na račun Rusije, a da se strateški orijentišu ka Zapadu. Od raspada Sovjetskog Saveza Rusija ovakvo ponašanje nije mogla u potpunosti da spreči a da pritom ne rizikuje totalnu konfrontaciju, kakva je viđena 2008. godine u ratu na Kavkazu. Sada će Kremlju biti na raspolaganju i takvi mehanizmi, pre svega ekonomske i finansijske prirode, čime će druge države članice EAU zadovoljiti  ekonomske interese, ali istovremeno preuzeti na sebe i izvesna ograničenja. Time će ruska „meka“ moć biti značajno ojačana, a lokalne republičke elite  čvrsto vezane za Moskvu. Na kraju krajeva, biće neposredno zainteresovane za uspeh Rusije – od kojega će i same zavisiti. To je Putinova nova formula.

[/restrictedarea]