Menjajte svest – po fazama ili poglavljima, kako vam volja

Piše Dragomir Antonić

Od svih najavljenih investicija vlada je jedino uspela da iz džepova građana izvuče novce za struju.  Mora se priznati da je to uradila vešto i šarmantno. U stilu najboljih šanera

Volim Srbiju. Volim Srpkinje. Volim Srbe. Volim Srpčad. Sva moja ljubav njima pripada. Služim se govorom ljubavi, dok je još dozvoljen. Govoriti sa ljubavlju o Srbima moglo bi uskoro biti definisano kao govor mržnje. Zato me u ljubavi prema Srbiji nemojte slediti jer ćete biti saučesnici u udruženom poduhvatu: „Lepo o Srbima!“

 

PITAO SAM PSIHIJATRE… Iskustvo me uči da, kada vlada Srbije postigne  „istorijsku pobedu“, momentalno uslede mere opreza. Svaki novi „istorijski dan“ znači novi namet na Srbe i Srbiju. Ne šalim se. Pročitao sam teze o kojima će se navodno u Briselu pregovarati (čuješ – pregovarati). Teze upućuju, a o tome i čelnici vlade neprestano govore, da moramo sopstvenu svest da promenimo. Kolektivno i pojedinačno. Pitao sam prijatelje, psihijatre, kako se  menja svest. Jednostavno. U poglavljima ili fazama – rekli su mi. Prva faza: zaboravljanje prošlosti. Već urađeno (niko javno ne pominje Kosovo i Metohiju, Kosovku devojku, Cara Lazara, Miloša Obilića, kombinate, fabrike, termoelektrane, akumulacije… koje je država Srbija izgradila). Drugo poglavlje – ispiranje mozga. U toku. Mediji zdušno rade na tome. Treća i završna faza – novostvorene laži proglasiti za jedinu istinu. Kako nijedan projekat ne može uspeti u potpunosti, jer uvek ima žilavih pojedinaca, za njegovu doradu i sprovođenje angažuju se nevladine organizacije i organi represije u svojstvu kontrolora. Uzgred, pojedinci koji svesti ni savesti nemaju, promenu neće ni primetiti.

 

ZANEMESMO OD SREĆE Osoba bez svesti, srpski rečeno, onesvešćena osoba ne zna šta se sa njom dešava i zato kad dođe svesti, možete joj reći da joj se ono što je bilo ranije samo pričinjavalo. U slučaju da je osoba i dalje sumnjičava, ponovo je onesvestite nekim fantastičnim dostignućem tipa: hiljade milijardi investicija, dvesta hiljada novih radnih mesta, Beograd na vodi, ergele rasnih arapskih konja i farmi retkih vrsta krokodila. Sumnjivac od silne radosti i oduševljenja ponovo pada u nesvest. Ako se slučajno kakva nerazumna i nesavesna junačina pronađe i ostane na nogama, onda se primenjuje krajnja mera. Na televiziju izlazi gospođa ministarka u pratnji gluvonemih muških vokala i maše papirićem i tvrdi da predstavlja „jednostavniji račun za struju koji će građanima doneti veliko olakšanje“. Nije još rodila majka junaka što pred pomenutim prizorom i izgovorenim rečima neće od sreće zanemeti. Jednostavniji račun za struju!? Mili bože, čuda velikoga! Srbi dobiše jednostavniji račun za struju.

Srpski narod ima Zakonopravilo ili Krmčiju iz 13. veka od Svetog Save, gde su pored ostalog rešena mnoga pitanja iz oblasti obligacionih  odnosa. Srbi imaju Dušanov zakonik iz 1349. godine, u kojem se precizno regulišu odnosi između pojedinca i šire zajednice, kao i odnos pojedinca prema vlasti i obaveze vlasti prema pojedincu. Kome se čini da je ovo daleka prošlost, može da uzme u ruke Valtazara Bogišića i njegov „Opšti imovinski zakon“ iz 19. veka. Sva ta dela su nastala pre nego što je Srbin, Nikola Tesla pronašao električnu energiju, ali  u njima su regulisani obligacioni odnosi među stranama. Tako je i danas. Ugovorom je rešen odnos između građana kao potrošača i „Elektrodistribucije“, kao prodavca električne energije ili struje. Račun koji građani dobijaju je izveštaj o tome koliko su struje potrošili i koliko moraju da plate. To je jedino što, u načelu, na računu mora da piše. Sve ostalo je cirkus. Da je u pitanju cirkus sa elementima prevare, potvrdilo se desetak dana kasnije u „istorijskom“ mesecu januaru. Tad su krenule pritužbe građana.

[restrictedarea]

DA LI SE ONESVESTILA, NE ZNA SE Ministarka je prvo izjavila „da je zbog uvećane decembarske potrošnje došlo i do većih iznosa na računima“ a kad ju je stvarnost demantovala, a broj nezadovoljnih građana – dotle zanemelih od prevelike sreće – dostigao stotine hiljada, ona je zaćutala. Da li se onesvestila – ne zna se. Stručnjaci su izračunali da je „jednostavniji“ račun olakšao džepove građana u januaru mesecu za oko jednu milijardu i sedam stotina miliona dinara. Sve to posle veselog, trominutnog nastupa gospođe na televiziji. Za milijardu i sedam stotina miliona mogli smo više sati gledati i slušati, uživo, Lejdi Gagu, Madonu i Bijonse zajedno na nekom od gradskih trgova u Srbiji. Njihov koncert, da je, na primer, održan u Kraljevu, bio bi udarna vest na svetskim televizijama, što bi pokrenulo posustalu privredu Kraljeva i razvoj seoskog turizma u Moravičkom okrugu. Okreni-obrni, od svih najavljenih investicija vlada je jedino uspela da iz džepova građana izvuče pomenute novce. Mora se priznati da je to uradila vešto i šarmantno. U stilu najboljih šanera.

Koliko su uzeli u januaru, toliko će Srbija dobiti iz pretpristupnih fondova evrounijatske zajednice kad pregovori budu odmakli. Ne lipši magarče do zelene trave! Budi strpljiv. Uskoro će, po ugledu na državu Kolorado, legalizovati prodaju trave. Magarče, svest se mora promeniti. Put bez alternative se mora platiti.

Ne zaboravite da se ove godine navršava petnaesta godina od zločinačkog bombardovanja Srbije. Zločin su učinili oni koji se danas prave da su naši prijatelji. Molimo se za zdravlje srpskih heroja – Karadžića, Šešelja, Mladića – zatočenih u evropskom „Gvantanamu“, modernom nacističkom, a demokratskom logoru u Hagu. Upalite sveću za zdravlje i spas arhiepiskopa ohridskog Jovana. Svetog Savu provedite u radosti i veselju.

[/restrictedarea]