Gavrilo Princip u srcu pesništva

Piše Dragan Hamović

 „SPOMEN PRINCIPU“ – Izbor iz poezije mladobosanaca i srpske poezije, koji su priredili i propratnim tekstovima opremili Vladimir Dimitrijević i Dragan Hamović; „Pečat“ ekskluzivno objavljuje odlomke iz rukopisa ove zbirke

Može biti da je Gavrilo Princip daleko ostvareniji kao pesnička tema i simbol nego kao pesnik. Uostalom, nije ni imao vremena za duge rečenice, niti uslova za kabinetski rad na polju ritma i rime, onaj što je (kako je posvedočeno) urezivao stihove u zatvorsku porciju, ili ih pisao po tamničkom zidu… Ipak, ono što je Princip napisao, a posredno je sačuvano, jeste za pamćenje, jer izvire iz središnje žile memorijskog izvorišta njegove nacionalne tradicije.
Ako je pucanj Gavrila Principa suštinski označio početak metežnog stoleća (iz kojeg kao da nismo ni izašli) već je tim činom izborio – potom i zapečatio držanjem u tamnici – status istorijskog, kao i pesničkog simbola proisteklog iz kosovskog zavetnog arhetipa. Veliki kôd srpske poezije ubrzo ga je poznao i svrstao gde spada. Takvom verodostojnom simbolu nikakve deformacije ciničnog književnog uma, do dana današnjeg, nisu mogle ništa… Isto tako, književni naraštaj Mlade Bosne, po nagoveštenim i pokazanim mogućnostima, kao i pojedinačnim ostvarenjima, predstavlja međugeneraciju vrednu čitalačke pažnje i ozbiljnog književnoistorijskog procenjivanja, kopču između dve epohe, moderne s početka veka i avangarde.

( IZ POGOVORA)

IDEJE I DELA

Odlomci iz članaka

NACIONALNO TLO I MODERNOST

Mi ne smijemo biti neosjetljivi prema bujnom i svestranom životu modernog i jakog zapada, jer će nas, nekulturne i nemoderne, taj bujni i snažni zapad pregaziti silom svoje kulture. Samo, radi našeg ugledanja i pozajmljivanja od zapada, mi ne treba da se odrodimo; treba da se oplodimo. |1908.
Dimitrije Mitrinović

NA POČETKU DELA

Mi osećamo mučaljiva i kobna znamenja koji se javljaju kao predznaci velike borbe što se sprema i u kojoj nam se valja silno ispraviti da bismo ostali živi i pobeditelji. Nama je nužno oduševljenje, ludost, nežaljeno padanje i visoka herojska moralnost onih koji pregaraju sami sebe, osećajući sreću budućih pokolenja. Mali duhovi se boje čistog zanosa, a nama je on jedini nužan, nama je zanesenost, pregaranje jedino spasenje iz blatne i sramotne sadašnjice. |1912.
Miloš Vidaković

NOVE GENERACIJE

Nacionalizam neoslobođenih naroda nije samo osećanje rasne solidarnosti, simpatija i ljubavi prema zemlji, njenim planinama i njenim stvarima. On je i nešto više, pun moralne odgovornosti i moralnih zahteva. |1913.
Borivoje Jevtić

IDEJE I DELA

Naši očevi bili su kapitulirali i na njihovo oružje popadala je rđa, njihova srca zatrpala sramota. I što bi nekoga mučilo, njima je činilo zadovoljstvo što mogu golo živeti ne želeći ništa i čineći sve što se od njih zahteva.
To je bilo najbednije vreme u istoriji našeg robovanja i kad ono ne bi bilo tragično po nas po svojim posledicama; mogao bi strah, koji je bio osnovna, bitna karakteristika tog vremena, biti tako komičan. |1913.
Borivoje Jevtić

POBUNJENI  ANĐELI

Vladimir Gaćinović

OTADŽBINA
Zašto je umuknula grmljavina i umrla burna, buntovna tvoja pesma? Gde su saliveni strojni džinovi, koji su silnim potezima stvarali sudbine i vaskrsavali iz grobova? Bojne i guste armije sa prevratnim poklicima i hučnim gibanjima gde su?
Naša srca pucaju i naši se mozgovi suše pred opštim raskidanjem tvojim. Divlji, surovi varvari pustoše tvoje lepote, kidajući nerve i kršeći udove suvog, izlomljenog i razbijenog čela. Na kraju mračnih vidika još lebdi tanki stub svetlosti i praha – trag skorih lomova i rastvaranja tvojih.
Mladu, talasastu dušu koja se presipala i grčila u ogromnim naponima života otrovali su alkoholom, a mozak okovali grubim metalnim zvekom. Sa visova bola i otmene moralne patnje svukli su te na trgove i okićenu poveli ulicama. Otadžbino, tebe prodaju kao prostitutku!
Iz tamnih nizina tvojih dolazi mukli i suvi krik za vaskrsenjem, koji potresa naše savesti i pali naše krvi. U tvojim bolnim tišinama ćuti jedan otvrdli vrisak koji će skrhati svodove koji te pritiskuju, i vrelim, strasnim zamahom doneti uzburkane duše naših cvetanja i ozdravljenja. Pod sramom koji nas obavija i davi, u prvim rušenjima mi ćemo buknuti starom vatrom a naša će srca zakucati velikim oslobodilačkim ritmom.
Tada će se roditi nova srpska otadžbina!

1912.

PRINCIPOVE STOPE

NACIONALNO TLO I MODERNOST

Princip je, svojim aktom, ipak, udario svima nama na čelo žig ubica i svi smo mi postali sumnjivi policajcima, ne samo u Austriji, nego i celoj Evropi. Princip nas je tako povezao bolje nego što smo bili povezani, dotle, crkvom, tradicijama, krvlju.
Miloš Crnjanski, Itaka i komentari

 

Miloš Crnjanski

SPOMEN PRINCIPU

O Balši, i Dušanu Silnom, da umukne krik.
Vlastela, vojvode, despoti, behu sram.
Hajdučkoj krvi nek se ori cik.
Ubici dište Vidovdanski hram!

Slavi, i oklopnicima, nek umukne poj.
Despotica svetih nek nestane draž.
Gladan i krvav je narod moj.
A sjajna prošlost je laž.

A ko nas voli, nek voli kamen goli,
Nek poljubi mržnju i mrtve.
Iskopane oči, vino što se toči,
u slavu ubistva i žrtve.

O pravdi i pobedi svetoj nek umukne krik.
Ocevi i braća i sestre behu sram.
Osveti, majci našoj, nek se ori cik.
Raji, riti, dište kosovski hram.

A suncu i manastirima ugušite poj.
Kadife i svile nek nestane draž.
Jauk i groblje je narod moj.
A sjajna prošlost je laž.

Moj narod nije steg carski što se vije,
nego majka obeščašćena.
Znoj i sirotinja i mržnja što tinja
u stidu zgarišta i stena.