Balkan: Pad uticaja Slovenije, jačanje Srbije

Za „Pečat“ iz Ljubljane Svetlana Vasović-Mekina

Slovenački Institut za strateška rešenja nagoveštava nastavak pada uticaja Slovenije u regiji „Zapadnog Balkana“, a kao šokantnu vest lansira „novi geostrateški položaj Srbije“

Ljubljanski Institut za strateška rešenja (ISR) koji vodi ekonomista Tine Kračun, objavio je, služeći se i podacima Evropske komisije, „Analitičku prognozu za 2014. godinu“ u kojoj otkriva novi trend, kako što se tiče uticaja Slovenije, tako i drugih država u okruženju. Rezultati istraživanja nisu preterano optimistični za države u regionu Zapadnog Balkana, među kojima su, što se privrednog procvata tiče, najlošije prognoze namenjene upravo Sloveniji kojoj je u izgledu negativan ili u najboljem slučaju bar četiri puta manji rast nego onaj koji je projektovan za Srbiju. Tako će privredni rast u svim državama, od Hrvatske pa do Makedonije, biti od 0,5 do 2 odsto, zbog čega ISR tvrdi da će se njihovo „zaostajanje za Zapadnom Evropom samo dalje povećavati“, uz visoku stopu nezaposlenosti.

 

VOJNA EKONOMIJA Zanimljivo je da ova analiza, pored pesimističkih zaključaka u vezi sa liderskom ulogom Slovenije, upire prstom naročito na „novi geostrateški položaj Srbije, koji se uspostavio posle strateških partnerstava sa Rusijom (kao primer se navodi projekat ‘Južni tok’) i Kinom, te početkom pregovora sa EU”. To je trend koji je ocenjen kao veoma negativan po Sloveniju, čije prisustvo „nastavlja da se smanjuje nauštrb jačanja novih regionalnih središta“ – a kao glavno je prepoznato upravo u Srbiji.

[restrictedarea]

Slovenačke investicije u regiji Zapadnog Balkana bile su, uoči krize, veoma izdašne i slovenački investitori su se kotirali visoko na skali najvećih ulagača u svim državama nastalim na tlu bivše Jugoslavije. Manje je poznato, međutim, da je Slovenija ekonomske interese „utvrđivala“ ne samo diplomatskim akcijama, nego čak i vojnim sredstvima.

Tadašnji pukovnik Dobran Božič, komandant svih jedinica Slovenačke vojske na Kosovu (danas na mestu načelnika Generalštaba SV) objasnio je još 2007. domaćoj javnosti da „Slovenija konačno spoznaje da vojska nije samo – vojska“. „Slovenačka vojska na Kosovu nije samo u vojnoj misiji; ovde pored zadataka koje obavljamo za Kfor, posredno brinemo i za slovenački ekonomski interes… Da, Kosovo je važan deo slovenačkih geostrateških interesa. Vojska vodi brigu o nacionalnim interesima, a na Kosovu prevladavaju ekonomski, zato ovde nismo samo u vojnoj misiji… Slovenija će u 2007. biti najveći ulagač u kosovsku privredu… Ovde ljudima nudimo posao i naš ugled raste“, izjavio je pre sedam godina današnji načelnik Generalštaba Slovenačke vojske.

Slične izjave bi bile nezamislive u svakoj uređenoj evropskoj zemlji. Kada je, na primer, nemački predsednik Horst Keler kazao da je uloga nemačke vojske u Avganistanu da radi i na zaštiti nemačkih privrednih interesa – ekspresno je prisiljen da podnese ostavku i ode sa funkcije. Na Balkanu, kada su Srbija a naročito „lovišta“ na Kosovu u pitanju, očito važe neka druga pravila.

Kosovo, koje godišnje izveze robu u vrednosti  od 90 do 130 miliona evra a uveze u visini od 1,3 milijarde evra, bilo je i ostalo za Sloveniju veoma važno tržište. Nešto slično važi i za druga balkanska tržišta, a slovenačka privredna diplomatija ulaže enormne napore kako bi „rejting“ slovenačkih ulaganja u sve države na Zapadnom Balkanu i dalje ostao na što višem nivou. Stoga slovenački planeri sa nevericom primećuju da im u tom poslu u poslednje vreme sve veću konkurenciju predstavlja Zagreb, jer sada i Hrvatska sve više koristi položaj punopravne članice EU za odsecanje što većeg dela ekonomskog kolača u regionu.

Uprkos naporima da se održi u sedlu, uticaj Slovenije koja je snažno pogođena krizom, korupcijom i posledično kolapsom nekada paradnih državnih preduzeća – stalno opada, dok je uticaj „drugih regionalnih središta“, pre svega Srbije, u konstantnom usponu. ISR iznenađujuće analize potkrepljuje konstatacijom da se prisustvo Slovenije u regiji poslednjih godina „snažno smanjilo“, čak do te mere da su „strane multinacionalke 2013. godine za sedišta svog poslovanja u regiji – počele da biraju druge države“ i preskaču Ljubljanu. Iako je Srbija donedavno u slovenačkoj javnosti predstavljana kao večiti gubitnik, nove analize pokazuju da se i to, iako sporo, menja…

[/restrictedarea] zaйmы na kartu bez otkaza