Preko ruskih investicija do energetske stabilnosti

Piše Nataša Jovanović

Iako je Srbija malo toga činila da napravi državnu strategiju što bi usmerilo sve proizvodne kapacitete prema Rusiji, koja je širom otvorila vrata za srpske proizvode, Rusija je investirala u Srbiju više nego što je iko na Zapadu mogao da očekuje

Skoro dvadeset godina Srbija ima jedinstvenu privilegiju da nosi epitet najpovlašćenije nacije u trgovinskim ekonomskim odnosima sa Ruskom Federacijom. U istom periodu došlo je i do priliva velikih ruskih investicija, pre svega na polju energetike, koja je bezmalo postala pitanje od nacionalnog, ekonomskog i geostrateškog značaja. Srpska ekonomija, kako se sada listom slažu svi, i pobornici i kritičari ruskih investicija, spasena je od potpunog kolapsa koji joj je bio zaprećen, modelom takozvanog liberalnog kapitalizma, kojega se i Zapad još davno odrekao. U istom periodu, Srbija je malo toga činila da napravi državnu strategiju što bi usmerilo sve proizvodne kapacitete prema Rusiji, koja je širom otvorila svoja vrata za srpske proizvode. Ali, uprkos tome što je u nekoliko vlada nakon 5. oktobra postojala grupa dobro plaćenih antiruskih lobista koji su ispunjavali zahteve Londona, Brisela i Vašingtona (da Rusiju drže što dalje od ovog dela Balkana) desilo se nešto sasvim suprotno: došlo je do toga da je Rusija investirala u Srbiju više nego što je iko na Zapadu mogao da očekuje.
Stizale su velike energetske kompanije – NIS („Gazprom“) „Lukoil“ – praćene Moskovskom bankom i svom potrebnom logistikom ovih svetskih energetskih brendova.

ENERGETSKI LIDER Posle osnivanja „Jugorosgasa“ 1996. i „Lukoilove“ kupovine „Beopetrola“, odnosi između Rusije i Srbije intenzivirani su 2008. potpisivanjem energetskog sporazuma kojim je predviđena prodaja većinskog dela NIS-a, izgradnja gasovoda „Južni tok“ kroz Srbiju, kao i proširenje i osavremenjivanje podzemnog skladišta gasa „Banatski Dvor“. Ovaj nepovratni proces praćen je nizom strateških sporazuma između Srbije i Rusije.
Nesumnjivo najznačajnija investicija je krak „Južnog toka“ koji će prolaziti kroz Srbiju, a podrazumeva dve milijarde evra investicija i oko 200 miliona evra po osnovu taksi. Zarada od ovog projekta, po nekim procenama, mogla bi da ide do pola milijarde evra.
Naknadni dogovor da se od gasovoda „Južni tok“ sa teritorije Srbije odvoje po jedan krak za Makedoniju i Kosmet omogućio je Srbiji da izbegne poziciju, s jedne strane, slepog creva na karti Evrope, i s druge, da stekne status lidera u ovom delu Balkana. Konačno, da je bilo „Južnog toka“ 1999. godine, niko se ne bi usudio da bombarduje evropsku zemlju sa slobodarskom tradicijom, zemlju pobednicu u dva svetska rata. Tim pre, što „Južni tok“ predstavlja i panevropski projekat u koji je uključeno i nekoliko članica EU.
Obrazlažući značaj izgradnje „Južnog toka“, dr Nenad Popović je u razgovoru za „Pečat“ istakao da će on bitno poremetiti odnos snaga u svetu u sferi energetike, jer se ovim projektom zaokružuje energetska dominacija Rusije u Evropi započeta izgradnjom „Severnog toka“.
„Budući da je stabilno snabdevanje gasom prepoznato kao jedan od ključnih geopolitičkih izazova današnjice, logično je da najveće svetske sile lome koplja za prevlast u ovoj oblasti. Srbija, kao važno geostrateško čvorište, predstavlja epicentar te političke borbe čiji je cilj zaustavljanje ruske energetske ekspanzije u Evropi. Zato ne treba da čudi što je prošle godine bivša američka državna sekretarka Hilari Klinton zatražila da Srbija ‚pronađe alternativu ruskom gasu‘. Ali alternativa ruskom gasu ne postoji, budući da je projekat gasovoda ‚Nabuko‘, na kojem su insistirale određene zapadne zemlje, obustavljen zbog nedostatka finansijskih sredstava.“
Priča o gradnji „Južnog toka“ nije kompletna, smatra urednik portala „Energoportal“ Dragan Nedeljković, bez osvrta na međudržavni sporazum Rusije i Srbije o saradnji u energetici, dolasku „Gazproma“ u NIS i rezultata te saradnje proteklih godina.
„Mada i danas ima ljudi, pa čak i političkih partija, koji tvrde da je NIS poklonjen Rusima a sporazum štetan po Srbiju, rezultati tog posla ih demantuju. NIS Gazpromnjeft postaje cenjena kompanija u Evropi, ulaganjem u istraživanja povećava rudne rezerve nafte i gasa, modernizovala je zastarelu rafineriju u Pančevu, modernizuje skladišta i benzinske stanice u Srbiji, proširuje tržište na okolne zemlje, uključuje se u nove energetske delatnosti kao što je proizvodnja električne i toplotne energije, postaje najpoželjnija kompanija za posao mladih ljudi, dobija evropska priznanja kao solidan poslovni partner… Obim ulaganja u NIS premašio je dve milijarde evra u prethodne četiri godine, dok će u naredne dve (ako ubrojimo i „Južni tok“) prevazići tu sumu. A pri tome, po obrtu i profitu (od nekadašnjeg gubitaša) postade najveća domaća kompanija. Jednom rečju, ne da nije trebalo prodati deo kompanije Rusima nego je trebalo stvarno pokloniti, a možda im i platiti da je srede.“
Mnogo ranije izgrađeno je i najveće skladište prirodnog gasa u regionu („Banatski Dvor“).
„Banatski Dvor“, aktivne zapremine od 450 miliona kubnih metara i maksimalne produktivnosti u procesu izvlačenja od pet miliona kubnih metara na dan, stavljen je u komercijalnu upotrebu 1. oktobra 2012. kao zajedničko ulaganje „Gazproma“ i „Srbijagasa“, a na osnovu dogovora vlada dve države o saradnji u industriji nafte i gasa, koji je sklopljen između Rusije i Srbije 25. januara 2008. godine. Pored ovih, kao značajna ruska investicija nameće se i „Lukoil“ koji je za 10 godina, koliko posluje u Srbiji, investirao oko 250 miliona, što je iskorišćeno za privatizaciju „Beopetrola“ i za investicije i rekonstrukciju maloprodajne mreže. Kako je nedavno naveo potpredsednik kompanije Vadim Vorobjov, investicije „Lukoila“ u Srbiji trenutno ostaju na postojećem nivou, ali u kratkoročnoj perspektivi, za godinu-dve, moramo da donesemo konkretna rešenja.

PERSPEKTIVNO TRŽIŠTE ENERGETIKE No, ako svima koji su bili protivnici ovih epohalno značajnih događaja, nije još uvek jasno da Srbija nije više prolazna teritorija za uvežbavanje Zapada, te da će sa svakom budućom vladom u Beogradu morati drukčije da se razgovara, to je pokazao NIS, jedan od stožera energetske stabilnosti zemlje.
U protekle tri godine NIS je napravio značajne korake u pravcu obezbeđivanja energetske stabilnosti zemlje. Modernizacijom prerađivačkih kapaciteta i puštanjem jedne od najvećih investicija u Srbiji – postrojenja za hidrokreking i hidrodoradu – obezbeđena je stabilnost snabdevanja zemlje gorivom evropskog kvaliteta. Samo u protekle tri godine, NIS je u razvoj poslovanja uložio 1,5 milijardi evra, a isto toliko planira da investira i sledeće tri godine. Oformljen je Blok Energetika, koji u skladu sa globalnim tendencijama i principima održivog razvoja, kao i dugoročne energetske stabilnosti pruža kompaniji novu perspektivu razvoja.
Generalni sekretar Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić pohvalio je ulazak kvalitetnih ruskih investicija u Srbiju.
„Uzmimo za primer NIS koji je napravio rafineriju, podigao proizvodnju nafte, proizvodnju gasa… Ako bismo poredili ruske i investicije koje dolaze iz drugih zemalja, što ne bismo za primer uzeli Železaru „Smederevo“ za koju su Amerikanci dali 23 miliona evra, i tek kada su upropastili sve što se dalo upropastiti, oni su izašli iz zemlje. To je investicija koja se pokazala korisnom za njih, a ne za nas“.
Takođe, NIS se razvija u oblasti energetike, koja uključuje gasnu energetiku, projekte za iskorišćenje biogoriva i energije vetra, kao i termalnih voda. Posebnu pažnju NIS poklanja obezbeđivanju strateških rezervi nafte i gasa. Osim Panonskog basena, NIS je već usmerio istraživanja nafte i gasa ka novim potencijalnim lokacijama južno od Save i Dunava, a obezbeđivanje energetske sigurnosti planira se i realizacijom projekata istraživanja i proizvodnje nafte i gasa u regionu – u Republici Srpskoj, Mađarskoj i Rumuniji. Prema Strategiji razvoja do 2020. godine, NIS planira obim proizvodnje u visini od pet miliona tona nafte i obezbeđivanje rezervi koje pokrivaju 10 godina tekuće proizvodnje.
O značaju i doprinosu NIS-a u pozicioniranju Srbije u regionu kao moderne energetske zemlje nedavno je svoje mišljenje izneo Ginter Etinger, evropski komesar za energetiku, koji je rekao da će razvoj NIS Gazpromnjefta pozitivno uticati na domaće tržište, ali i na razvoj čitavog regionalnog tržišta, naglasivši da NIS Gazpromnjeft ima modernu tehnologiju koja će doprineti da Srbija postane partner razvijenim zemljama u toj oblasti. Ocenio je takođe da tržište Srbije može da ima značajnu ulogu i da treba da bude jedno od centralnih tržišta u Jugoistočnoj Evropi.
Zaključci doneti na nedavno održanoj Energetskoj areni govore u prilog tome da je Srbija, zahvaljujući ovim velikim investicijama, ocenjena kao sigurno i perspektivno tržište energetike na kojem treba da budu zastupljene sve evropske i svetske kompanije.
Kako bi pak ojačao energetsku nezavisnost, NIS je predložio i izgradio Centar za nove tehnologije za korišćenje rezervi i formirao stručnu ekipu iz različitih država. Na taj način vizija energetskog sektora Srbije da iskoristi geografski položaj i postane tranzitni koridor za energiju i energente, postaje sve izvesnija.