Korupcija u EU – Namerno neefikasni menadžer

Piše Zoran Milošević

Nizak nivo korupcije u EU predstavlja bajku za malu decu, pokazuju istraživanja sprovedena u Evropskoj uniji

Specijalna komisija Evropskog parlamenta za organizovani kriminal, pranje novca i korupciju (CRIM) ocenila je u izveštaju za 2013. godinu da je korupcija u EU u usponu. Omogućila je da se tokom poslednje tri godine šteta sa 120 milijardi poveća na 328 milijardi evra godišnje. Istraživanje Antikorupcijske agencije Evropske unije (OLAF) kao i Direktorata pravde EU, sadrže i podatke iz policija i tužilaštava Unije da je „zbog zloupotrebe položaja i korupcije“ 2013. godine podignuto 67.800 prijava. To je rekordan broj u svoj istoriji EU. Šef Generalnog direktorata pravde u strukturi Evropske komisije, Fransoaz le Baj, uverena je da su „naša saznanja“ samo „vrh ledenog brega“.

Pored toga, u Evropskoj uniji, evidentno je iz zvaničnih dokumenata, započet je proces zamene pojma „korupcija“ sintagmom „namerno neefikasni menadžment“. Uvođenje nove sintagme, odnosno eliminisanja starog i jasnog pojma korupcija pravdaju „političkom korektnošću“…

 

BAROMETAR KORUPCIJE Prema poslednjem istraživanju „Evrobarometra“ (iz 2012. godine) čak 74 odsto građana Unije primećuje rast korupcije. No, ono što je posebno obeshrabrujuće jeste stav većine građana Unije da pobeda nad korupcijom nije moguća (stav 70 odsto ispitanika) pri čemu čak 67 odsto Evropljana veruje da je korupcija deo biznisa i kulture svake države. Anketirani građani su među korumpirane profesije Unije, pored političara, imenovali policiju (30 odsto je izjavilo da je dalo mito) zatim državne činovnike (petina ispitanika je izjavila da je dala mito kako bi dobili odluke i rešenja) zatim sudije (14 odsto). Potom slede lekari i tržišni inspektori.

Korupcija i kao pojam i kao praksa javlja se tek u drugoj polovini XX veka. Tačnije, sa razvojem demokratije posle Drugog svetskog rata korupcija postaje međunarodni problem. Korporacije su u tom periodu, posebno na Zapadu, započele korumpiranje državnih činovnika, a pojavom globalizacije ova štetna društvena pojava negativno utiče na razvoj mnogih država i naroda. Korupcija je, prema mišljenju nekih autora, „normalna delatnost u kapitalizmu“, od koje je moguće izbavljenje „samo slomom sistema“, jer kako vreme odmiče korupcija se samo uvećava. Ovde treba navesti i mišljenje Igora Lautara, koji smatra da je korupcija rođena i odnegovana na Zapadu, zbog sistema vrednosti koji zapoveda čoveku da se obogati po svaku cenu.

U tom smislu korupcija je izgleda večna tema demokratskih poredaka i globalizacije, jer kako svedoče istoričari, nije bila akutni problem monarhija. No, danas se demokratski režimi suočavaju sa korupcijom neviđenih razmera. Zbog toga se o ovom problemu i dosta, možda i previše, piše a da ipak nema rezultata. Šta je, dakle, novo u vezi sa korupcijom u EU, da ova tema zavređuje pažnju?

Novi termin „namerno neefikasni menadžment“ prvi put je upotrebio konzorcijum PricewaterhouseCoopers EU i Ecorys-a koji je, analizirajući 2010. godine trošenje novca iz fondova EU, došao do podatka da su te godine raspolagali sa 2.406 milijardi evra, a da je od toga „namerno neefikasnim menadžmentom“ izgubljeno 18 odsto.

Šteta od korupcije je, kako je već navedeno, tokom poslednje tri godine povećana sa 120 milijardi na 328 milijardi evra. Upravo ovaj podatak je objavio „The EurActiv“, kao zvanični podatak. I Antikorupcijska agencija Evropske unije (OLAF) predstavila je istraživanje u kome, između ostalog, piše: „Gubitak Evropske unije zbog korupcije na godišnjem nivou iznosi 328 milijardi evra, što predstavlja jednu trećinu predloženog sedmogodišnjeg budžeta od 2014. do 2020. godine.“

Nizak nivo korupcije u EU, jednom rečju, predstavlja bajku za malu decu.

[restrictedarea]

Ipak, proceniti tačan nivo korupcije u EU težak je zadatak, jer Unija često nema kompetencije da istražuje određene slučajeve, već nacionalne države koje čine ovu globalističku tvorevinu. Sa ovom ocenom se slaže i rukovodilac OLAF-a Đovani Kesler, koji ističe da nacionalne države u sistemu EU često predstavljaju prepreku i zaštitu za ljude umešane u korupciju.

Ali i sam rad Evropske komisije je obavijen velom tajne, jer radi „bez papira“, dok rad velikog broja polutajnih komisija i evropskih komiteta uopšte i nije moguće kontrolisati. U Evropskoj komisiji ne postoji nadzor nad raspodelom novca, ali ni unutrašnja kontrola.

Još 2002. godine Evropsku uniju potresao je skandal u kojem je glavnu ulogu imala glavni revizor Unije Marta Andersen, koja je odbila da stavi potpis na završni račun budžeta Unije za 2001. godinu. Razlog: završni račun nije urađen po važećim finansijskim standardima, a činovnici Unije su, pored toga, imali mogućnost da anonimno menjaju podatke u završnom računu. Analizom dokumenta nije bilo moguće utvrditi kako je trošen novac iz budžeta EU, a briselski Direktorat nije mogao da uđe u trag za 620.000 računa plaćenih 2001. godine. Revizori su jasno stavili do znanja da je najmanje pet odsto evropskog budžeta nestalo u nepoznatom pravcu. Evropska komisija je potom smenila sa dužnosti savesnu Martu Andersen.

 

LOBISTI 2011. godine Evropsku uniju je potresao novi skandal. „Dejli telegraf“ je objavio podatak da su lica u državnoj službi krala novac iz budžeta Evropskog parlamenta (1,5 milijardi engleskih funti). Briselska birokratija je prvo pokušala da zataška slučaj, a potom je krenula „u borbu protiv korupcije“ koja se završila oduzimanjem punomoćja nekim činovnicima da sami sebi potpisuju dnevnice i druge prinadležnosti. Iste godine novinari „Sandej tajmsa“ su objavili rezultate istraživanja o tome koliko činovnici iz Brisela pomažu u lobiranju interesa nekih ljudi i kompanija. „Upecali su se“ (bivši) ministar spoljnih poslova Slovenije Zoran Taler (bivši) ministar spoljnih poslova Austrije Ernst Štraser i (bivši) premijer Rumunije Adrian Severin, potvrdivši da rade u interesu raznih lobija.

Nevladina organizacija „Transparensi internešenel“ je 2012. godine sprovela istraživanje u Evropskoj uniji, na osnovu koga je napisan izveštaj za Evropski parlament. Pokazalo se da su u skandale sa korupcijom umešani predsednici država, premijeri, ministri, ali i niži državni činovnici. I sve je manje razlike između Juga, tradicionalno podložnijeg korupciji, i ostalih delova Unije. Pritom, prema nalazima ove organizacije, u Evropskoj uniji delatnost lobista je prekrivena velom tajne. Ne postoji čak ni spisak lobističkih grupa  koje se bore za konkretne interese određenih poslovnih ljudi ili kompanija.

Prema podacima portala „Ruska Nemačka“, korupcija je u EU dostigla neverovatne okvire. Mnogobrojni fondovi se godinama pljačkaju, a da niko od nadležnih nije preduzeo nešto da to spreči. Naime, istraživači PricewaterhouseCoopers EU i Ecorys-a analizirali su 192 slučaja raspodele novca i došli do podatka da je tačno polovina novca nestala „kao očigledna korupcija“, odnosno najverovatnije kao „posledica korupcije“.

Autori studije „Transparensi internešenela“ ukazuju da državni činovnici u EU uspevaju da izbegnu odgovornost za svoje postupke, te nameštaju tendere (zajedno sa poslovnim ljudima) ili utiču na državnu politiku tako što omogućavaju korist određenim ljudima ili kompanijama. I naravno sebi. Parlamenti, pri tome, uopšte nisu u stanju da donesu adekvatne popravke zakona ili usvoje antikoruptivne zakone.

U EU nemaju, dakle, odgovor ko krade novac iz budžeta i fondova Unije, ali očigledno i ne žele da znaju, jer predlog šefa Antikorupcione agencije EU Keslera da se uvede Evropska kancelarija za istraživanje mita i korupcije odbijen je od evropskih parlamentaraca, pri čemu su prednjačili poslanici iz Rumunije.

Stručnjaci „Transparensi internešenela“ takođe upozoravaju na lobiranje kao metod legalne korupcije. Samo šest država Unije ima zakone koji regulišu lobiranje (Francuska, Nemačka, Litvanija, Poljska, Slovenija i Velika Britanija). U svim ostalim državama lobisti imaju neverovatan prostor da utiču na odluke državnih funkcionera, čime se novac sakupljen porezima i taksama sliva u privatne ruke. Visoki rizici povezani sa korupcijom su zapaženi u Belgiji, Češkoj, Francuskoj, Nemačkoj, Grčkoj, Mađarskoj, Italiji, Holandiji, Sloveniji…

Evropska komisija je 6. juna 2011. donela paket mera kako bi umanjila korupciju u EU. No, mere nisu urodile plodom jer je, u anketi agencije „Ernst i Jang“, više od trećine ispitanika iz velikih kompanija Unije jasno istaklo da su spremni da daju novac i poklone radi obezbeđivanja novog ugovora. U drugoj anketi ispostavilo se da su predstavnici države takođe spremni da ponuđeni novac i poklone uzmu. Pored toga, zaposleni u kompanijama (čak 80 odsto) istakli su da ih niko ne upozorava da je korumpiranje predstavnika države negativna pojava…

[/restrictedarea]