Pruga za pod glavu

Piše Marijana Milosavljević Fotografije Emir Vražalica

Protesti u toku idealni su da se proveri kako će se prvi potpredsednik Vlade snaći u objektivno teškoj situaciji, u situaciji kada od njega  protestanti očekuju čudo, odnosno spas prava na rad, a samim tim i spas porodice, pa i gradova kao što je, recimo, Priboj

U sredu (30. oktobar) FAP Korporacija iz Priboja proslavila je šezdeseti rođendan. Od osnivanja do sankcija bila je produktivna – na putevima u zemlji i širom sveta kreću se vozila sa prepoznatljivim znakom FAP-a. Već u prvoj deceniji rada fabrika je izrasla  u najvećeg proizvođača teških privrednih vozila i autobusa na Balkanu. U SFRJ Priboj je bio znatno razvijeniji od ostatka Srbije, a prosečna plata u ovoj opštini bila je 50 odsto veća nego u ostatku republike. Daleke 1970. godine, postignuta je rekordna proizvodnja od 7000 vozila. Toliko je bilo i zaposlenih u ovoj žili kucavici opštine na ušću Uvca u Lim. Danas je u proizvodnji angažovano oko 1.200 radnika koji više nemaju posla, ne primaju plate i kojima se ne uplaćuje socijalno i zdravstveno osiguranje. Prema podacima objavljenim pre dva meseca, sa prosečnom zaradom od 22.450 dinara Priboj je bio na poslednjem mestu u Srbiji. Glavni razlog za to jeste nerešeni status FAP-a. Zbog toga već danima štrajkuju, prvi put, izvan zidina svog preduzeća. I uživaju podršku sugrađana koji su im se masovno pridružili već u ponedeljak, od kada su javnost obavestili da su u generalnom štrajku.

Blokirana je pruga Beograd – Bar i put Priboj – Bistrica. Nepregledna kolona automobila, kamiona i šlepera stoji u Priboju i okolini, sve gradske i prigradske ulice su zakrčene. Na pruzi i magistralnom putu je nekoliko hiljada građana, koji, izuzev kolima hitne pomoći i kamionima koji grad snabdevaju hranom, nikom ne dozvoljavaju prolaz. Jedna traka je u sredu, ipak, oslobođena, ali samo za putnička vozila pribojske registracije.

„Vidite, ima ovde naroda koji nema hleba da jede. Mi smo izgradili i Beograd i Užice, sve smo izgradili, ali nas ovde ostavili na pašćaluk“, opisao je stanje svojih sugrađana jedan od protestanata. Drugi je rekao: „Pa ovde sam da dam podršku, jer je moj otac radio i doprineo je izgradnji grada i Fabrike automobila ‚Priboj’“.

Milorad Dragaš, predsednik štrajkačkog odbora, kaže da su glad i nemaština praktično naterale radnike na blokadu saobraćaja.

„Mi smo bili prinuđeni na ovo. Zvali smo sve živo gore, niko nije hteo da čuje naš glas. Bili smo kod ministra (Saše Radulovića) prošle nedelje, znate šta nam je ministar rekao? – Za vas subvencija nema, para više neće biti. Prodajte imovinu, zalihe starog gvožđa prodajte, pa se namirujte. Je li to izjava jednog ministra?“, zapitao se prvog štrajkačkog dana vođa štrajka.

 

VODA DO GRLA Pribojčani kažu da im je „zbog FAP-a došla voda do grla i dok Vlada Srbije ne reši status FAP-a, kroz Priboj više neće proći nijedan voz, niti bilo kakvo transportno sredstvo“. Tako je počelo jesenje snevanje radnika na šinama.

U Priboju protestu su se pridružili i radnici „Fabrike sedišta“. Oni kažu da su u još težoj situaciji od FAP-a, jer im je preduzeće u restrukturiranju, nisu primili sedam plata, poslednju zaradu su dobili u martu ove godine, nisu im overene zdravstvene knjižice i godinama im se ne uplaćuju doprinosi za radni staž. Kažu još da im je dodatni problem  što ne mogu da naplate isporučena sedišta od srpskih firmi, koje takođe nemaju novac.

U utorak iz Saudijske Arabije Aleksandar Vučić poručio je radnicima FAP-a da će doći u četvrtak u Priboj. Pod jednim uslovom – da odmah obustave štrajk i blokadu. Vučić je ohrabrujuću vest javio Lazaru Rvoviću, predsedniku pribojske Opštine. Rvović je radnicima najavio da će podneti ostavku ako oni prekinu blokadu barske pruge, a Vučić ne dođe u Priboj. Nepoverljivi štrajkači odlučili su da dočekaju Vučića na prugama gde su i započeli protest. Tu, uostalom, kako i dolikuje, proslavljaju jubilej svoje firme uz rođendansku tortu.

[restrictedarea]

U KRUŠEVCU I KRAGUJEVCU VRI Taman se vlast opustila i ponadala se da su radnici postali nevidljivi u skladu sa svojim očekivanjima i teorijama u kojima preovlađuju reči „suvišni“ i „nepotrebni“. Verovali su možda i u nedostatak snage za pobunu zbog hronične dijete koju su mnogim zaposlenima prepisali i lično se staraju da je primenjuju jer im ne uplaćuju plate. Neuhranjeni ljudi ne mogu daleko…Iznenada, međutim, požar se razbuktao i, kako sada stvari stoje, kao da će se širiti daleko.

U ponedeljak je počelo da vri u Kruševcu. Radnici „Fabrike ulja“ potražuju 23 neisplaćene plate, protestovali su ispred Gradske uprave. U štrajku su i radnice Konfekcije „Zvezda“.

Oni traže od gradonačelnika Kruševca Bratislava Gašića da im omogući sastanak sa ministrom privrede Sašom Radulovićem. Pored toga, radnici „Fabrike ulja“ traže hitnu finansijsku pomoć, rešavanje socijalnog programa, isplatu plata koje kasne, eto, već dve godine, overu zdravstvenih knjižica i povezivanje radnog staža.

Prema rečima predsednika Sindikata ASNS Neška Gajića, poslednja zarada u „Fabrici ulja“ isplaćena je u maju 2013. godine, po 10.000 dinara, i to za novembar 2012.godine. On tvrdi da se „134 radnika nalazi u paklu“.

„Niko od nadležnih ministarstava nas ne prepoznaje, kao da ne postojimo u ovoj državi. Obraćali smo se bezbroj puta za pomoć, ali nikada nismo dobili pozitivan odgovor. Nismo imali nijedan socijalni program, nijednu subvenciju, niti su nam dali robu iz robnih rezervi da se pokrenemo“.

Slična situacija je i u Konfekciji „Zvezda“, čije radnice nastavljaju štrajk započet u avgustu. Ukoliko narednih dana ne dobiju odgovor Ministarstva ili Agencije za privatizaciju, najavljuju radikalizaciju protesta.

U sredu je otpočeo protest radnika kruševačkog „14.oktobra“.

Radnici od Ministarstva privrede traže da se jasno odrede prema statusu tog preduzeća, rekao je predsednik sindikata „Nezavisnost“ Dejan Mutavdžić. On dodaje da će ovo biti samo nastavak protesta s početka godine, jer su od tada ispunjena samo dva od četiri zahteva. „Promenjen je nadzorni odbor, što smo smatrali preduslovom za oporavak firme i promenjeno je rukovodstvo, ali mi i dalje nemamo redovne zarade i overene zdravstvene knjižice“, istakao je Mutavdžić.

Peti deo zarade za septembar iz 2012. godine, po 2.000 dinara, radnici su primili početkom nedelje, napominje predsednik sindikata „Nezavisnost“ i dodaje da radni staž nije povezan od 2011. godine.

Jedan od zahteva zaposlenih u „14.oktobru“ biće i sastanak sa ministrom privrede Sašom Radulovićem jer, kako kaže, „ne može se život staviti na čekanje, dok se ne izrade lične karte svih preduzeća“.

Fabrika IMK „14.oktobar“ ima 1.550 radnika, a u većinskom je državnom vlasništvu.

U Kragujevcu, takođe, vri od pre desetak dana, od kada grupa radnika kragujevačkog „Autosaobraćaja“ drži pod blokadom putni i pružni pravac ka Kraljevu.

Gradska uprava je najavila da će zbog posledica koje trpe građani i privreda Tužilaštvu podneti krivične prijave protiv NN lica koja onemogućavaju normalno funkcionisanje grada. Takođe, upozorili su da će policija i Tužilaštvo biti odgovorni ukoliko dođe do incidenta između građana i štrajkača. Na usporenu vožnju i čekanje u kolonama prinuđeni su svi. Zbog blokade je transport „Fijatovih“ vozila do Bara preusmeren preko Mladenovca.

„Koliko vidimo, nas građani podržavaju, a ti koji bi došli ovde verovatno imaju veze sa gradskim ocima. A gradski oci su zaboravili da su i oni došli na vlast protestima“, podseća Rajica Đorđević, radnik „Autosaobraćaja“.

I pored sastanka sa prvim potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem koji je radnicima, kako tvrde, obećao da će do 1. decembra biti rešen status ovog preduzeća u restrukturiranju, radnici kategorički odbijaju da uklone autobuse sa magistralnog puta i pruge. „Naši zahtevi su isplata zarada, socijalni program… Mi ništa od toga nismo ostvarili“, kaže član delegacije radnika, Marko Stojanović. U međuvremenu se neko  dosetio popularnog scenarija iz devedesetih godina prošlog veka. Od srede je u Kragujevcu organizovana kontrablokada. Građani nezadovoljni blokiranjem ulica zatvorili su okolne prolaze u znak protesta. Kao da gradska vlast očekuje sukobe da bi mogla da reaguje.

Most Smederevo – Kovin u režiji smederevske fabrike železničkih vozila „Želvoz“ osvojen je u utorak posle podne. Zahtevi su već viđeni: isplata zarada, overa zdravstvenih knjižica i povezivanje radnog staža.

Kada predstavnici lokalne samouprave ništa nisu konkretno predložili, osim upućivanja dopisa prvom potpredsedniku Vlade Srbije Aleksandru Vučiću i ministru privrede Saši Raduloviću, radnici su krenuli ka mostu koji će biti blokiran do daljnjeg.

 

AUTISTIČNI GOVOR VLASTI Mediji koji stidljivo, nepovezano i van konteksta izveštavaju o protestima ne zaboravljaju da istaknu njihovu cenu. Precizira se da su zbog otkazivanja putničkih vozova, poteškoća u realizaciji teretnog transporta za potrebe „Fijata“ i Termoelektrana „Nikola Tesla“, prouzrokovanog blokadom pruge Kragujevac – Kraljevo, „Železnice“ trpele i trpe gubitak od oko 1,1 miliona dinara dnevno.

Zbog blokade na međunarodnoj pruzi Beograd – Bar, u železničkoj stanici Priboj, samo u utorak, bilo je zaustavljeno 1.850 tona žitarica i 442 „Fijatova“ automobila. „Železnice Srbije“ navode da je direktna šteta samo po tom osnovu veća od 52.000 evra.

Što se štrajkača tiče, već tvrde da su inspirisani reformama koje najavljuje nova vlada, pre svih ministar privrede za koga kažu da nema sluha za njihove opravdane zahteve. Česti medijski nastupi Saše Radulovića i njegovih savetnika Dušana Pavlovića i Aleksandra Stefanovića, autistična monotonija njihovog horskog ponavljanja jedine istine koja se, kako tvrde, krije u otkazima, samo podižu pritisak. Njihov tehnokratski imidž i potpuno odsustvo ljudskosti, dok hladnim glasom licitiraju broj trajno suvišnih koje će navodno fleksibilno prvo otpuštati, pa zapošljavati, pa otpuštati (ovog puta bez otpremnine za sve godine staža, kako se nadaju) i tako u krug i otkazne brojke kojim nas zasipaju kao da nije reč o konkretnim ljudima, izazivaju mučninu.

 

….I STEZANJE KAIŠA, NARAVNO Po njima, jedina moguća reforma za spas države pred bankrotom izgleda ovako:

Sledeća godina će biti teška za srpsku privredu, ali već 2015 – 2016 godine Srbiju očekuje rast zapošljavanja. Moramo da stegnemo kaiš, da prođemo kroz tu 2014. godinu, posle koje će se videti rezultati predstavljenih ekonomskih mera.

Povodom nekih procena da će dogodine zbog restrukturiranja preduzeća posao izgubiti oko 100 hiljada ljudi, ministar Saša Radulović je zgrožen jer su licitacije neodgovorne. Ali, zato rado navodi primer 153 „bolesnika“, preduzeća u restrukturiranju sa 50.000 zaposlenih, i kaže da može da se očekuje da će 20 do 30 odsto (nikada ne pominje ljude, samo cifre) ostati bez posla u tim preduzećima. „To su firme koje trenutno nemaju nikakav posao i one godišnje koštaju poreske obveznike 750 miliona dolara, to nisu stvarna radna mesta, već fiktivna, koja ne proizvode dohodak“, rekao je Radulović. Prema njegovim rečima, da bi stala na noge, ta preduzeća moraju da smanje broj zaposlenih  jer sa tim „tegovima“ oni ne mogu ništa da urade. Preduzeća moraju da se rasterete „tegova“ jer građani više ne mogu da „bacaju novac u bunar.“

Vlada pravi tranzicioni fond da bi ljudima koji izgube posao bila obezbeđena socijalna pomoć da prebrode teške dane.

 

„LAKIM OTPUŠTANJEM” DO „LAKOG ZAPOŠLJAVANJA” Ljubisav Orbović, predsednik Samostalnih sindikata Srbije, kaže da će izmenama Zakona o radu biti omogućeno fleksibilno otpuštanje radnika, a to će značiti otkaze za 50 do 100.000 ljudi u naredne dve godine.

„Obrazloženje da lakše otpuštanje dovodi do lakšeg zapošljavanja je na ivici infantilnosti, isto kao kada biste rekli da će onaj koji je bolestan biti i zdrav, kada ozdravi“, istakao je Branislav Čanak (predsednik UGS „Nezavisnost“) i dodao da je lako otpuštanje radnika uvedeno u zemljama u kojima postoji jako socijalno osiguranje, odnosno da je onaj ko je lako otpušten „teško“ obezbeđen i zbrinut na različite načine.

Čanak je rekao da nadležni moraju da shvate da zaposleni treba da prežive, kada izgube posao, dok ne pronađu drugi, te da je „u Srbiji u ovim uslovima nekome dati otkaz, čak i zakonit otkaz, ubistvo sa predumišljajem“.

U poslednjoj emisiji „Utisak nedelje“ Radulović je sa svojim prijateljem, investitorom Kneževićem, gledaocima bukvalno uterivao strah u kosti, što se pregledom njihovih komentara na sajtu može proveriti. Jedan od takvih zapisa glasi: „Dakle, došli smo do epohalnog otkrića da je glavni problem srpske ekonomije to što se ne može dati otkaz. Bravo, ministre, isteraj ljude na ulicu iz stanova i kuća, pravi od dece nove kriminalce, a poslodavcima daj još više“ (Bgd, 28. oktobar 2013. 09:58).

Jer, Radulović je više puta ponovio tezu da „ne otpušta besan poslodavac nego onaj koji nema posla“ i zbog toga je veoma važno smanjiti doprinose na teret poslodavca kako bi mogli efikasnije da zapošljavaju. O prednostima fleksibilnog tržišta rada stalno ponavlja „tako je svuda u razvijenom svetu“ ili „svetska iskustva to potvrđuju“ – ništa poželjnije za procvat ekonomije od „lakog otpuštanja“ i „lakog zapošljavanja“.

Uporno previđa priču o tome da mnogobrojni kriminalci, vlasnici preduzeća u Srbiji u najvećem broju slučajeva svakodnevno krše zakone naše zemlje (uz podršku države) a naročito postojeći Zakon o radu… Da li su iskustva na koja se ministar poziva ovako mračna i u Italiji, Španiji, Nemačkoj, Francuskoj, Danskoj…

 

HRABROST JE ZARAZNA Savetnik Dušan Pavlović voli i da posavetuje. Radnici FAP-a bi trebalo da protestuju protiv rukovodstva koje ih drži u nezavidnom položaju. Uprava FAP-a nije ispunila zahtev ministra Radulovića da podnese tzv. ličnu kartu preduzeća, odnosno tačne podatke o broju zaposlenih, imovini i što je najvažnije o dugovima.

„Postoji veliki broj investitora koji se raspituju za preduzeća, ali niko neće da kupi preduzeće koje ima ogroman dug i ogroman broj zaposlenih. Dakle, neki radnici će morati da idu na socijalni program. Država sprema tranzicioni fond u 2014. godini iz kojeg će radnici koji moraju da otpadnu biti obeštećeni“, najavljuje Pavlović.

Protesti u toku su idealni da se proveri kako će se prvi potpredsednik Vlade snaći u objektivno teškoj situaciji a od koga protestanti očekuju čudo, odnosno spas njihovog prava na rad, a samim tim i spas porodice, pa i gradova kao što je, recimo, Priboj.  Podrška protestima  radnika je očekivano stigla od opozicije, ali i šire. Tako je bivša guvernerka Kori Udovički istakla da je bunt radnika „Autosaobraćaja“ i FAP-a opravdan i poručila da mora da se poštuje zakon i da se ispune obaveze prema radnicima.

Nisu radnici prespavali devastiranje naše privrede. Sigurno da od mnogih odlično plaćenih eksperata koji se retko razdvajaju od svojih udobnih kabineta bolje znaju realnost našeg propadanja. Ne očekuju bajku o boljem životu jer se život na Balkanu iznova trudi i dokazuje da to nije. Možda naša elita nije svesna da se žrtva ne može tražiti a da onaj ko je traži i sam nije spreman da demonstrira spremnost na žrtvu. Radnici su ovde odavno prokaženi, o njima se u specijalnim emisijama raspravlja kao o grebatorima, žrtvama, gubitnicima tranzicije, onima koji traže hleba preko pogače… Okružuje ih totalni prezir, pogotovo kada pokažu da im takva uloga baš ne prija. Od radnika se ovoga puta nije očekivalo da se pobune, očekivalo se prepuštanje jer smo ih unapred kao društvo otpisali. Malo ko pokazuje uvažavanje za čoveka koji pošteno živi od svog rada. S druge strane, svi su servilni prema snalažljivijima, onima koji zapošljavaju. Sudeći prema novim predlozima Zakona o radu, uskoro će poslodavci moći da se zabavljaju kao nikada u životu. Iznajmljivaće radnike na lizing, što je jedan od predloga Ministrastva privrede u novom Zakonu o radu. Ko od zaposlenih u preduzeću odbije da pređe u radni odnos kod nosioca lizinga postaće ,,tehnološki višak“ i ostaće bez radnog mesta. Da li znate da se ovo dostignuće kod nas već uveliko primenjuje? Oko 50.000 zaposlenih u ovom trenutku se iznajmljuje.

Gubi se dostojanstvo rada i radnik postaje roba koja se može iznajmiti na određeno vreme, u određenoj količini. Tako iznajmljeni, postaju savremeni robovi, rade kada treba i koliko poslodavcu treba, ne zadržavaju se dugo na istom radnom mestu, rade u različitim delatnostima. Formula je preuzeta sa Zapada. Naravno, tamo je, koliko god je o prezrenja vrednoj ideji reč, ona besprekorno zakonski uređena. Kod nas će se samozadovoljni i oholi poslodavci te igračke dočepati kao fudbalske lopte. Šutiraće.

Radnici to osećaju i zato se polako dižu. A, hrabrost ume da bude zarazna. Do sada razjedinjeni sindikati počinju da sarađuju. Formiran je Srpski sindikalni front a saradnju su ozvaničili i do sad češće posvađani Samostalni sindikat Srbije i Ujedinjeni granski sindikat „Nezavisnost.“

Čoveku koji se nametnuo kao onaj što ima rešenje za sve i koga svi zovu upomoć neće biti lako.

[/restrictedarea]