Na oblačnoj strani Alpa

Za „Pečat“ iz Ljubljane Svetlana Vasović-Mekina

Vladu Alenke Bratušek ne pritiska samo Brisel nego i finansijske institucije, koje neprestano lansiraju sve lošije prognoze u vezi sa oporavkom slovenačke ekonomije

Izgleda da je kriza evrozone našla novu žrtvu: Sloveniju. MMF je, naime, kako bi izbegla finansijsku pomoć, zatražio od Slovenije da što pre dokapitalizuje svoje banke, što bi moralo da zabrine ostale evropske zemlje jer Slovenija, za razliku od ostalih zemalja koje su zatražile pomoć – nije bila ekonomski propala zemlja. Sve do nedavno bila je propagirana kao ekonomska „priča o uspehu“, kao najstabilnija i naprosperitetnija od postsocijalističkih zemalja. Kako je uopšte došlo do ovoga, zapitao se Igor Guardiančič, istraživač danskog Centra za istraživanje država blagostanja. Njegova analiza, pod naslovom „Sunovrat Slovenije, i zašto je važan za Evropu“, objavljena je na akademskoj stranici „Conversations“ na kojoj „najbritkiji akademski umovi“ sa britanskih i drugih evropskih univerziteta u novinarskom maniru objavljuju razmišljanja o najtežim problemima savremenog sveta.

 

MRAČNI IZGLEDI Kako je uopšte došlo do ovoga, kako smo upali u živi pesak, to je pitanje koje sebi postavljaju i mnogi Slovenci, uprkos prošlogodišnjim snažnim uličnim protestima, kojima su uspeli da oteraju omrznutu vladu Janeza Janše – a ipak im nije bolje. Štaviše, situacija je sada još gora. Ove sedmice slovenačku premijerku Alenku Bratušek čeka presudno glasanje o budžetu, za koje je vezala i parlamentarno glasanje o poverenju svojoj vladi. Uprkos kresanjima svih mogućih i nemogućih stavki u državnoj kasi, na kraju je morala da prizna da državi samo do kraja ove godine fali milijarda evra. Vlada se nada da će obezbediti poverenje poslanika, ali je budžet – koji namerava da zakrpi novim porezima i drakonskim nametima – naleteo na otpor velikog dela javnosti. Građani su naročito kivni na plan za uvođenje poreza na nekretnine, koji će predstavljati gadan udar na džep ne samo siromašnih nego i krizom ojađenog srednjeg sloja. U Sloveniji je čak 80 odsto kuća i stanova u privatnom vlasništvu, što je najviši procenat u EU, a pretežni broj vlasnika su ljudi sa skromnijim primanjima koji su za socijalizma, pomoću povoljnih kredita, uspeli da podignu sopstveni krov nad glavom. Među njima je veliki broj penzionera. Novi porez za sve njih znači neočekivan harač, težak od nekoliko stotina do nekoliko hiljada evra godišnje, jer bi se postojeći namet na nekretnine uvećao za tri do četiri puta. Stoga je, za svega nekoliko dana, već 55 hiljada ljudi potpisalo peticiju kojom se protive uvođenju novog poreza.

S druge strane, vladu Alenke Bratušek pritiska ne samo Brisel nego i finansijske institucije, koje neprestano lansiraju sve lošije prognoze u vezi sa oporavkom slovenačke ekonomije. Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je, na primer, u najnovijem izveštaju zapisala da Slovenija u 2014. može računati na pad BDP-a od 2,5 odsto, iako se još koliko u maju prognoziralo da taj pad neće biti veći od 0,9 odsto. Tome treba dodati i 2,4 odsto pada BDP-a u 2013. godini. Iako izvoz donekle pokazuje porast, prezadužene slovenačke državne banke koje gutaju milijarde evra, kao i mala kupovna moć stanovništva (sa 115.000 nezaposlenih)onemogućavaju Sloveniji da brže ispliva na površinu.

Ni Evropska komisija nije naročito optimistična kada je Slovenija u pitanju; u izveštaju od 5. novembra Komisija ocenjuje pad slovenačkog BDP-a samo u ovoj godini za 2,7 odsto. U EU još samo Kipar (sa padom BDP-a od 8,7 odsto u 2013, i najavljenim padom od 3,9 odsto u narednoj godini) pokazuje lošije rezultate od Slovenije. Najgore stanje je u bankama; Nova ljubljanska banka (NLB) i druge domaće banke, koje bi da se otarase trulih kredita njihovim transferom na netom osnovanu „lošu banku“, potražuju od države čak 7,9 milijardi evra za popunjavanje „finansijske rupe“ u bankarskom sektoru. Odustalo se od kiparskog scenarija jer u Sloveniji „šišanje“ vlasnika bankarskih računa ne može dati željene rezultate pošto je najveći vlasnik banaka – sama država. Otuda Sloveniji ne preostaje drugo nego da se lati prodaje „porodičnog srebra“, a to su preostala državna preduzeća, na čelu sa „Telekomom“, koji ima priličan udeo i u telekomunikacijama na Kosovu. Ni taj plan, međutim, nije bez mana, jer je kriza drastično oborila vrednost preostale „državne srebrnine“, pa kalkulacije kažu da se može očekivati loša ponuda i još gora prodaja.

 

[restrictedarea]

CRNA TROJKA List „Finance“ upozorava da Sloveniji ne bi pomoglo ni kada bi imala (a nema) za prodaju trinaest „Telekoma“, jer ni tako ne bi isplivala iz krize. Slovenija se tako već mesecima opire da krene putem Grčke i Kipra, iako opozicija sve češće najavljuje baš takav scenario kao neizbežan. Premijerka Bratušek do sada nije zamolila EU za finansijsku pomoć, jer je dolazak ozloglašene briselske Trojke predmet političke bitke za prestiž između vlasti i opozicije. Oponenti Bratuškove, na čelu sa prethodnim premijerom Janezom Janšom, ustrajno najavljuju „dolazak Trojke“, jer njen dolazak ne znači samo da je Slovenija dodirnula dno dna, već predstavlja dokaz više o nekompetentnom i lošem radu aktuelne vlade. Zato se garnitura Alenke Bratušek radije odlučila na rasprodaju slovenačkih državnih preduzeća ispod cene sve kako bi izbegla evropsku finansijsku injekciju uz medijaciju omražene Trojke.

Teški problemi u koje je Slovenija zapala još teže su razumljivi ako se zna u kako dobroj, čak odličnoj kondiciji je bila njena privreda posle ulaska u EU maja 2004. godine, a naročito pre toga. Blizinu Italije, Austrije i Nemačke je uspela da iskoristi za dobar plasman svoje robe na susedna tržišta. Slovenački bruto društveni proizvod je tako, posle osamostaljenja a naročito od 2004. do 2008, rastao po stopi od 4,5 odsto i dostigao 87 odsto evropskog proseka u 2009. godini. A onda su kola naglo krenula nizbrdo. Proklamovana „priča o uspehu“ rasprsla se kao mehurić od sapunice što je, prema rečima slovenačkog ekonomiste Jože Mencingera, posledica prethodnog perioda tzv. „kasino kapitalizma“ kada su slovenačke banke (sve u državnom vlasništvu) izdašno pozajmljivale velike svote novopečenim tajkunima koji su „piramidalnim“ sistemom pokušavali da otkupe i jeftino prisvoje (nekada uspešna) društvena preduzeća. Pošto gramzivost nema granica, usput su kupovali i na svetskim berzama precenjene finansijske „derivate“. Finansijski hazard je potopila svetska ekonomska kriza, a država je teret plaćanja njenih posledica prebacila na pleća poreskih obveznika, iako se znalo da je dobro sakrivana „bankarska crna rupa“ mnogo dublja nego što je vlast priznavala.

Usledio je pad BDP-a za 7,9 odsto samo u 2009. godini, i porast nezaposlenosti na preko 10 odsto populacije. Udeo „loših kredita“ u BDP-u, prema najnovijim procenama, iznosi čak 22 odsto. Agencija „Fič“ je slovenački finansijski rejting vrednovala ocenom BBB+ sa negativnim izgledima, a za sanaciju skandaloznog bankarskog sistema predviđa brzo „upumpavanje“ od najmanje 4,6 milijardi evra. S obzirom na neslavno stanje državnih finansija, „Fič“ ocenjuje da Sloveniju čeka „bitka na uzbrdici“. Evropska komisija šalje nimalo optimistične signale službenoj Ljubljani da samo još većim stezanjem kaiša može da izbegne traženje pomoći, ali je sve više stručnjaka uvereno da su to samo utešne reči.

Otkrivena je i još jedna velika dilema – koliko uopšte privatizovati usred krize (kad je jasno da sve vredi drastično manje) i šta uopšte donosi privatizacija? Ekonomista Mencinger se, zbog upozorenja da je javni sektor važan (pa se ne može unedogled „daviti“) našao na meti „mladoekonomista“ koji, zbog njegove kritike surovog predloga poslodavaca za izlazak iz krize, sada čak traže da profesor Mencinger zbog svojih izjava „odgovara pred sudom“. Evo šta ih je naljutilo: „Zašto bi nam bio potreban akcioni program za pokretanje male privrede, mikro i malih preduzetnika? Mnogi preduzetnici su to postali jer im, kada su izgubili zaposlenje, ništa drugo nije preostalo. Mnogo čistačica, kelnera ili frizera se danas ubraja u ‚preduzetnike‘, a njihove radne mašine su metla, poslužavnik ili frizerska stolica; njihova ili pozajmljena… Drugi predlog reformi jeste povećanje elastičnosti tržišta. Predlagači programa su ubeđeni – ili se bar prave da su ubeđeni – da bi poslodavci, ukoliko bismo im dopustili da smanje minimalne plate, doprinose i poreze, i da prestanu da plaćaju topli obrok i troškove prevoza na rad – svaki tako ušteđeni evro potrošili za razvoj svog preduzeća, povećanje konkurentnosti i za otvaranje novih radnih mesta. Međutim, njihovi postupci u prošlosti ne opravdavaju takva očekivanja. Upravo obrnuto. Koliko bi morao da pojeftini rad, na kakav nivo bi morala da se sroza cena rada – na azijski? A u tom pravcu polako idemo. Pre krize je prosečna plata u Sloveniji bila za 97 odsto viša od plate u novim članicama EU, prošle godine je iznosila samo 82 odsto od proseka. Da li moramo da je spustimo na nivo Azije? Da li je izbacivanjem plaćenog vremena za užinu zaista moguće biti konkurentan azijskim radnicima, na primer sa 1.200 krojačica koje su poginule pod ruševinama ‚fabrike‘ u Daki? Vreme utrošeno za užinu im najverovatnije nisu ni plaćali, jer ga nisu ni imale.“ Mencingerov sarkazam podigao je na noge mladoekonomiste, koji u ljudima vide „resurse“ koje treba maksimalno iskoristiti zarad profita.

Reakcija na vladine supernove planove izlaska iz krize ali i na alavost poslodavaca, stigla je i s neočekivane strane – sa ulice. Pokret, za koji se smatralo da je zamro posle smene vlasti prošle zime, a koji je vodio ulične proteste, ponovo se aktivirao; prošlog vikenda su „ustanici“ ponovo izašli na trgove slovenačkih gradova da opomenu vlast da nije večna, i da osiromašeni puk nema kud više da steže kaiš. Jasno je da Sloveniju čeka veoma napeta godina. Njena iskustva mogu biti važna i za ostale države u regionu, jer pokazuju da ni zaklinjanje u „evropski put“ nije neki čarobni štapić za rešavanje dubioza u koje se survala država.

„Situacija u 2013. godini jeste dramatična. Pošto su domaće kamatne stope na dugoročne obveznice postale tako visoke da utiču i na visoku cenu zaduživanja, prelazna vlada Alenke Bratušek neće izvrdati da prosjači za pomoć. Već sam taj akt će biti doživljen kao nacionalna tragedija. Tada bi mogla da krene i perverzna dinamika poslednjih pokušaja ‚spasavanja‘ putem još većeg kresanja slovenačkog BDP-a, kao što su na to bile prisiljene ekonomije Grčke, Španije i drugih primalaca finansijske pomoći, kada su poklekli. Veoma mračni oblaci nadvili su se nad zemlju koja sebe reklamira kao državu ‚na sunčanoj strani Alpa‘,“ zaključuje Igor Guardiančič, stručnjak za istraživanje eks „država blagostanja“, društvenog dinosaurusa koji je uspeo da preživi samo na severu Evrope.

[/restrictedarea] sročnый zaйm na kartu zaйm platizazaйm čerez sistemu kontakt bez otkazovsročnый zaйm na kivi košelek ot častnыh lic