Kako je Amerika linčovala Ališu

Piše  Miodrag Zarković

Zbog nesmotrene drskosti koju je počinila, jednoj devojci iz Mičigena život su u pravi pakao pretvorili njeni gnevni zemljaci, ali nju niko ne uzima u zaštitu onako kako u Srbiji štite nesmotrene drznike

Nebrojene primedbe izrečene su na račun onih Srba sa severa Kosova i Metohije koji su, tokom nezakonitih lokalnih izbora od 3. novembra, stajali ispred glasačkih mesta i dobacivali pogrde, pa i uvrede, sugrađanima koji su prilazili da glasaju. Kuso i repato objašnjava nam već danima da takvo ponašanje predstavlja nešto užasno, da je to bilo „verbalno linčovanje“ koje je doprinelo širenju „atmosfere straha“, a čak su i iz „prijateljske“ Evrope istakli da su silno razočarani zbog toga što je glasačima bila ugrožena bezbednost.
Ališa En Linč nije glasala na Jahjaginim izborima. Verovatno bi se, međutim, istog časa menjala sa bilo kojim Mitrovčaninom koji je izvređan zbog toga što jeste.
Sudbina koja je, nekako u isto vreme, snalazila Ališu, daleko je gora od bilo čega sa čime su bili suočeni oni kosmetski Srbi koji su se oglušili o pozive na bojkot izbora. Ova 22-godišnja devojka iz gradića u američkoj državi Mičigen je, zbog nečega što je okačila na svom profilu na društvenoj mreži „Tviter“, neprestano izložena najgrubljim pretnjama i psovkama, ostala je i bez posla, a mediji se prosto utrkuju ko će više da je osramoti: na primer, tako što nalaze razumevanje za pretnje i uvrede koje joj se upućuju, a usput objavljuju i njene golišave fotografije.

NEMA ODVRATNIJEG Ališa je gnev američke javnosti izazvala 31. oktobra, kada je u preduzeću u kojem je bila zaposlena, na žurku upriličenu povodom Noći veštica, došla „prerušena“ u – žrtvu terorističkog napada na Bostonskom maratonu. Obukla je opremu za trčanje (sa sve navodnim startnim brojem na grudima) dok je po licu i razgolićenim nogama nanela lažnu krv. I tako se fotografisala, da bi ubrzo tu fotografiju okačila na svoj profil. Čak se i „pohvalila“ komentarom da od njenog „kostima“ sigurno nema odvratnijeg.
Noć veštica je, inače, američki običaj da se 31. oktobra, navodno u sećanje na mrtve, oblače što morbidnije im padne na pamet. Tog datuma se milioni Amerikanaca zaista „udešavaju“ kao vampiri, veštice, leševi… Ipak, ovo što je uradila Ališa bilo je previše za njene zemljake, koji su, kako je devojka okačila na svoj profil spornu fotografiju, počeli da zasipaju njen profil porukama čiste mržnje. „Ti si grozno ljudsko biće i nadam se da će te snaći najgore muke u životu“, glasila je jedna od prvih poruka koja joj je upućena. „Dabogda umrla od raka, kučko“, govorila je druga. „Hajde da je zlostavljamo“, pozivala je treća. „Da li je neko već zaklao onu kalašturu?“, pitala se četvrta. Milioni korisnika „Tvitera“ sa svih krajeva Amerike u roku od nekoliko sati okrenuli su se protiv Ališe, koja je, šokirana, munjevito povukla iritirajuću sliku sa svog naloga.

[restrictedarea]

Već je, međutim, bilo prekasno, pošto su u međuvremenu pojedini, najgnevniji „tviteraši“, na njenom profilu našli i neku raniju fotografiju na kojoj je Ališa nesmotreno istakla svoju vozačku dozvolu, sa sve adresom na kojoj živi. Adresa pripada njenoj porodičnoj kući, tačnije kući njenih roditelja, u kojoj je telefon počeo neprestano da zvoni. Sa druge strane žice, nepoznati glasovi su upućivali najljuće pretnje, ne samo na račun Ališe već i na račun njene majke i oca kada bi oni podigli slušalicu.
„Molim vas prekinite sa pozivima na kuću i uznemiravanjem mojih roditelja. Oni nisu ništa krivi. Ja sam pogrešila i sada ispaštam zbog toga, ali oni nemaju veze sa tim“, glasi natpis koji se ubrzo pojavio na Ališinom „Tviter“ nalogu, privremeno oživljenom. Ališa je kasnije priznala da to nije bila ona napisala, već da je izgleda neko bio „hakovao“ njen nalog i napisao to u njeno ime, pokušavajući da joj pomogne na taj način.

BEZ SAOSEĆANJA Cela ova papazjanija ubrzo je privukla i pažnju medija, koji su počeli da javljaju o nevoljama Ališe En Linč. U tim izveštajima, međutim, nije bilo nimalo saosećanja za devojku. „Ona jeste prelepa, ali mi ipak uopšte nije žao zbog svega što joj se događa“, pisalo je na uticajnom blogu koji je, kako bi podvukao da nimalo ne žali devojku, prvi obnarodovao Ališine golišave fotografije. Te fotografije takođe su skinute sa njenog naloga, gde ih je ona postavljala ranijih meseci, ali su preko ovog sajta postale mračni hit interneta: ljudi su ih preuzimali i delili dalje, ne bi li Ališu što više ponizili. U celom tom metežu, Ališa je još samo stigla da izjavi kako je u međuvremenu ostala i bez posla, pošto ju je preduzeće u kojem je radila otpustilo. Iako se njeni dojučerašnji poslodovaci nisu oglašavali, sasvim je izvesno da su je otpustili ne zato što su lično smatrali da je njen „kostim“ bio neprikladan, već zbog odijuma koji je Ališa izazvala širom Amerike: na samoj žurci za Noć veštica, naime, niko od njenih kolega nije imao ni najmanju primedbu na to kako se ona prerušila, iako je Ališa najbliže među njima čak i pitala da li smatraju da je u redu da se „obuče“ kao žrtva sa Bostonskog maratona (i svi do jednog su se složili da je to „zanimljiva ideja“).
U trenutku nastajanja ovog teksta, Ališina drama – za koju ni ona ne traži opravdanje, već u svim proisteklim istupima ističe da je verovatno zaslužila takvu reakciju zbog svoje nesmotrenosti – još nije blizu kraja i ko zna kako će se završiti. Valjalo bi, međutim, primetiti dve stvari koje su zgodne za poređenje sa našim prilikama.
Pod jedan, još uvek niko nije uzeo u zaštitu napadnutu devojku. To što je ona uradila, oblačeći „kostim“ žrtve terorističkog napada, svakako je bilo neukusno i uvredljivo. Ališa, ipak, nikoga nije neposredno povredila. Njena slika nije napravila nikakvu nepopravljivu štetu ni za koga. Svejedno, na Ališu se sručio oganj javnog gneva u do sada nezabeleženim razmerama, a opet, niko se u Americi i ostatku engleskog govornog područja nije zauzeo za nju, iako postoje nimalo bezazleni nagoveštaji da joj je bezbednost ozbiljno ugrožena. Jednostavno, deluje kao da ceo svet prihvata da američka javnost ima pravo da ovako surovo kažnjava jednu svoju pripadnicu koja se drznula da se ruga nečemu što nije za ruganje. Eto korisnog nauka i nama u Srbiji, gde se svaki čas suočavamo sa pojedincima koji u daleko opasnijim slučajevima – u kojima su u pitanju nacionalni interesi i ljudski životi – drsko suprotstavljaju zajednici.

DUPLI ARŠINI Pod dva, samo dan pre Ališinog ispada, nešto slično, ako ne i gore, uradila je nekolicina američkih mladića iz San Franciska, koja je, takođe povodom Noći veštica, okačila na svoje „Tviter“ naloge slike na kojima se vide „preobučeni“ u žrtve avionske nesreće iz aprila tekuće godine, kada se korejski vazduhoplov srušio na pistu i kada je poginulo troje ljudi (igrom slučaja, isto koliko i na Bostonskom maratonu). Ne samo da su mladići iz San Franciska uradili isto što i Ališa – maskirali su se lažnom krvlju svuda po telu – već su po odeći kačili pločice sa pogrdnim azijskim imenima, rasistički aludirajući na osoblje aviona koje je stradalo u nesreći. I njihove fotografije izazvale su određenu kritiku na internetu, ali ni približnu onoj koja je snašla Ališu En Linč. U krajnjem slučaju, niko od dotičnih momaka nije ostao bez posla.
Sve to govori da u Americi, kao uostalom i na celom Zapadu, nacionalne zajednice daju sebi za pravo da se vrlo svirepo obračunavaju sa onima za koje veruju da se istoj zajednici i rugaju. Takođe, iz poređenja dva slučaja vidimo da su Amerikanci daleko osetljiviji kada je reč o nečemu što pogađa njihove žrtve (Bostonski maraton) nego o nečemu što se tiče ipak nekog drugog (korejski avion).
Da li je onda nedeljno ponašanje bojkotaša na severu Kosmeta zaista onoliko strašno i „neprihvatljivo“, kao što nas ubeđuju dežurni dušebrižnici?

[/restrictedarea]