Srbija: „Redovni“ vanredni izbori?

Izbori- proslave i obećanja- rekonstrukcija- i …. ponovo izbori? Po otprilike ovakvoj šemi se razvija politički život Srbije tokom poslednjih godinu i po. Uopšte nije isključeno da će na zimu 2014.godine na izborna mesta izaći ne samo Beograđani, već i žitelji čitave države- da daju svoj sud narodnim poslanicima republičke skupštine. Da li je neophodno još jedno izjavljivanje volje građana- nije poznato, jer se prema ovoj temi, rukovodstvo odnosi veoma maglovito.

Ali, na kraju krajeva, potencijalnu naklonost ne trpi samo istorija, zato predstavljamo gosta našeg današnjeg programa u stilu „šta bi bilo…“- glavni urednik časopisa „Pečat“ Milorad Vučelić:

Vanredni parlamentarni izbori u Srbiji, kako to sad deluje, biće održani zajedno sa izborima u glavnom gradu, eventualno krajem februara sledeće godine. Da li delite ovaj stav?

Nemam nikakve dodatne informacije ni od državnog vrha, niti od bilo koga. Ali bi bilo krajnje racionalno i neophodno za Srbiju da se ti izbori obave što pre. I istraživanja i lokalni izbori do sada održani pokazuju ( a posebno i u Vrbasu, gde situacija nije bila laka da se dobije ovoliko glasova, preko 40 posto) da je SNS najjača politička stranka. I to je opšte poznato. Nije logično da najjača politička stranka nema premijera i nije logično da najjača politička stranka u Srbiji ide iz lokalnih u lokalne izbore i na njima pobeđuje. Tako da bi najlogičnije bilo da se održe izbori u Beogradu, koji se moraju održati, izbori u Srbiji, koji su najvažniji, i takođe izbori za pokrajinsku skupštinu. Bilo bi dobro da se već sada preduzmu određene radnje, da se pristupi određenoj promeni izbornih zakona, naročito u Vojvodini, da bi moglo doći do toga da izbori budu fer, da budu pošteni, da budu po nekim, ako treba, novim pravilima i da bar pravila budu opšte poznata. To je logičan sled. Sve drugo je nelogično i sve drugo, ja mislim, da je protiv interesa pre svega Srbije, a drugo, protiv interesa najjače političke stranke – Srpske napredne stranke.

Na upravo održanim lokalnim izborima u Vrbasu, SNS je pobedila, drugoplasirani su socijalisti, a trećeplasirana je DS. Da li mislite da će na republičkom nivou biti ponovljen ovaj scenario, ako dođe do vanrednih izbora?

Na eventualnim izborima ja mislim da će redosled biti sličan ili isti. Mislim da će SNS imati još veći procenat glasova. Nisam siguran ko će biti drugi, ali verovatno će biti ta grupacija oko PUPS-a, Jedinstvene Srbije i Socijalističke partije Srbije. I ja očekujem da sasvim sigurno u parlament pored Demokratske stranke uđe i Demokratska stranka Srbije.  Ali je sumnjivo da će Srpska napredna stranka računati i imati mogućnosti da ima preko 40 posto glasova, što bi možda njoj omogućilo da ima dominantnu poziciju u parlamentu, i da možda uz saradnju nekih koalicionih partnera, koji bi više trebali kao demokratski ukras ili pak zbog ovih nekih manjina, da vlada Srbijom.

Da li će eventualna pobeda SNS biti posledica velike popularnosti prvog potpredsednika vlade ili efikasnim merama koje sprovode novi ministri? Pod ovim merama mislim na aktuelnu štednju, koja samo što je počela?

Prirodno je i dobro je za Srbiju da najjača politička ličnost bude ličnost koja ima pred sobom četiri godine mandata u kojima može da uradi nešto što je dalekosežno, dobro i proverljivo, a ne da postoji neka senka nekog premijera koji je nemoćnije kao u ovom slučaju i koji je sticajem okolnosti tu. Nije prirodno i normalno da najjača i tri puta jača ili dva puta jača politička stranka bude u senci jedne stranke koja je sada drugoplasirana, a nekad je bila trećeplasirana. To jednostavno nije prirodno stanje. Drugo, sa pozicije predsednika vlade sutra, naravno da su i odgovornosti premijera sasvim druge vrste. Što bi rekao Njegoš, ko na brdu ak’ i malo stoji, više vidi nego onaj pod brdom. Menja se na neki način vizura, menja se sistem odgovornosti, menja se mnogo šta u Srbiji. Ja ne verujem da ove mere koje smo videli mogu doprineti nekom rezultatu. To su neke mere o kojima, ja moram da kažem, da ne mislim ništa naročito dobro. To su neke restriktivne mere koje bi trebalo inače učiniti odavno. Ja ih ne smatram ni dovoljnim, ni znajačnim za Srbiju. Zbog toga što robuju jednoj liberalnoj MMF-ovskoj ideologiji, koja samo vidi budžet, javnu potrošnju, monetarizam i sve ostale stvari. Koja ne vidi nigde proizvodnju i zapošljavanje ljudi. Bez njih nijedna ekonomska mera ne vredi ništa.

Prema nekim istraživanjima, određeni i to ozbiljni deo srpskog naroda jednostavno ne zna za koga će da glasa na ovim eventualnim parlamentarnim izborima. Da li to znači da narodom vlada nedoumica ili apatija?

U narodu vlada dosta apatičnosti. Vlada jedna vrsta zbunjenosti, zamora, jedna vrsta blage rezignacije i beznađa. Zbog mnogo razloga. A oni su pre svega u toj tranziciji koja je izvedena u Srbiji. Koja je napravila toliko nezaposlenih,napravila takvu privatizaciju. Ali, s druge strane, izlaznost na izborima biće opet kao što je bila i prethodna, ako ne i veća, zbog toga što se manjine tog biračkog tela građana Srbije uvek angažuju da bi dobile svoje pragove, da imaju svoje poslanike, a tu prorade političke strasti i izbori uvek povuku neku energiju. Izbori su uvek korisni kad se ta neka energija, nervoza nakupi. Onda to ljudi koncentrišu na izbore, energija se probudi i onda nastupaju neka očekivanja. Bez obzira da čovek može biti prevaren i sto puta. U ljudskoj prirodi je da oni očekuju da vide nešto bolje. 

Glas Rusije