Industrija i investicije – jednako porezi

Bez ozbiljnih investicija nema jake industrije, bez jake industrije nema od koga da se naplati porez, a kada nema poreza, onda nikom nije dobro, jer je državna kasa prazna

Tri segmenta, van svake sumnje su tri stuba normalnog funkcionisanja bilo kog ekonomskog modela, a samim tim i onog koji danas egzistira u Srbiji. Bez ozbiljnih investicija nema jake industrije, bez jake industrije nema od koga da se naplati porez, a kada nema poreza, onda nikom nije dobro, jer je državna kasa prazna. Otuda se nameće pitanje kako giganti realnog sektora srpske ekonomije stoje po pitanju popunjavanja državne kase.

SVETSKI, PA NAŠI Nije teško pretpostaviti da su po pitanju profitabilnosti (a samim tim i plaćanja poreza) na prvom mestu strane kompanije koje posluju u Srbiji. Stranci, pre svega menadžeri velikih korporacija, nemaju naviku da pitanja državnih zahvata rešavaju uz rakiju u kafani, pa samim tim često i nemaju mogućnost da se njihove kompanije tih dažbina oslobode (kao što je neretko slučaj sa lokalnim „bizmismenima“, ali o tom – potom).

Američka kompanija sa najdužim stažom rada u Srbiji, svakako je„Koka Kola“, koja je nedavno proslavila 45. godina rada u našoj zemlji. Sada ona raspolaže sa tri fabrike, zapošljava oko 1300 ljudi, a samo u 2012. godini u budžet Srbije sa računa kompanije na ime poreza direktno je otišlo tri miliona evra. Ako posmatramo malo šire, doprinos giganta prehrambene industrije srpskom BDP, u proseku dostiže nivo od 1,18%, ako računamo i finansijske aktivnosti dobavljača i distributera kompanije, njihovu dobit, poreze i doprinose.

Vrlo solidno izgleda i doprinos međunarodne korporacije „Britiš Amerikan Tobakko“, koja kontroliše bivšu „Duvansku industriju Niš“, nacionalnoj ekonomiji. Naime, od 2003. godišnji prosek uplata u budžet na ime poreza, akciza, taksi i drugih dažbina, iznosi oko 95 miliona evra. Jedan od najvećih proizvođača cigara u regiji može da bude sa osnovom ponosan na svoje poslovanje u Srbiji – direktna investicija u kompaniju iznosi oko 200 miliona evra, od kojih je 150 miliona otišlo za kupovinu i modernizaciju fabrike, gde i dan danas radi više stotina ljudi. Činjenica da je Srbija država sa najvećim brojem pušača u Evropi, ne ostavlja sumnju u to da će niška fabrika duvana još dugo biti ozbiljan izvor sredstava za budžet republike i pokretač privrede na jugu Srbije.

STUB STABILNOSTI Najmlađi, ali svakako ne i najmanji budžetski platiša je„NIS Gaspromnjeft“, koji u Srbiji pod tim imenom i sa novom vlasničkom strukturom funkcioniše od 2009. godine. Bez obzira na akumulirane gubitke (početkom 2009. godine približavao se iznosu od 500 miliona evra), kompanija redovno popunjava državni budžet, dajući do 13% njegovog prihoda. Prema rezultatima rada u 2012. godini, „NIS Gaspromnjeft“ učestvovao u BDP Srbije sa respektabilnih 8,6%, što može da se uporedi sa ulogom poljoprivrede – strateške grane srpske ekonomije. Ako govorimo o brojkama, samo u 2012. godini „NIS Gaspromnjeft“ uplatio je državi 111,3 milijardi dinara na ime poreza i taksi, a još 7 milijardi dinara isplaćeno je kroz zdravstveno i penziono osiguranje. Treba napomenuti da iznos poreza, plaćenih u prvoj polovini 2013. godine, a to je više od 57 milijardi dinara, skoro za trećinu veći, nego iznos dažbina za isti period 2012. godine. Razlog tome su promene politike u segmentu akciza i povećanje PDV-a. Ako sve saberemo, od 2009. Zaključno sa 31. junom 2013. godine, na ime poreza, akciza, taksi i doprinosa za zaposlene „NIS Gaspromnjeft“ je Srbiji isplatio 475 milijardi dinara. Tokom leta 2013. na račun države po prvi put u zadnjih 5 godina stigla je i dividenda u iznosu od 12,36 milijardi dinara. Analiza navedenih podataka pokazuje da je upravo „NIS Gaspromnjeft“ jedan od stubova stabilnosti finansijskog sistema Srbije, kao i garant funkcionisanja RFZO i PIO Srbije, u čije kase je naftna kompanija od 2009. godine do sada uplatila više od 30 milijardi dinara.

A GDE SU NAŠI? Domaći privrednici, nažalost, nisu toliko ažurni kao što je slučaj sa stranim kapitalom. Naime, evidencija Poreske uprave Srbije beleži da ukupan dug prvih 5 kompanija na listi poreskih dužnika premašuje iznos od 90 milijardi dinara. Svi mi još pamtimo „slučaj Simpo“, kada se tek nakon intervencije prvih ljudi države rešilo pitanje poreskog duga jednog od najaktivnijih privrednih subjekata domaćeg porekla – kompanije„Simpo“ čij je dug na ime poreza iznosio još pre mesec dana 4,5 milijarde dinara. Ništa neobično bilo je i medijsko prepucavanje bivšeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa i vlasnikaTV Pink Željka Mitrovića – ako ostavimo po strani političke i privatne razmirice ovog moćnog dvojca, dovoljno je reći da su u pitanju opet bili porezi, koje je jedna od najuspešnijih TV kuća celog Balkana izmirivala, blago rečeno, krajnje neredovno.

Najveća privatna kompanija Srbije, „Delta holding“, bez obzira na situaciju oko hapšenja njenog vlasnika Miroslava Miškovića, takođe aktivno puni republičku kasu. Naime, u 2012. godini kompanije, koje posluju u sastavu holdinga, prebacile su na račun države oko 130 miliona evra, uključujući i porez na prodaju lanca supermarketa „Maksi“. Interesantno je da uplata „Delte“ može da se predstavi na vrlo slikovit način – to je 61% od ukupnog iznosa godišnjeg budžeta za pravljenje putne infrastrukture u Srbiji.

Međutim, udeo državnih kompanija, u poreskom delu budžeta Srbije je krajnje mali – recimo, prema nezvaničnim prognozama, od državnih kompanija u republičku kasu do kraja 2013. godine sliće se samo nešto manje od 9 milijardi dinara, što je dva i nešto puta više od predviđenih budžetom 4 milijarde. Najistaknuti platiša u ovom „jatu“ je„Telekom Srbije“, koji je u 2012. godini na ime poreza, doprinosa i drugih stavki uvećao finansijsku moć države za 3,7 milijarde dinara. Ali nažalost, nema puno kompanija u državnom vlasništvu, koje znaju da slede primer „Telekoma“.

FIAT je još na čekanju

Još jedan veliki poduhvat koji se realizuje na teritorije Srbije uz pomoć relevantnog stranog partnera je fabrika automobila FIAT, gde je udeo države Srbije 30%. U 2013. godini FIAT Srbija, zahvaljujući započetoj proizvodnji novog modela „FIAT 500L“ postao je najveći izvoznik sa prihodom od inostrane prodaje u iznosu od 840 miliona evra samo za prvih 7 meseci tekuće godine. Međutim, profitabilnost FIAT u Srbiji u mnogome je zasnovana na podsticajnim merama države, koja je toj kompaniji u 2012. na ime subvencije za investicije, uštede na kreditu odobrenom od strane vlasnika udela, pomoć za obuku, izuzeće od plaćanja poreza na lična primanja, smanjenje cene energije, subvenicje odobrene po principu staro za novo, pomogla FIAT sa 1,183 milijardi dinara. Kompanija u istom periodu na račun države uplatila samo 1,014 milijardi dinara.