Zemljotres u Berlinu

iz Berlina EKSKLUZIVNO za „Pečat“ Nikola N. Živković

Nemcima je na ovim izborima bila najbitnija ekonomija, a kancelar je uspeo da ih ubedi da ona predstavlja garant očuvanja njihovog životnog standarda

Rezultati izbora su poznati, zato ćemo se ograničiti samo na najvažnije činjenice. Pobeda kancelara i njenih  demohrišćana jeste kod mnogih očekivana, no niko nije računao sa time da će biti toliko ubedljiva. Ovaj rezultat stoji u potpunoj suprotnosti sa prognozama „ozbiljnih“ demoskopskih instituta, koji se bave proučavanjem javnog mišljenja. Još dva ili tri dana pred izbore govorili su kako će rezultat biti „veoma tesan“. A Merkel i njena stranka Hrišćansko-demokratska unija  (CDU) dobili su blizu 42 odsto glasova, dok su njen glavni konkurent Per Štajnbrik  i njegova Socijaldemokratska stranka Nemačke (SPD) uzeli nešto manje od 26 procenta! Tako se još jednom pokazalo da „poznatim“ demoskopskim agencijama ne bi trebalo preterano verovati. Drugo veliko iznenađenje predstavlja katastrofalan poraz liberala, odnosno Stranci slobodnih demokrata (FDP). Njen istaknuti član, sadašnji šef nemačke diplomatije Gvide Vestervela, pred brojnim TV kamerama nije krio svoje razočaranje. Njegova stranka nije uspela da pređu cenzus od pet odsto. A pre četiri godine dobili su blizu 15 odsto glasova! I zbog toga FDP partija neće biti zastupljena u nemačkom parlamentu, u Bundestagu, i to prvi put od godine 1949. Zato Merkel više neće moći da računa na nastavak koalicije sa liberalima. Nemali broj komentara polazi od toga, da ovaj poraz možda znači i kraj same stranke FDP. Oni su sada zastupljeni samo u jednom pokrajinskom parlamentu. Pre sedam dana u bavarskim parlamentarnim izborima FDP dobio je svega nešto više od tri odsto glasova.

(NE)MOGUĆA „VELIKA KOALICIJA“ Zato se postavlja glavno pitanje: Ko će demohrišćanima biti koalicioni partner? Da li je moguća „velika koalicija“? Štajnbrik je već pre izbora jasno kazao da neće u koaliciju sa „levima“. Vaš dopisnik se akreditovao u izbornom štabu evropskeptične „Alternative za Nemačku“ (Die Alternative für Deutschland – AfD). I nisam pogrešio, jer njihov rezultat po ocenama mnogim političkih analitičara predstavlja jedino istinsko i najveće iznenađenje ovih izbora. Stranka je osnovano tek u februaru ove godine, a nedostajalo im je svega 0,3 odsto da pređu cenzus od pet odsto. AFD, na primer, zahteva ukidanje evra i povratak nemačke marke. Upalo mi je u oči, da je u toj stranci veoma mnogo mladih akademski obrazovanih ljudi.

Nemačka kancelarka Angela Merkel, ćerka protestantskog sveštenika, doktor je fizike, a udata je za profesora hemije Joahima Zauera. Toliko o njenom privatnom životu, koga ona ljubomorna štiti i čuva od radoznalih novinara. Jedino je u nedelju uveče posle, kako piše dnevni list „Velt“ iz Berlina, „istorijskog trijumfa za kancelara“ („Historischer Triumph für die Kanzlerin“), pomalo stidljivo, pred brojnim TV kamerama kazala kako „mom mužu nije uvek lako sa mnom“.

Merkelova CDU i njena sestrinska stranka iz Bavarske CSU dobili su čak osam procenata više nego na ozborima pre četiri godine. To predstavlja veliki uspeh CDU/CSU.  Da jedan stranka pređe 40 procenata, to je pošlo za rukom samo SPD kandidatu Šrederu i to na izborima 1998. godine. On je tada dobio 41 odsto. Kada se pogledaju brojke, onda Štajnbrik i nije bio tako neuspešan, jer je dobio blizu tri odsto više glasova nego njegov partijski kolega godine 2009. U one koji su izgubili na izborima valja ubrojiti i „zelene“ (Die Grünen). Oni su dobili dva odsto manje glasova nego pre četiri godine. Premda su dobili tri odsto manje glasova nego pre četiri godine, „levica“ (Die Linkspartei) nije nezadovoljna, jer su, kako je ponosno istakao njen šef Gregor Gizi, prvi put postali po snazi treća stranka u državi i dobili su blizu devet odsto glasova.

 

[restrictedarea]

 

NIKADA VIŠE NEĆE BITI ISTO Šef stranke „Alternativa za Nemačku“ Bernd Luke u specijalnoj izjavi za „Pečat“ kazao je da nije nezadovoljan izbornim rezultatom: „Bez obzira na to što smo tesno promašili census, nemačka politička scena nikada više neće biti ista kao pre ovih izbora. Mi smo jedini koji nudimo našem narodu istinsku alternativu. Nas više niko ne može da ignoriše. Mi smo time postali realna opasnost za demohrišćine, jer će njihovi desno orjentisani birači sve više da se okreću prema nama.“

Većina se slažu da „Alternativa za Nemačku“ („AfD“) predstavlja protest velikog broja građana, koji su nezadovoljni politikom etabliranih partija. Zbog toga „Alternativa za Nemačku“ pre liči na pokret, nego na političku partiju. Zato, čini mi se, ne preteruju mnogo oni koji govore da je ovde na delu prava mala revolucija. Prvi put pojavila se stranka koja stoji desno od demohrišćana. Demoskopi su prognozirali da ova stranka neće dobiti više od dva i po odsto glasova.

Sve političke partije pozdravile su činjenicu da je izlaznost birača iznosila 73 odsto, dok je pre četiri godine izašlo na glasanje 71 odsto. Konačni izborni rezultati biće objavljeni verovatno ne pre 9. oktobra, a najkasnije do 22. oktobra mora da se oformiri novi parlament, Bundestag. Kratko posle toga poslanici će izabrati novog nemačkog kancelara. Tako nalaže ustav Nemačke.

Najveći nemački i evropski nedeljnik „Špigel“, kaže, da je Nemačka sada neopozivo postala „Zemlja Angele Merkel“ („Deutschland ist jetzt endgültig Angela-Merkel-Land“). Verovatno je i sama Merkel iznenađena svojim izbornim uspehom. Ovakvu dominaciju demohrišćani su imali samo u vreme Konrada Adenauera. Bolje od svih političkih analitičara, tajnu Merkelovog uspeha objasnio mi je jedan Nemac, na čijem kiosku godinama kupujem novine. U petak, dakle, dva dana pre izbora, pitao sam ga, kako on gleda na izbore: „To nema nikakve velike mudrosti. Mi imamo ‘Gut laufende Wirtschaft’ (‘privredu koja dobro funkcioniše’). Ja imam šezdeset godina. Mi Nemci nismo nikada živeli bolje nego danas. A pogledajte oko sebe druge države. Gotovo sve evropske zemlje imaju ozbiljnih ekonomskih problema. Ja sam ovog leta bio u Španiji. Trideset i pet odsto mladih ljudi su tamo bez posla! I šta sada da menjamo, kad nam je dobro!“

On je prosto ponovio reči, koje kancelar Merkel već nedeljama govori u svojoj izbornoj kampanji. Njoj je, dakle, pošlo za rukom da „stigne do običnog, malog čoveka“. U Nemačkoj se smatra nepristojno – samo ako niste član porodice i prisan prijatelj – da se neko pita za koga će da glasa. No, iz njegovog kratkog izlaganja sam shvatio ne samo da će on da glasa za Merkel, već sam jasno osetio da ovaj prodavac novina predstavlja na neki način istinski glas naroda. Nemcima je na ovim izorima bila najbitna ekonomija, a kancelar je uspeo da ih ubedi da ona predstavlja garant očuvanja njihovog životnog standarda. Ukratko, na izborima je pobedila Merkel i nemačka privreda. Ubedljivo najjača ekonomija u Evropskoj uniji jeste Nemačka. Na izbornim bilbordima najčešći spot Merkelove glasio je: „Mi smo najjači u Evropi i tako bi trebalo da ostane!“ Nemački birači dali su pre svega podršku upravo ovoj politici svog kancelara.

[/restrictedarea]