Tople papuče za biblioteku

Piše Zoran Milošević

Iako se u okviru neoliberalne mantre odomaćilo uverenje da kultura predstavlja „neopravdan trošak“ (ili oblast gde se „opravdano“ najviše štedi), zbog čega su i mnoge knjižare i biblioteke zatvarane, a javnost obasipana statistikama i istraživanjima o tome kako se „sve manje čita“, događaji u ovom veku idu neočekivanim tokom: u poslednjoj deceniji ne samo Britanija nego i veći deo zapadnog sveta i Azije odustao je od ove prakse

Prema podacima na koje nas je nedavno podsetio „Gardijan“ (20. jula 2013), Velika Britanija je još početkom novog milenijuma planirala da do 2016. godine zatvori dodatnih 400 biblioteka (koliko je do tada zatvorila nepoznato je). No, vlada prilikom donošenja ovakve odluke nije računala na reagovanje javnosti, odnosno na mišljenje tzv. običnih ljudi. U istoriji čini se nije bilo primera da zatvaranje biblioteka može izazvati burne negativne reakcije. No, u Britaniji se upravo to desilo. Stvorio se čitav pokret za očuvanje biblioteka, počele su da se potpisuju različite peticije i da se organizuju tribine o položaju i značaju knjige, o potrebi pronalaženja nove filozofije i novog duha za biblioteke. Sve je dobilo zabrinjavajuće razmere i britanska vlada je „zakočila“.

REKORDNA POSETA BIBLIOTEKAMA Inače, javnost je već navikla da u okviru neoliberalne mantre kultura predstavlja neopravdan trošak ili oblast gde se najviše štedi. Zato su knjižare i biblioteke zatvarane, a javnost obasipana statistikama i istraživanjima javnog mnjenja o tome kako stanovništvo sve manje čita, pa zatvaranje institucija kulture se činilo opravdanim i racionalnim. No, kako prenosi britanski „Gardijan“ (30. avgust 2013) u poslednjoj deceniji ne samo Britanija nego i veći deo zapadnog sveta i Azije je odustao od ove prakse. Prve nedelje septembra 2013. godine otvora se nova biblioteka u Birmigenu koja je vladu koštala neverovatnih 186 miliona funti. Biblioteka je najveća u Evropi i očekuje se da će je koristiti 10.000 ljudi, pre svega studenti. Raskošnu biblioteku „Mitčel“, koja je smatrana (do ove nove u Birmigenu) najboljom u Evropi, vlada je u potpunosti renovirala, što je novo iznenađenje. Od 2000. godine u Britaniji otvorene su nove biblioteke u gradovima Bornmut, Brajton, Kardif, Glazgo, Liverpul, Njukasl, Noridž, kvartovima Velikog Londona Pekem, Vajtčepel, Keneda Voter, Klepem, Dagenem i u drugih mestima, pri čemu su posete ovim bibliotekama dostigle rekordni broj ljudi.

Zašto su biblioteke ponovo postale deo gradskog stila života?

Odgovor je složen, ali najviše je uticao razvoj obrazovanja i nezadovoljstvo kulturnom ponudom i stanjem kulture na Zapadu. Formirala se generacija koja je obnovila radoznalost, ali i koja je nezadovoljna postojećim stanjem. Mnoštvo ljudi, posebno mladih, upisalo je različite univerzitete, dok je srednja generacija prinuđena da se prekvalifikuje. Mnogi od njih ne mogu da uče kod kuće, čak nemaju ni pristup Internetu. Drugi razlog je što u velikim gradovima ima veliki broj samaca i samica. Statistika govori da je u Evropskoj uniji broj stanova (jednosobni) za jednog čoveka uvećan za 50 odsto. Takvi ljudi odlaze u biblioteke ne samo da uče, nego i da se druže sa osobama koje su svesne značaja obrazovanja. Pored toga, veliki broj migranata dolazi u biblioteke ne samo da uče (jezik, na primer), nego i radi druženja, jer tu ne očekuju da sretnu one koji mrze strance. Iznenađenje je da i turisti žele da posete biblioteke, da vide šta one sadrže, da se sretnu sa popularnim piscima iz te zemlje, kao i poznatim univerzitetskim profesorima i naučnicima. Upravo strategija turističkih organizacija da u bibliotekama bude prikazan život grada naišla je na odličan prijem. Ova strategija za biblioteke je prvi put osmišljena od dizajnera iz Skandinavije tokom sedamdesetih godina prošlog veka. Arhitekte su ovome izašle u susret, pa u novim bibliotekama posetioci mogu da popiju kafu, da slušaju priče drugih, a često i da čuju recitovanje poezije od samih pesnika, da odslušaju muzički koncert ili prate i učestvuju u raspravama zajednice čitalaca.

[restrictedarea]

DRUŠTVENE AKTIVNOSTI Interesantan je podatak da je biblioteka grada Ernšeldsvik na severu Švedske (nalazi se blizu polarnog kruga), uvažila mišljenje jednog arhitekte koji je prilikom posete ovoj ustanovi primetio da su korisnici sa sobom nosili papuče i hranu i termos sa kafom. U stručnim raspravama to je uvaženo, na primer, prilikom izgradnje biblioteke u Sijetlu, koju je projektovao poznati holandski arhitekta Rem Kolhas. Ova biblioteka ima pet spratova, a na tri ima mesta za socijalne aktivnosti: salu za čitanje, restoran i salu za druženja i promocije knjiga.

Obnova uloge i interesa za biblioteke prvi put je primećena tokom devedesetih godina prošlog veka u Severnoj Americi. Naime, tada su ljudi zapazili da je projekat izgradnje i stvaranja skupih muzeja i galerija, koji su građeni da bi grad učinili značajnijim, propao. Naime, političari ovog dela sveta su konačno shvatili da je mnogo isplativije ulagati novac u izgradnju biblioteka. Upravo ta filozofija je manifestovana 2001. godine prilikom otvaranja biblioteke u Nešvilu, a to je svedočio transparent iznad ulaza: „Grad sa velikom bibliotekom – to je veliki grad!“

Evropa, poznato je, ima čitalačku tradiciju i kulturu, a u Britaniji je i danas popularno biti članom biblioteke, pa makar je i ne koristili. „Gardijan“ navodi statistički podatak da polovina Britanaca i danas ima člansku kartu neke biblioteke. Prema istraživanjima javnog mnjenja, u Evropskoj uniji stanovnici, što je neverovatan podatak o kojem bi drugi trebalo da se zamisle, najviše veruju bibliotekarkama. Zašto je to tako za sada nije objašnjeno.

SIMBOL VELIKE ZAJEDNICE No, sposobnost biblioteka da se prilagode novom vremenu prvo se prepoznaje u savremenom dizajnu. Unutar biblioteka uvedeno je samoposluživanje, pa bibliotekarke mogu posvetiti više vremena posetiocima, organizovati razgovore, susrete sa piscima i naučnicima, promocije knjiga, organizovati čitalačke kružoke (u Engleskoj i Velsu ima više od 100.000 članova bibliotečkih kružoka). Tu je Internet i pomoć za izradu domaćih zadataka iz književnosti ili seminarskih radova iz, na primer, međunarodne politike. U novim bibliotekama postoje i foajei u kojima je moguće da posetilac dremne (dok čita časopis), kao kod kuće (to više nije sramota), što je osmišljeno od danskog arhitekte i dizajnera Arnea Jakobsena. Današnja filozofija biblioteka je da postanu sklonište koje nigde u gradu više nije moguće naći. Drugim rečima, javne biblioteke su upečatljivi simbol „velike zajednice“.

Američki pisac Edgar Doktorov je isticao u svojim govorima da postoje „tri važna dokumenta koje društvo daje čoveku: izvod iz matične knjige rođenih, pasoš i člansku kartu biblioteke“. Upravo veliko iznenađenje za javnost je što u novootvorenim ili renoviranim bibliotekama najviše borave mladi. Analitičari to nazivaju „neočekivanim, ali prijatnim iznenađenjem“. Mladima prija i što ih radnici biblioteka, kako je to posvedočila jedna anketa, poštuju, kao ni na jednom drugom mestu.

Svi dobronamerni pozdravljaju novi duh, novu filozofiju čitanja i korišćenja biblioteka koje caruje u bibliotekama, a koji se može opisati kao pokret koji je evoluirao „od sakupljanja knjiga do sakupljanja ljudi“.

Sa ovim novim duhom i filozofijom saglasna je i Kori Doktorov, koja za američki portal „Boing Boing“ navodi da biblioteke nisu samo znak civilizovanosti društva, one su nešto više. One okupljaju i prosleđuju, prenose znanje, svako ko je prinuđen da štedi, a željan je znanja, mora u biblioteku. Ove ustanove omogućavaju besplatan Internet, čitanje dnevnih i nedeljnih novina, kopiranje knjiga sa DVD-a, pozajmljivanje knjiga, a moderne biblioteke su mesta gde se okuplja lokalna elita, organizuju promocije knjiga i susreti sa piscima i autorima. No, i reorganizacija biblioteka da postanu mesta okupljanja i druženja je znak da su ljudi željni drugačije socijalizacije i novih uloga i sticanja statusa (na primer članstvo u biblioteci sugeriše da vlasnik članske karte može imati status intelektualca).

AMERIČKO ISKUSTVO Na drugoj strani okeana u SAD-u, aktivisti pokreta „Little Free Library“, kako svedoči „Los Anđeles tajms“, pozivaju bibliofile da stvaraju nevelike biblioteke u svojim kućama, a iz kojih komšije i drugi zainteresovani ljudi mogu uzeti knjige na čitanje, ali i ostaviti svoje knjige koje su pročitali. Iz dosadašnjih aktivnosti ovog pokreta došlo se do saznanja da ovakva aktivnost rezultira upoznavanjima, razgovorima, druženjem i stvaranjem osećanja pripadnosti zajednici.

Naime, ovo saznanje je proisteklo iz aktivnosti mašinskog inženjera u penziji Džonatana Begza koji je tako nešto uradio. Na policama je postavio natpis: „Uzmite moje knjige ili ostavite svoje.“ Za pola godine, koliko je mala besplatna biblioteka Begza stajala ispred kuće pretvorila se u nešto veće – u zajednicu ljudi koje je knjiga upoznala, zbližila i na neki način ujedinila. Zapravo stvorena je jedna zajednica. Ovde se ljudi okupljaju da razmene mišljenje o Šerloku Holmsu, razvoju društva ili da pričaju o svom poreklu i korenima. „Tokom prve tri nedelje“, kaže 76-godišnji Begz, „sreo sam više komšija nego za proteklih 30 godina.“ Čak je jedno jutro došao i jedan devetogodišnjak da kaže kako mu se dopada ova mala biblioteka. Tada je shvatio da je osmislio nešto vredno. Potom je rešio da „svoju“ biblioteku i estetski usavrši, kako bi postala pristupačnija. Ova besplatna biblioteka postala je deo pokreta koji je začet u Viskonsinu i veoma brzo postao popularan u Južnoj Kaliforniji.

Prema mišljenju Dana Kafa, profesora Univerziteta i rukovodioca naučnog centra LAB, ova ideja svedoči da su ljudi željni druženja. Prema podacima pripadnika pokreta „Little Free Library“ trenutno ima 3.000 registrovanih malih biblioteka. Aktivisti pokreta počeli su čak i da praktikuju svečanosti povodom otvaranja malih biblioteka građana, uz sve protokolarne radnje, uključujući i svečane govore i dodelu priznanja zaslužnim aktivistima.

[/restrictedarea]