Nil NIKANDROV: DEGRADACIJA VELESILE ili OBAMINI VITAMINSKI KOKTELI

Neki „mangupski postupci“ (izvinjavamo se – ne možemo drugačije da se izrazimo) administracije SAD na međunarodnoj areni mogu da se protumače kao njena krajnja nemoć  ili, možda, kao bes koji više ne može da se krije.  Poslednjih meseci baš ništa ne ide onako kako je zamišljeno. A najvažnije – nisu uspeli da organizuju munjevitu  „kaznenu“ akciju protiv Sirije. Podaci o „zločinima Asadovog režima“  koje je Vašington ponudio svetu raskrinkani su kao isfabrikovani od strane tajnih službi SAD, Turske i Saudijske Arabije. Spletke zlonamerne antisirijske intrige i njena povezanost sa teroristima „Al-Kaide“ postaje sve očiglednija.

Sada neminovno dolazi do čitavog talasa raskrinkavanja. Zato su Vašingtonu neophodne  periferne krize, javne polemike, situacije   koje se razigravaju u  cilju  propagande  i koje omogućuju da se malo zaposle i mišići. Provokacije i inače predstavljaju uobičajen modus operandi Velesile čiji su rukovodeći krugovi sve nesposobniji da izađu na kraj  sa problemima kojima su zatrpali sopstvenu  zemlju.

Izuzetno opasan faktor za stabilnost SAD predstavlja agresivnost samih Amerikanaca  koji su poslednjih četvrt veka podvrgavani vrlo finim manipulacijama i kojima je usađivano da su oni „odabrani“, „posebni“ i  da su „predvodnici“ čovečanstva.

A u stvari – Sjedinjene Države sve dublje tonu u krizu hrišćanskog morala koja je obuhvatila njihove živote sa svih strana. Socijalni mir u Americi predstavlja iluziju. Malo-malo, bivši učesnici vojnih operacija u Avganistanu, Iraku i ostalim zemljama (najčešće crnokoži), koriste puške protiv sopstvenih komšija radi  „kaznenih  akcija”. Desetine hiljada Amerikanaca je prošlo kroz isfabrikovane ratove koji se započinju  u interesu naftnih kompanija SAD – osvajačke, nepravedne ratove, i nema na svetu psihoanalitičara koji bi mogao da uguši agresivnost, probuđenu kod tih ljudi preko iskustva „zaštite ideala demokratije“  iz čitavog sveta.

Amerikanci su se umorili od prekomorskih ratova. Najmanje 60% stanovnika SAD se izjašnjava protiv rata u Siriji, a među vojnim licima taj procenat je čak  70%. Mnogo je anketiranih koji su ubeđeni da grupa koja vlada  njihovom zemljom još od vremena dizanja u vazduh kula Trgovinskog centra u Njujorku falsifikuje dokaze,  kako bi  prikazala terorizam kao pretnju po čitav svet. Obamina administracija se našla u ćorsokaku. Trikovi koji su korišćeni do sada više „ne pale“,  a predsednikove reči koje treba da mobilišu narod zvuče sve neubedljivije. Potreba da postoji stalna javno izrečena laž na Obamu deluje iznurujuće, što se vidi na njegovom licu. Primetno je smršao, pogled mu je izgubio nekadašnju oštrinu, a njegov osmeh – prirodnost. Uopšte se ne bih začudio da je Obama počeo da koristi vitaminske koktele za jačanje tonusa.

Tako da se u prikazanim okolnostima moraju  koristiti manevri koji će udaljiti narod od rečenog. U njih mogu da se ubroje i epizode sa zabranom preleta aviona predsednika Eva Moralesa i Nikolasa Madura.

Avion  bolivijskog predsednika je bio primoran da  sa polupraznim rezervoarima  sleti na aerodrom u Beču, posle serije odbijanja zemalja NATO-bloka da dozvole da njegov avion dopune gorivom. Ispostavilo se da su Amerikanci posumnjali da Morales  vodi iz Rusije u Boliviju Edvarda Snoudena. Kada se saznalo da to nije ništa drugo, do izmišljotina rezidenture CIA u Moskvi, Moralesu je uz zadržavanje  od skoro 24 sata dozvoljeno da nastavi  putovanje u otadžbinu. Nešto slično se malo pre toga dogodilo sa predsednikom Venecuele Nikolasom Madurom: uz Obaminu sankciju njemu su presekli avio-maršrutu preko Portorika u Kinu. Maduro je putovao u Kinu zvanično i poseta je bila vrlo brižljivo pripremana, raspored mu je bio određen bukvalno za svaki minut, a onda je Vašington po putu koji su venecuelanski rukovodioci uvek koristili za prelete postavio „ležeće policajce“. Istovremeno su Venecuelancima koji je trebalo da učestvuju u zasedanju Generalne skupštine UN   stvarali probleme u vezi sa dobijanjem  viza. Očigledna je represivna pozadina tih događaja, a pitanje je samo u tome kakav će scenario Obamin tim da odredi prema Venecueli u najbližoj i srednjoročnoj budućnosti?

Pretpostavlja se da se ti manevri Vašingtona, kojima se pažnja odvlači od glavnih događaja,   čine zato što se  lideri nekih južnoameričkih zemalja pripremaju da u toku Generalne skupštine UN vrlo oštro postave na diskusiju pitanje totalne elektronske špijunaže   Velesile. Brazil nema nameru da oprosti upade CIA, ANB  i ostalih službi SAD u državne tajne i lični život njihovih političara. Nikolas Maduro je poručio predstavniku Venecuele u UN da u najkraćem mogućem vremenu prouči  pitanje organizacije diskusije po tom problemu. Evo Morales predlaže da sve svi  južnoamerički ambasadori povuku iz SAD kako bi na taj način prikazali jedinstvo zemalja tog  regiona. Sa protestima će u najskorije vreme  početi i regionalne organizacije – UNASUR, CELAC, ALBA i ostale…

U Karakasu se ne isključuje ni da situacija sa zabranom preleta predsedničkog aviona predstavlja signal za počinjanje dejstava velikih srazmera na destabilizaciji, ovoga puta –Venecuele. Faktički – poraz u Siriji, makar bio i privremen, gura Obaminu administraciju na revanš. Na tom planu kao „najperspektivnija“  žrtva  čini se  Venecuela, u kojoj operacije tajnih službi SAD  na destabilizaciji vlade nikada i nisu prekidane, a opozicija   sve otvorenije naginje ka radikalnim metodama borbe.

Madurova vlada je spremna na sve  varijante razvoja situacije i ima nameru da deluje energično i oštro. Između ostalog – i da uvede kvotu za personal ambasade SAD, čiji veći deo u stvari šalju tajne službe SAD.

“Fond strateške kulture” (srb.fondsk.ru)