Aleksandar MEZJAJEV: MISIJA OUN NA KOSOVU

Krajem avgusta SB UN je razmatrao redovni izveštaj rukovodstva Misije UN na Kosmetu (UNMIK).[1] Generalni sekretar UN i članovi zapadnih zemalja iz SB ocenili su pozitivno delatnost Misije. Međutim, postavlja se pitanje koliko je takva ocena objektivna?

U izveštaju Generalnog Sekretara UN Ban Ki Muna ocenjeno je da je situacija na Kosmetu sve bolja i bolja. Svoj deo kolača dobile su i vlasti u Srbiji. Naravno, zbog sprovođenja sporazuma o principima ”normalizacije odnosa” sa kosovskim “vlastima”. Generalni sekretar UN je zadivljen konsultacijama Dačića i Tačija (uz “posredništvo” Ketrin Ešton) i započinjanjem procesa pregovora o pristupanju EU. Međutim, realna slika očigledno ne odgovara ovakvom radosnom raspoloženju Ban Ki Muna. Tako na primer, čak i po statistici Kancelarije Visokog komesara UN za izbeglice, od aprila do maja tekuće godine na Kosovo i Metohiju vratilo se svega 36 ljudi (u poređenju sa 160 ljudi koliko ih je bilo u istom periodu prošle godine). Treba istaći i tzv. prisilnu repatrijaciju na Kosmet iz trećih zemalja. Od januara do maja 2013. godine, nasilnoj repatrijaciji podvrgnuto je 1106 ljudi, od kojih su skoro polovina nealbanci.

Ni proces kažnjavanja odgovornih za ratne zločine (uzimajući u obzir i opravdanje od strane MTBJ) ne uliva poverenje. Ponovljeno suđenje protiv ozloglašenog zločinca Fatmira Ljimaja (i niza njegovih saradnika) protiče u najboljim tradicijama sudskih predstava. Sudije EULEKSA očigledno se plaše kako samog okrivljenog, tako i vlasti na Kosovu u kojoj se nalaze sve sami Ljimaji i Haradinaji. Sudije se čak nisu usudile ni da optuženog ostave u kućnom pritvoru, omogućivši im punu slobodu u vreme suđenja! U drugim slučajevima sudije EULEKSA su se ipak odlučivale na kućni pritvor, međutim, svima je jasno kako će se okončati ti procesi.

U izveštaju Generalnog sekretara UN nije bilo mesta i ocene delatnosti Misije na Kosovu po pitanju istrage zločina, koji su postali predmet izučavanja “Amnesty International”. Prema analizi koju je sproveo “AI” utvrđeno je da ni jedno delo koje je predato na razmatranje UNMIKU i koje se tiče ubistava Srba od strane OVK, nije imalo istinsku istragu. U većini slučajeva takva istraga se uopšte nije sprovodila, iako su često bila poznata imena zločinaca. U slučajevima u kojima je istraga nakon svega ipak pokrenuta, to je zaustavljano bez sprovođenja elementarnih operacija (poput saslušanja svedoka). “AI” zaključuje da je UNMIK direktno odgovoran za kršenje prava kosmetskih Srba da pristupe sudu.[2] I sve se to događa u Evropi, pod upravom hvaljenih “evropskih struktura”. U vezi sa tim treba napomenuti da je Evropski sud za ljudska prava jasno istakao da ukoliko vlada ne istražuje slučajeve nestalih lica iz perioda ratnog konflikta – to predstavlja produžetak zločina po tački 3 iz Evropske Konvencije o ljudskim pravima i slobodama, čak štaviše, jedinoj tački koja ne podleže ograničenjima ni pod kakvim okolnostima. Treba istaći i odluku Komiteta UN za ljudska prava koji je odbijanje da se vodi istraga o nestalim članovima porodica okvalifikovao kao nastavak mučenja i zlostavljanja i žestoko kršenje Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima. Dakle, za srpsku zajednicu na Kosmetu, delatnost UNMIKA sa pravne tačke gledišta predstavlja svojevrsno mučenje i zlostavljanje.

Za tako upečatljive uspehe, OUN je godišnje za Misiju UN na Kosmetu izdvajala po 50 miliona dolara.[3]

U izveštaju Generalnog sekretara UN nije se našlo mesta ni za ocenu sporazuma o vojnoj saradnji koji su potpisali Priština i Tirana, koji reguliše pitanja uvođenja i izvođenja i privremenog boravka oružanih snaga Kosova i Albanije na teritoriji obe zemlje. Dokument de fakto pruža albanskim oružanim snagama pravo da, kao bajagi na ravnopravnim osnovama budu na teritoriji Kosmeta, što je u direktnoj suprotnosti sa položajima Rezolucije SB UN 1244 (1999) koja ostaje obavezujuća osnova za sva međunarodno-pravna rešenja za regulisanje kosmetskog pitanja. Prema sporazumima Srbije i Kosova, bezbednost Srba u pokrajini garantuje kontigent NATO snaga na Kosmetu. Kosovske ili bilo kakve druge formacije ne treba da se nalaze na severu pokrajine.

Predstavnik Ruske Federacije na sednici SB UN primetio je da treba obratiti pažnju na činjenicu da je neophodno obezbediti učešće maksimalnog broja birača koji žive van Kosmeta na sledećim izborima, uključujući i interno raseljena lica i izbeglice. Rusija je primetila da analiza situacije pokazuje da su kosovske albanske vlasti uz popustljivost međunarodnog prisustva, praktično paralizovale povratak više od 200 hiljada srpskih izbeglica i raseljenih lica u pokrajinu, uz povratak njihovih imovinskih prava, poštovanje međunarodno priznatih osnovnih ljudskih prava. Ovako tužno stanje stvari zahteva korenito poboljšanje. Rusija je takođe izrazila ozbiljnu zabrinutost signalima koji stižu iz Prištine u odnosu na prekid delatnosti misije EULEKS već tokom oktobra meseca tekuće godine, pa tako i odelenja koje se bavi istragom nezakonite trgovine ljudskim organima na Kosmetu, o kojoj je izvestio Specijalni izvestilac Saveta Evrope Dik Marti. Ova Misija je raspoređena uz saglasnost SB UN, sa njegovom dozvolom i njoj je UNMIK predao niz punomoćja kojima EULEKS u jednostranom poretku ne može raspolagati. Obzirom da je Rezolucija 1244 (1999) u punoj meri sačuvala svoju snagu, ova punomoćja u međunarodno-pravnom planu odnose se na sferu kompetencija UNMIKA i ne mogu se preneti na treću stranu, naročito ne na samoproglašene prištinske strukture. Ruski predstavnik je podsetio da je SB UN dao punomoćje UNMIKU da igra maksimalno aktivnu ulogu radi olakšanja procesa regulisanja kosmetskog pitanja.[4]