Бивши председник Чешке има огромно искуство у пословању са администрацијом из Брисела. Не би дозволио њихово иживљавање на рачун Србије. Као частан и скроман човек вероватно не би неки велики хонорар тражио за себе
Србија је лепа. Плодна и благодарна. Такав је и народ. Вредан,увек спреман другоме да у помоћ прискочи. Више брине о другима него о себи. Чак би и управљање државом препустио другима. Данас, у модерно доба, те се особине не цене претерано. Сматрају се заосталим и не демократским, а ко дневно не помиње реч демократија и демократски тај будућности нема. Кажу да су таква евроунијатска правила. Но, Богу хвала лето је у пуном замаху. Пшеница је пожњевена и склоњена са њива. Сад настају другачије муке. С друге стране, спарина је велика, а што се тиче кукуруза и испуцале земље једна добра киша вредела би више од свих евроунијатских концепата и приступних фондова. Нажалост, ту је човек мали и немоћан. Остаје му само да гледа у небо и ако има воде залива баште. Кукурузу само виша сила може помоћи.
ПОЛИТИЧКА БУРА НА ВАШАРУ Лето је доба кад се и вашари одржавају. Од Светог Илије све до Мале Госпојине сабороваће се по земљи Србији. Један од већих вашара одржава се у Книћу на Илиндан. Дан раније разапну се вашарске шатре, распале роштиљи, поставе велики земљани лонци за кување купуса, печење са ражња, врте рингишпили, деца скачу по тобоганима и возе се електричним аутомобилима. Тезге путујућих трговаца крцате вашарском робом. Овде би требало похвалити комуналну службу Кнића. Кад се вашар завршио улице и сав простор је био опран и очишћен.
Под шатрама седе домаћини са гостима из околине. Има ту људи из Пајсијевића, Грабовца, Жуна, Гунцата, Бреснице, Рашковића, Горњег Милановца, Крагујевца, Чачка… Празник је. Ваља прозборити неку реч. Разменити мишљење са пријатељима, о свакодневним стварима, летини, жетви, времену, порезима, политици. Вашар зато и служи. Да се провесели, али и да се разговора; да се сазна и оно чега нема на телевизији или у новинама. Занимљиво је слушати разговоре добро држећих домаћина. Управо је била завршена реконструкција владе, али о томе се мање причало, док је главна тема била изјава, јавно постављено питање, првог потпредседника Владе „да ли је боље ангажовати стране експерте или домаће приучене партијске кадрове“? Око тога су се ломила копља за многим вашарским столовима. Једни су бранили домаће стручњаке наводећи као аргумент фабрике, фарме, пољопривредна добра која су изградили домаћи стручњаци. Помињала се „Будимка“ „Потенс“, „Младост“ из Пожеге, „Рудник“, „Таково“ и „Градитељ“ из Горњег Милановца, „Цер“, „Фабрике хартије и Резног алата“ из Чачка. О Крагујевцу и фабричким постројењима у Краљеву да не говорим. У одбрани поменутих ставова наброја се преко педесет фабрика, од којих су поједине биле и у свету познате, а које су по речима зналаца који су о њима говорили запошљавали преко осамдесет хиљада радника, а ако се рачунају и кооперанти број је увелико прешао стотину хиљада. Све су то урадили домаћи кадрови од којих су многи у животном добу кад би могли да помогну и ураде нешто за добробит државе Србије.
[restrictedarea]ДОБА МОДЕРНИХ ГАСТАРБАЈТЕРА Имају наши људи знање и умеју да раде. Нису потребни странци. Уосталом појавом страних експерата већина од ових фабрика је нестала. Сто двадесет хиљада радника је остало без посла само у ових неколико градова. Ко каже да ће ови који би сад требало да дођу бити бољи. Други су тврдили да страни експерти раде за новац. Желеће што пре да постигну бољи резултат јер од тога имају замашне вишкове. Радиће одређено време, неће се обазирати на страначке комбинације, зато што нису партијски кадрови. Биће нека врста модерних гастарбајтера, а што се тиче претходних експерата који су упропастили државне фирме и институције мора се признати да странци нису једини кривци. Уништавању претходног обилато је помогла и домаћа памет. Са овом констатацијом су се сви сложили. На овоме би се завршило да се не јави човек, мислим да је из села Бреснице, који се дотле није уплитао у разговор, већ је ћутке испијао шприцер. Он рече да је господин Вучић у праву и да не би требало олако одбијати помоћ страних учених људи. Замислите – упита домаћин из Бреснице – кад би Вацлав Клаус, бивши председник Чешке прихватио позив и пристао да буде премијер Србије? Клаус је осведочени патриота, искусан државник који је увек на прво место стављао интерес Чешке, а затим све остало. Такав је човек данас потребан држави Србији. Премијер који ће превасходно водити интерес о Србији, а затим о Европи. Друго је све лако организовати. Са Вацлавом Клаусом као премијером Србија би брзо стала на сопствене ноге. Министри и државна администрација би схватили да је њихов основни задатак да раде у интересу државе Србије, а не да испуњавају жеље бриселских чиновника. Клаус има огромно искуство у пословању са администрацијом из Брисела. Не би дозволио њихово иживљавање на рачун Србије. Сам би изабрао заменика, сараднике. Као частан и скроман човек вероватно не би неки велики хонорар тражио за себе. Потребно је да Вучић, јер је његова идеја, разговара са Клаусом и убеди га да прихвати управљање владом државе Србије. Домаћин из Бреснице заврши монолог. Разговор утихну. Друге теме дођоше на ред.
Данас је Свети Пантелија. Вашари свуда у Србији. Ко зна какви ће се све разговори водити. Ко слави нека му је срећно и берићетно. Не заборавите на српске ново мученике који страдају од злочинаца у Хашком трибуналу. Помолите се за здравље архиепископа охридског господина Јована.
[/restrictedarea]
Hvala Vam na jos jednom divnom clanku. Sva muka nam nesto bude laksa i uspemo se i nasmejati. A, ovaj co’ek iz Bresnice, pametna glava, vidi sve ode upropast, ajde da nas neko tudji spasi, kad u drzavi imamo samo lesinare.
Хвала Данице!