BABA ĐURISAVA I DIJETE GRUJICA

Piše Dragomir Antonić

Već prvi stihovi epske pesme pokazuju usklađenost narodne tradicije sa obrazovnim programom „Jejla“. Sada je bar jasno zašto vlast, i strani savetnici, traže da iz školskih programa izbacimo narodne priče i pesme

I bi ništa. Godinu dana vlasti premijera i prvog do njega, prođe u praznoj priči i mlataranju. Mlatilo se po korupciji, hapsilo i puštalo, rekonstruisalo, dovodili „investitori“ iz belog sveta, gnjavio narod pričom o Datumu, potpisao se Briselski sporazum, a sve da bi se sakrila predaja Kosova i Metohije. Kao da se nepodopština kosmičkih razmera može sakriti pričom da se sve to radi zbog naše dece.

 

TEŠKO VREME Odrekli se Kosova i Metohije kao da su ga oni osvojili i u miraz doneli. Sad se kao bore da na glasačkom listiću ne stoje simboli Kosova. Kobajagi to će nešto promeniti. Sećali se još neko farse o fusnoti? Usput su povećali broj ministarstava, ministara i stranih savetnika sve radi opšte štednje koju preporučuju narodu, jer je vreme teško. Zanimljivo je da kad vlast naporno radi (ministri ustaju u cik bele zore, a odlaze sa posla u kasnim večernjim satima), narodu, građanima, radnicima, seljacima, đacima i penzionerima sve je teže. Možda bi svima bilo lakše, ako bi gospoda funkcioneri radili manje? Bili bi odmorni i ne bi se ljutili na narod što moraju zbog njega da rade. Kao da ne primaju platu. Narod bi se bolje osećao jer ga ne bi grizla savest što muči funkcionere. Zato bi bilo dobro da odu svi na duži kolektivni odmor. Oni bi se odmorili, a nama gore ne bi bilo. Svi zadovoljni.

Sad tvrde da je Srbija, čas u remontu, a čas je tigar!? Izgleda da će radnici pre podne raditi na remontu. Po podne i uveče ojačani Guzenbauerom, kao promotorom brzog kursa jahanja,  a sve u skladu sa evrounijatskim obrazovnim sistemom, biće džokeji. Kad obučeni  jahači zajašu: bengalski tigar, nilski konj, amazonski krokodil, medved grizli i ptica trkačica zajedno – ne mogu izdržati. Od silnog mamuzanja i galopa koža će im biti odrana. Jedini sisar koji može preživeti džokeje koji dolaze, ako izuzmemo Srbe je majmun. Tako piše u Bremovoj enciklopediji. Ne o Srbima, već o majmunima i njihovoj veštini preživljavanja u životinjskom carstvu.

 

PROGRAM REKONSTRUISANE VLADE Prvo što je obećao mlađani Lazar iz firme Krstić sa „Jejla“, a da ga još čestito nismo ni videli je stezanje kaiša. Ne sebi i vlasti, nego stezanje kaiša obeća narodu. Što bi rekao blaženopočivši deda Tanasije: „Dvadeset pet batina po tuđem turu nije ništa.“ To nas čeka. Neka se spreme penzioneri, deca i slepci. LGBT i nevladin sektor će se finansirati iz stranih fondova. To će obezbediti Guzenbauer. Mlađani Lazar je obećao da će neke mere biti odmah vidljive. Živi bili, pa videli.

Dok se i sami ne uverimo u ono što već znamo da će se desiti obratio sam se srpskim narodnim umotvorinama. Kad tamo pesma pod nazivom „Baba Đurisava“. Već prvi stihovi pokazuju  usklađenost narodne tradicije sa obrazovnim programom „Jejla“, najboljeg Univerziteta na svetu i idejama direktora Poreske uprave Srbije Ivana Simiča,  stranca, slovenačkog državljanina. Da se u vidu poreza od naroda otme, što se može oteti – program rekonstruisane vlade. To je zvezda vodilja i narečene babe. Pesma počinje ovako:

„Zareče se baba Đurisava

da pokupi po Bosni arače,

što je rekla baba Đurisava,

to je baba posle sverovala,

pa usjede baba na magarca (nije imala tigra)

te se diže u Bosnu ponosnu,

pa po Bosni porez razrezala, sve na decu od sedam godina,

i na starce, pa i na slijepce.“

[restrictedarea]

Kad je baba uspešno završila posao krenu svojoj kući. Vraćajući se sa sakupljenim porezom babu je navodio put preko planine Romanije – na koju Čeda Jovanović nikad ne bi otišao, sad znamo i zašto – gde je na prelazu sačeka Starina Novak, načelnik mobilne poresko-hajdučke patrole i upita, po pravilu službe:

„Šta je tebi babo u tovarcu

u tovarcu na malom magarcu?

Baba Đurisava spremno odgovori:

„S jedne strane pređa nekuvana

s druge strane pređa  nepredena,

u antrešelj bakina užina.“

 

OTEŠE, OTETO NE VRATIŠE Starina Novak propusti babu, ali je usput srete deli Radivoje, zamenik starine Novaka i isto  upita babu. Dobivši odgovor kao i njegov šef požele babi srećan put. Odahnu Đurisava i skoro zamače niz planinu, kad pred nju istrča dete Grujica, poreski pripravnik tek pristigao iz inostranstva i kad ču odgovor babin reče:

„Daj mi bako tvoje pređetine

da iskrpim moje gaćetine“ (dete Grujica nema čak ni čitave gaće. Valjda ima tetku?)

Baba odgovori da ne može raspakivati tovar, jer joj je teško da se ponovo spakuje, ali to naljuti dete Grujicu:

„pa poteže tešku topuzinu i udari tovar na magarcu,

tovar pršće, prosuše se rušpe“!

onda viknu dijete Grujica:

„ Kud si babo Starina Novače i ti striče deli Radivoje,

prođe baba i pronese blago!“

Nastavak pesme obiluje ružnim rečima i prekomernom upotrebe sile poreznika. Te stihove  neću navoditi. Ko želi neka na sopstvenu odgovornost pročita knjigu Milorada Radevića „Narodne umotvorine u Šumadinčetu i Šumadinki“, Novi Sad-Beograd, 1999). Poslednja dva stiha, kojima se pesma završava glase:

„ode baba gorom kukajući, a ostaše na drumu ajduci, pevajući i blago deleći!“

Oteše od babe, ali oteto ne vratiše! Svaka sličnost sa sadašnjicom je slučajna. Penzioneri i preduzetnici oprez.

Čini nam se smešnim? Sačekajmo! Valjda je jasno zašto  vlast, i strani savetnici, traže da zaboravimo prošlost; da iz školskih programa izbacimo narodne priče i pesme. Ko želi da više nauči o poreskoj politici neka pročita pesmu „Oda poreskoj knjizi“ od čika Jove – Zmaja.

Ne zaboravljajte srpske novo mučenike koji se bore u Haškom kazamatu. Njihova imena će sa ponosom naši potomci izgovarati. Molite se za zdravlje bez krivice zatočenog arhiepiskopa ohridskog gospodina Jovana.

[/restrictedarea]