БАБА ЂУРИСАВА И ДИЈЕТЕ ГРУЈИЦА

Пише Драгомир Антонић

Већ први стихови епске песме показују усклађеност народне традиције са образовним програмом „Јејла“. Сада је бар јасно зашто власт, и страни саветници, траже да из школских програма избацимо народне приче и песме

И би ништа. Годину дана власти премијера и првог до њега, прође у празној причи и млатарању. Млатило се по корупцији, хапсило и пуштало, реконструисало, доводили „инвеститори“ из белог света, гњавио народ причом о Датуму, потписао се Бриселски споразум, а све да би се сакрила предаја Косова и Метохије. Као да се неподопштина космичких размера може сакрити причом да се све то ради због наше деце.

 

ТЕШКО ВРЕМЕ Одрекли се Косова и Метохије као да су га они освојили и у мираз донели. Сад се као боре да на гласачком листићу не стоје симболи Косова. Кобајаги то ће нешто променити. Сећали се још неко фарсе о фусноти? Успут су повећали број министарстава, министара и страних саветника све ради опште штедње коју препоручују народу, јер је време тешко. Занимљиво је да кад власт напорно ради (министри устају у цик беле зоре, а одлазе са посла у касним вечерњим сатима), народу, грађанима, радницима, сељацима, ђацима и пензионерима све је теже. Можда би свима било лакше, ако би господа функционери радили мање? Били би одморни и не би се љутили на народ што морају због њега да раде. Као да не примају плату. Народ би се боље осећао јер га не би гризла савест што мучи функционере. Зато би било добро да оду сви на дужи колективни одмор. Они би се одморили, а нама горе не би било. Сви задовољни.

Сад тврде да је Србија, час у ремонту, а час је тигар!? Изгледа да ће радници пре подне радити на ремонту. По подне и увече ојачани Гузенбауером, као промотором брзог курса јахања,  а све у складу са евроунијатским образовним системом, биће џокеји. Кад обучени  јахачи зајашу: бенгалски тигар, нилски коњ, амазонски крокодил, медвед гризли и птица тркачица заједно – не могу издржати. Од силног мамузања и галопа кожа ће им бити одрана. Једини сисар који може преживети џокеје који долазе, ако изузмемо Србе је мајмун. Тако пише у Бремовој енциклопедији. Не о Србима, већ о мајмунима и њиховој вештини преживљавања у животињском царству.

 

ПРОГРАМ РЕКОНСТРУИСАНЕ ВЛАДЕ Прво што је обећао млађани Лазар из фирме Крстић са „Јејла“, а да га још честито нисмо ни видели је стезање каиша. Не себи и власти, него стезање каиша обећа народу. Што би рекао блаженопочивши деда Танасије: „Двадесет пет батина по туђем туру није ништа.“ То нас чека. Нека се спреме пензионери, деца и слепци. ЛГБТ и невладин сектор ће се финансирати из страних фондова. То ће обезбедити Гузенбауер. Млађани Лазар је обећао да ће неке мере бити одмах видљиве. Живи били, па видели.

Док се и сами не уверимо у оно што већ знамо да ће се десити обратио сам се српским народним умотворинама. Кад тамо песма под називом „Баба Ђурисава“. Већ први стихови показују  усклађеност народне традиције са образовним програмом „Јејла“, најбољег Универзитета на свету и идејама директора Пореске управе Србије Ивана Симича,  странца, словеначког држављанина. Да се у виду пореза од народа отме, што се може отети – програм реконструисане владе. То је звезда водиља и наречене бабе. Песма почиње овако:

„Зарече се баба Ђурисава

да покупи по Босни араче,

што је рекла баба Ђурисава,

то је баба после сверовала,

па усједе баба на магарца (није имала тигра)

те се диже у Босну поносну,

па по Босни порез разрезала, све на децу од седам година,

и на старце, па и на слијепце.“

[restrictedarea]

Кад је баба успешно завршила посао крену својој кући. Враћајући се са сакупљеним порезом бабу је наводио пут преко планине Романије – на коју Чеда Јовановић никад не би отишао, сад знамо и зашто – где је на прелазу сачека Старина Новак, начелник мобилне пореско-хајдучке патроле и упита, по правилу службе:

„Шта је теби бабо у товарцу

у товарцу на малом магарцу?

Баба Ђурисава спремно одговори:

„С једне стране пређа некувана

с друге стране пређа  непредена,

у антрешељ бакина ужина.“

 

ОТЕШЕ, ОТЕТО НЕ ВРАТИШЕ Старина Новак пропусти бабу, али је успут срете дели Радивоје, заменик старине Новака и исто  упита бабу. Добивши одговор као и његов шеф пожеле баби срећан пут. Одахну Ђурисава и скоро замаче низ планину, кад пред њу истрча дете Грујица, порески приправник тек пристигао из иностранства и кад чу одговор бабин рече:

„Дај ми бако твоје пређетине

да искрпим моје гаћетине“ (дете Грујица нема чак ни читаве гаће. Ваљда има тетку?)

Баба одговори да не може распакивати товар, јер јој је тешко да се поново спакује, али то наљути дете Грујицу:

„па потеже тешку топузину и удари товар на магарцу,

товар пршће, просуше се рушпе“!

онда викну дијете Грујица:

„ Куд си бабо Старина Новаче и ти стриче дели Радивоје,

прође баба и пронесе благо!“

Наставак песме обилује ружним речима и прекомерном употребе силе порезника. Те стихове  нећу наводити. Ко жели нека на сопствену одговорност прочита књигу Милорада Радевића „Народне умотворине у Шумадинчету и Шумадинки“, Нови Сад-Београд, 1999). Последња два стиха, којима се песма завршава гласе:

„оде баба гором кукајући, а осташе на друму ајдуци, певајући и благо делећи!“

Отеше од бабе, али отето не вратише! Свака сличност са садашњицом је случајна. Пензионери и предузетници опрез.

Чини нам се смешним? Сачекајмо! Ваљда је јасно зашто  власт, и страни саветници, траже да заборавимо прошлост; да из школских програма избацимо народне приче и песме. Ко жели да више научи о пореској политици нека прочита песму „Ода пореској књизи“ од чика Јове – Змаја.

Не заборављајте српске ново мученике који се боре у Хашком казамату. Њихова имена ће са поносом наши потомци изговарати. Молите се за здравље без кривице заточеног архиепископа охридског господина Јована.

[/restrictedarea]