Zakon o amnestiji (ne) štiti organizatore barikada

BEOGRAD, BRISEL – Povodom neusvajanja zakona o amnestiji u Prištini, izvor Tanjuga u Evropskom parlamentu izjavio je da za napade na međunarodne snage amnestije neće biti, dok ministar pravde Nikola Selaković smatra da se tim zakonom upravo štite oni koji su pozivali na barikade i građansku neposlušnost.

I dok izvor iz EP tvrdi da su od amnestije izuzeti, osim počinilaca ratnih zločina, genocida i ubistava, i svi koji su izvršili napad na međunarodne snage, Selaković kaže da se, suprotno tome, zakon donosi kako bi se zaštitili oni koji nisu poštovali ustavnopravni poredak Kosova.

Zakonom o amnestiji, navodi ministar u izjavi za RTS, štite se oni koji su pozivali na barikade, na građansku neposlušnost.

On je objasnio da se taj zakon donosi kako bi se Srbima garantovala pravna sigurnost , te da se njime otvaraju vrata za pomirenje Srba i Albanaca i drugih koji žive na Kosovu i Metohiji.

Zakon o amnestiji juče nije prošao u kosovskoj skupštini. Predlog vlade u Prištini nije dobio potrebnu dvotrećinsku većinu, a istovremeno u Briselu tvrde da se već uveliko radi na novom predlogu tog zakona.

Rad na zakonu o amnestiji se nastavlja, radi se na novom predlogu, potvrdio je Tanjugu u sedištu EU u Briselu izvor koji je zahtevao anonimnost, uz napomenu da novi predlog mora biti u skladu s evropskim standardima.

Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić izjavio je da očekuje da kosovska skupština usvoji zakon o amnestiji jer je on preduslov za sprovođenje mnogih drugih tačaka briselskog sporazuma Beograda i Prištine.

“Zakon o amnestiji je bio sastavni deo briselskog sporazuma i za nas je neprijatno iznenađenje to što taj zakon nije usvojen. To je nešto što je (kosovski premijer Hašim) Tači predložio na prvom sastanku,
i o tome ćemo sigurno razgovarati u ponedeljak u Briselu. To je situacija koja može da pravi probleme u implementaciji briselskog sporazuma jer mnoge tačke slede nakon donošenja zakona o amnestiji”, rekao je Dačić.

Premijer je novinarima u Palati Srbija objasnio da nema implementacije sporazuma ako Srbi u tome ne učestvuju, a oni u tom procesu ne mogu učestvovati bez donošenja zakona o amnestiji.

Dačić je rekao da ne zna zašto zakon nije prošao juče u Prištini, i podsetio da su zakoni o amnestiji bili uobičajen korak u svim društvima u regionu u kojima su postojali nekakvi ratni sukobi i
da je Srbija usvojila čak dva takva zakona. “To govori da još nismo dobili bitku za svest, zato je važno da taj zakon bude donet i na njemu ćemo insistirati”, rekao je Dačić novinarima u Palati Srbije.

Prema njegovoj oceni, Albanci su počeli da se plaše jer Srbi postaju faktor na Kosovu i Metohiji, a do sada su bili samo meta za odstrel i proterivanje a da Srbija pri tom nije mogla da ih brani.

Zvaničnici u Beogradu u postupku Prištine vide jasan signal da je tamnošnja vlast protiv integracije Srba u kosovsko društvo i navode da bi to moglo da ometa implementaciju briselskog sporazuma, ali i da su u ovom trenutku nesuvajanjem zakona o amnestiji praktično prekinuti dalji pregovori.

Gostujući na RTS ministar pravde Nikola Selaković kazao je da bez zakona o amnestiji nije moguća implementacija briselskog sporazuma, odnosno da bez amnestije nije moguća integracija radnika pravosuđa i policijskih službenika u kosovske institucije.

U izjavi Tanjugu to je potvrdio i direktor vladine Kancelarije za KiM Aleksandar Vulin, dodavši da je neusvajanjem zakona o amnestiji Priština pokazala da je najveći protivnik integracije Srba, uz ocenu da je taj potez praktično zaustavio bilo kakve dalje razgovore.

Zakon o amnestiji je bio predviđen kao preduslov za implementaciju briselskog sporazuma, podsećaju Selaković i Vulin, zbog čega, smatraju, sada ne može da se govori o intergraciji radnika pravosuđa u kosovske institucije, kao ni o integraciji policijskih službenika.

Vulin upravo u tome vidi poruku Prištine koja, prema njegovom misljenju, čitavu svoju politiku vodi sa idejom da do integracija jednostavno ne dođe, čime bi Srbi bili onemogućeni da istinski učestvuju u svakodnevnom životu Kosova i Metohije.
“To je suštinski ogroman korak unazad i to je nešto što je, danas to slobodno mogu da kažem, zaustavilo bilo kakve razgovore”, rekao je Vulin za Tanjug i dodao da će u nastavku nastavku dijaloga koji će u Briselu 8. jula voditi premijeri Ivica Dačić i Hašim Tači, kosovski premijer morati da objasni kako je moguće da ono što je dogovoreno u Briselu nije sprovedeno u Prištini.

Srbija je uradila sve što je bilo do nje a međunarodna zajednica će morati dobro da razmisli ko je zaista pouzdan partner i da li se može razgovarati sa nekim ko nije u stanju da usvoji ni zakon o amnestiji, kazao je Vulin.

Podsećajući da bi postupak Prištine mogao dovesti do zastoja u pregovorima, ministar Selaković, međutim, napominje da bi bila neprihvatljiva svaka izmena zakona koja nije vezana za dogovoreni tekst u Briselu.

Kako je objasnio, zakon o amnestiji se donosi kako bi se Srbima garantovala pravna sigurnost i njime se otvaraju vrata za pomirenje Srba i Albanaca i drugih koji žive na Kosovu i Metohiji.
“Ovim zakonom se štite oni koji nisu poštovali ustavnopravni poredak Kosova, oni koji su pozivali na barikade, na građansku neposlušnost”, istakao je Selaković.

Ministar je još najavio da će se u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom startovati od najtežih poglavlja, 23 i 24, da su u pregovorima ključni prava, slobode, bezbednost i nezavisnost pravosuđa, te da je Srbija već ušla u proces “skrininga”.
“Počeli smo da pišemo strategiju o pravosuđu, koju ćemo usvojiti kroz nekoliko dana, ali i strategiju za borbu protiv korupcije, a država će doneti i akcione planove za sprovođenje zakona jer se kroz njih jasno vidi šta se sprovodi, a šta ne”, naveo je Selaković.

Direktor vladine kancelarije za evropske integracije Milan Pajević objasnio je danas da faza skrininga podrazumeva upoređivanje našeg i evropskog zakonodavstva i institucionalnog sistema, te konstatovao da što brže budemo uvodili evropsku regulativu u naš pravni sistem i primenjivali je u praksi, u toj meri ćemo brže pristupati konačnom cilju ulaska u Uniju.

Ministar pravde je naveo i da će sa EU pregovarati više od 35 timova, a da će u pregovore o poglavljima 23 i 24, osim Ministarstva pravde i državne uprave biti uključeni MUP, Vrhovni savet sudstva, udruženja sudija i tužilaca, izvršitelji, uskoro i javni beležnici, kao i civilno društvo.