Pečat – List slobodne Srbije Politički nedeljnik, aktuelna politička dešavanja, društvo, svet, kultura.
Piše Biljana Đorović
Novi svetski poredak realizuje se kao naučno-tehnološki totalitarizam zasnovan na elektronsko-kibernetičkim modelima upravljanja i biološkom, tehnološkom i psihološkom inženjeringu. U horizontu zla koje nas je okružilo sa svih strana caruju pakao simulacija, laži, tajnih operacija, špijuniranja dok se progresivno uklanjaju svi koji u obmanama ne žele da učestvuju. Najnovija žrtva psihopata koji nastoje da ovladaju planetom je Majkl Hestings (33), novinar magazina „Roling Stoun“ i veb-
sajta „BuzzFeed“. Hejstings je stradao 18. juna ujutru oko 4:30, pošto je, prema izveštajima zvaničnika, vozio prebrzo zbog čega je njegov srebrni „mercedes kupe C250“ udario u drvo u Henkok parku na Hajhlend aveniji u Los Anđelesu i eksplodirao. Motor automobila pronađen je 100 metara od mesta nesreće. Po analizama nezavisnih medija i stručnjaka radi se o ubistvu realizovanom primenom savremene elektronske tehnologije.
KASNO SKLANJANJE „SA RADARA“ Hejstings, čije je istraživanje u magazinu „Roling Stoun“ 2010. godine dovelo do ostavke generala Stenlija MekKristala, vodećeg komandanta američke vojske za Afganistan, ubijen je pošto je svom najbližem prijatelju Bigzu saopštio da radi na „najvećoj priči ikad“, u koju je umešana CIA. Hejstings je bio poznat i po veoma moćnim neprijateljima koje je stekao baveći se istraživačkim novinarstvom.
Pralelno sa „najvećom pričom ikada“, Hejstings je istraživao i slučaj koji je otvorila privatna tužba koju je podnela Džil Keli, pripadnica vojnog „džet seta“ u Floridi, protiv Ministarstva odbrane SAD-a i FBI, i Hejstings je trebalo da se uskoro sastane sa njenim zastupnikom u Los Anđelesu. Kelijeva tvrdi da su vojni zvaničnici SAD-a i FBI započeli moćnu kampanju njene medijske diskreditacije zbog toga što je obelodanila poruke koje su vodile do Pole Brodvel, biografa bivšeg direktora CIA Dejvida Petreusa koji je podneo ostavku zbog afere koju je imao sa Brodvelovom.
Dan pošto je Hejstings stradao, sajt „Vikiliksa“ objavio je poruku na „Tviteru“ u kojoj je obelodanio da je Hejstings kontaktirao advokata „Vikiliksa“ nekoliko sati pre nesreće:„Majkl Hejstings je kontaktirao ‚Vikiliksovog‘ advokata Dženifer Robinson samo nekoliko sati pre nego što je umro, rekavši da FBI vodi istragu protiv njega.“
Uprkos suprotnim tvrdnjama FBI, novinar Majkl Hejstings bio je pod istragom ove agencije. „Los Anđeles tajms“ je u svom tekstu, objavljenom 25. juna pod naslovom „I-mejl Majkla Hejstingsa spominje istragu FBI“, otkrio da je neposredno pre nesreće Hejstings poslao imejl svojim saradnicima i bliskim prijateljima u kojem je rekao da ga je FBI pozvao na saslušanje i da će se „izvesno vreme skloniti sa radara“.
Brojni dokazi upućuju da je Majkl Hejstings ubijen zbog svojih istraživanja – osobito onih koja su dovela do ostavke američkog generala Stenlija MekKristala i komentara koji su se odnosili na globalno špijuniranje i nadzor, uspostavljenih preko NSA (Nacionalne agencije za bezbednost SAD-a). Globalitaristički mediji portretišu Hejstingsa kao još jednog obmanjivača iz kategorije teoretičara zavere.
Neposredno pre nego što je poginuo pod sumnjivim okolnostima, Majkl Hejstings optužio je u programu „Current TV“, administraciju Baraka Obame za vođenje rata protiv istraživačkih novinara i medija:
„Obamina administracija je jasno i nedvosmisleno objavila rat istraživačkom novinarstvu. Objavila je rat istraživačkim novinarima i njihovim izvorima… Mislim da je jedini način, jedina mogućnost postavljanja prema ovakvom ponašanju da se mi obratimo vladi i da joj saopštimo: ‚Mi objavljujemo rat vama i od ovog trenutka, ovo je naša polazna tačka i od ovog trenutka mi nećemo više nasedati, niti se obazirati na vladine priče o ugroženoj nacionalnoj bezbednosti, ma koliko istrajno to i dalje činili mejnstrim korporativni mediji. Nećemo više sarađivati u toj igri i objavljivaćemo sve što znamo, zato što je to sama suština slobodne štampe. U šta se sloboda medija pretvorila? U slobodu da objavimo ono što nam vlada kaže da objavimo.‘“
„Službe“ preuzimaju daljinsku kontrolu „Infowars.com“ je objavio posle smrti Hejstingsa analize koje otkrivaju da nove tehnologije omogućavaju pruzimanje apsolutne daljinske kontrole nad automobilima u koje je ugrađena savremena tehnologija. Dr Ketlin Fišer, programski menadžer DARPA-e (Defense Advanced Research Projects Agency), zadužene za razvoj novih tehnologija u vojne svrhe, priznala je da je Pentagon istraživao mogućnost daljinskog upravljanja automobilima putem „Blututa“ i tehnologije kojom su opskrbljeni smart telefoni. Ova tehnologija omogućava preuzimanje kontrole nad komjuterskim softverskim sistemima koji regulišu sve funkcije modernih automobila.
„Pošto izvede upad u kompjuterski sistem vašeg automobila, haker može da uradi bilo šta što mu padne na pamet, od puštanja pesama na vašem radio uređaju do pritiska na gas ili kočnice.“
Ričard Klark, bivši Koordinator za bezbednost, zaštitu infrastrukture i antiterorizam, izjavio je za „Hafington post“ početkom nedelje, da je fatalni udar „mercedesa kupe C250“, koji je usmrtio Majkla Hejstingsa, „konzistentan sa sajber napadom“.
Istraživanja koja su sproveli brojni univerziteti pokazuju da je relativno lako preuzeti, „hakovati“ sistem kontrole nad automobilom: moguće je ubrzati automobil kada vozač to ne želi, pokrenuti vazdušne jastuke ili aktivirati kočnice. „Ko god da je izveo sajber napad na Hejstingsov automobil, najverovatnije će se izvući“, izjavio je Klark za „Hafington post“. „U slučaju smrti Majkla Hejstingsa, dokazi kojima raspolažemo i koji su dostupni javnosti upućuju na to da je izveden sajber napad na njegov automobil. Problem je u tome što ja to ne mogu da dokažem“, rekao je Klark, usamljeni establišmentski glas otpora onome što sprovodi vlada SAD-a kako bi ućutkala „donosioca poruke“.
Otkrivanje u službi – prikrivanja Dok se slobodoljubivi i pravdoljubivi deo sveta aktivno zalaže za spasavanje Edvarda Snoudona od pipaka establišmenta SAD-a, doktor istorije Vebster Tarpli, stručnjak za tajne operacije, smatra da je u slučaju Snoudon pokrenuta ograničena hang out operacija kojom rukovodi CIA. Ograničene hang out operacije predstavljaju metod kojim se služe obaveštajne službe u operacijama u kojima službe dobrovoljno otkrivaju neke aspeke svog delovanja, kako bi prikrile centralne aktivnosti ili primorale ključne igrače da se pridržavaju uspostavljene agende. Vebster Tarpli u svojim studijama otkriva da se ove operacije sastoje iz tri komponente, koje se nedvosmisleno pokazuju u „slučaju Snoudon“: Prva komponenta hang out operacije: Ograničenom hang out operacijom otkriva se deo istine koja nije bila nepoznata javnosti:„Šta je otkrio Snouden? Da NSA špijunira naše telefonske pozive i aktivnosti na Internetu, uključujući našu elektronsku poštu. Kao i da se vlade supersila međusobno špijuniraju. Dobro jutro Kolumbo. Prijatna vam bila kafica.“ Posle decenije od saznanja o programu Ešalon i donošenja Patriot Act-a samo najveći naivci su mogli da poveruju da nisu izloženi totalnom nadzoru i kontroli.
Drugi aspekt hang out operacije podrazumeva da njeni akteri momentalno postaju media darlings, miljenici medija. Takav je slučaj i sa Snoudonom i sa Asanžom, smatra Tarpli. Naivni pogled opčinjen je količinom informacija koje nam se ispostavljaju, dok realnost govori da ni u jednom slučaju ne dobijamo informacije od najvećeg značaja, koje bi pomogle da se bilo šta promeni, kao što bi to bila istina da Volstrit predstavlja stvarnu vladajuću klasu u SAD-u ili istinu o rušenju Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, 11. septembra 2001. godine. Tarpli zapaža i da su akteri ograničenih hang out operacija učestvovali u napadima na aktiviste koji se bore za istinu o događajima u vezi sa 11. septembrom. Asanž, smatra Tarpli, prednjači u tim napadima i njegove izjave u stilu: „veoma me nervira to što su ljudi u stanju rastrojstva i osednutosti lažnim zaverama poput 9/11“ indikativne su za razumevanje prave prirode njegovog delovanja. I Glen Grinvald, koji je otvorio „slučaj Snoudon“ nije zainteresovan za proveru zvaničnog narativa u vezi sa „Jedanaestim septembrom“ kao ni Norman Solomon, bivši opunomoćenik Stejt departmenta SAD-a, još jedan Snoudonov zaštitnik koji je pre deset godina bio jedan od glavnih kritičara i neprijatelja „pokreta za istinu o Jedanaestom septembru“. Veliki značaj pitanja koja pokreću jedanaesti septembar ogleda se i u autoritetu onih koji ispituju zvaničnu verziju poput Andreasa fon Bulova, bivšeg državnog sekretara Nemačke i Mahmuda Ahmedinedžada, bivšeg predsednika Irana. Mora se postaviti pitanje zbog čega se ovi „uzbunjivači“ tako snažno protive ispitivanju „najvećeg slona u sobi“, kakav je jedanaesti septembar, i zbog čega nisu izneli ni jednu jedinu novu informaciju u vezi sa ovim događajem. Oni se svi odreda slažu sa establišmentom, protiv kojeg se navodno bore, u vezi sa pitanjem ovog nesumnjivo najznačajnijeg i veoma spornog i kontroveznog događaja u skorijoj istoriji.
Zanimljivo je, smatra Tarpli, da je Snudon neko ko je poznat po tome što se 2004. godine prijavio u vojsku SAD-a i to kao „borac za slobodu“ u okviru Specijalnih jedinica. Taj zaokret od militarističkog sentimenta ka borcu za građanske slobode zahteva objašnjenje i krajnje je sumnjiv, smatra Tarpli.
O ljudima se najbolje može suditi po onima sa kojima se druže, a to u Snoudonovom slučaju podrazumeva Asanža od „Vikiliksa“. Pre nego što se otisnuo u mejnstrim slavu, Asanž je dobio odobrenje od Kasa Sanstina koji mu je sugerisao da „ima ogroman potencijal“. To bi moralo da predstavlja veoma značajni podatak za svakoga ko ispituje kredibilite „uzbunjivača“ budući da je Sanstin, profesor Ustavnog prava, napisao za razumevanje fenomena „Vikiliks“ veoma značajan tekst u „Vašington postu“, februara 2007. u kojem je pored ostalog pozdravio dolazak „Vrlog novog Vikisveta“, misleći pri tom prevashodno na „Vikiliks“. Sanstin je tvorac ideje o „obećavajućoj taktici“ upotrebe „kognitivne infiltracije“ kako bi se „poremetio i razbio ideološki i epistemološki kompleks“ koji istražuje i promoviše teorije konspiracije usmerene protiv vlade SAD-a. Sanstin dalje zapaža da je „direktno opovrgavanje od strane vlade“ neefikasno, te da su vladi neophodni spoljni saveznici koje bi trebalo upotrebiti sa tim ciljem. Asanž se savršeno uklopio u ovu šemu i predstavlja najprominentnijeg spoljnjeg saveznika vlade. Njegov napad na teoretičare konspiracije prestavlja jasan primer upotrebe taktike „kognitivne infiltracije“ budući da su informacije koje su delovanjem „Vikiliksa“ „curele“ odvratile pažnju javnosti od istrage „jedanaestog septembra“. Vredno je spomenuti, smatra Tarpli i da je osnivač „Kriptoma“ i Asanžov mentor, Džon Jang, 2007. godine denuncirao Asanža kao čoveka CIA-e. Snoudon je sledeći korak u „kognitivnoj infiltraciji“, dizajniranoj kako bi ljudi sledili tragove koje pred njih ispostavljaju tzv. korisni idioti. U pitanju je standardna operacija CIA-e, koja se zasniva na upotrebi spoljnih igrača kakvi su Elsberg, Asanž i Snoudon. Asanž je proveo oko nedelju dana u zatvoru, potom je živeo u privatnoj kući da bi proveo ugodne trenutke u ambasadi Ekvadora. Slavni, ugledni Asanž i Snoudon poput proslavljenog Elsberga predstavljaju suštu suprotnost Majklu Hejstingsu koji je zadao pravi udarac establišmentu i svoj angažman platio glavom.
PRIPREMA AGRESIJE Dolazimo i do treće i poslednje identifikacije „slučaja Snoudon“ kao ograničene hang out operacije: njenu upotrebu u napadu na Siriju. Dok je neposrednoj agresiji na Srbiju 1999. godine prethodila false flag operacija „Račak“, teren za agresiju na Siriju priprema se preko Snoudona, na šta, smatra Tarpli, ukazuje nekoliko bitnih pokazatelja: Prvi pokazatelj je da su prva Snoudonova otkrića došla istog dana kada je pao Kusair, ključno uporište pobunjenika. Ovaj uspeh sirijske vojske razjario je britanske i francuske imperijalističke ratne huškače. Obama se, kaže Tarpli, uzdržavao od napada na Siriju za šta se London i Pariz tokom poslednjih nekoliko meseci izrazito zalažu. Snoudon je prozveo situaciju u kojoj se Obama našao pod olujnim naletima kritike. Snoudon i Asanž se nikada nisu izjasnili protiv ratova koje Zapad vodi, a „Gardijan“ koji je igrao sramnu ulogu i u procesu uništavanja Srbije, poslužio je kao izvanredan kanal za pokretanje skandala koji je Obamu doveo do najnižeg rejtinga otkako je ponovo izabran, novembra prošle godine, dovodeći do „kolapsa poverenja“. Napadi na Obamu dovode do tačke u kojoj će ili napasti Siriju, ili biti smenjen, smatra Tarpli.
Dalji dokaz da „Gardijan“
vuče u pravcu rata može se videti iz teksta Dejvida Edvardsa, objavljenog 18. juna u „Globalnim istraživanjima“ pod naslovom:„Politička smicalica:‚Gardijan‘ je progutao tvrdnje SAD-a o sirijskom posedovanju hemijskog oružja“, u kojem autor opisuje „Gardijan“ kao propagandno oružje gospodara rata. „Gardijan“ i oni koji se zalažu za agresiju na Siriju, upotrebili su Snoudona kao moćno oružje kojim vrše pritisak na Obamu da sprovede agendu. Tarpli, koji je proveo izvesno vreme u Libiji tokom rata u Siriji, nije neko ko smatra da je Obama bilo šta drugo do ratni zločinac, no prepoznaje njegovo oklevanje da direktno krene u rat, kao pozitivan pomak u vođenju imperijalne politike.
„Osim nekoliko očiglednih preterivanja i retoričkih fraza, Grinvald i Snoudon nisu ništa promenili u našim saznanjima i institucionalizovanom prisluškivanju“ – piše Tarpli u tekstu: „Kako identifikovati ograničenu hang out operaciju CIA-e“, objavljenom na sajtu „PressTV“-a. „Ali, medijski cirkus pomaže da se javnost drži podalje od najvažnijeg pitanja koje se nalazi na dnevnom redu: da li će Britanci, Francuzi, Izraelci i neokonzervativci uspeti da gurnu kolebljivog i nevoljnog Obamu u nezahvalnu ulogu predvodnika NATO koalicije u napadu na Siriju, Hezbolah, a možda i Iran? U tom svetlu jasno se može sagledati ogromna medijska podrška koju su dobile dobro poznate činjenice sveopšteg špijuniranja svetske populacije: slabljenje Obame sa ciljem da se omekša i smanji njegova sposobnost da se odupre zahtevima za neposrednu sveopštu agresiju koju u krugovima jastrebova rata nastoje svim silama da proguraju Petreus, Hejg i Keri, a u britanskim Kamerun. Osim toga, proizvod ove operacije je taj da antiratne snage koje bi posvetile svoju energiju na napad na britanske, francuske, izraelske, neokonzervativne i ratne huškače u vojnim krugovima, prosto bi gurnule Obamu u naručje agresorske frakcije.
Paralelni život u matriksu
Dok se u Srbiji odvija multidimenzionalna „Operacija datum“, zasnovana na totalnoj medijskoj manipulaciji, spinovanju i fabrikovanju realnosti u kombinaciji sa „crnim psihološkim operacijama“ koje se neprekidno i neometano realizuju nad Srbima posle 2000. godine, tehnološko preuzimanje sudbine čovečanstva pod totalitarnom orvelijanskom upravom Svetske vlade grabi krupnim koracima u realizaciji kompletnog preuzimanja ljudskih sudbina. Magazin „Registar“ otkriva da Ministarstvo odbrane SAD-a gradi digitalni svet sa milijardama tačkica koje predstavljaju svako živo biće na planeti. Projekat nosi naziv „Sentient World Simulation“ (SWS), a kako se u konceptu projekta navodi predstavljaće „sintetičko ogledalo realnog sveta sa automatskom kalibracijom koja će biti koordinisana sa trenutnim stanjem u realnom svetu“.
„SWS pruža izvanredno okruženje za testiranje psiholoških operacija (PSUOP)“, stoji u konceptu, tako da se vojni lideri „razvijaju i testiraju više pravaca delovanja kako bi bili u stanju da predvide i oblikuju akcije usmerene prema protivnicima, neutralnim, i partnerima“.
Svetski simulator prikazuje i finansijske institucije, ustanove, medije, čitavu infrastrukturu kakva postoji u realnosti. Programeri veruju da će primenom teorije ekonomije i ljudske psihologije moći da predvide kako će pojedinci i masa odgovarati na različite stresove.
