Jedan manje!

Piše NATAŠA JOVANOVIĆ

Izgleda da je smenjeni direktor Narodnog pozorišta u Prištini svojim stavom odavao izgled slobodnog Srbina koji je uz to svoj na svome. A to se ne uklapa u ideologiju vlastodržaca u Beogradu niti u ideologiju separatista u Prištini!

Velike i male laži o borbi sadašnje srpske elite za interese Srba na Kosmetu postale su providne i pre nego što je sa mesta direktora Narodnog pozorišta u Prištini smenjen Nenad Todorović. Ali Todorovićeva smena nastala na predlog Ministarstva kulture postala je kap koja je, pokazalo se, prelila čašu jer je pokazala da vođe političke koalicije u Beogradu kadruju na Kosovu uz očitu saglasnost albanskih vlasti. Kako drugačije objasniti da je sa čela jedine žive srpske institucije na Kosmetu smenjen režiser, intelektualac, čovek koga su mediji iz Nemačke, Francuske, Grčke i Austrije u svojim reportažama proglasile kraljem kosmopolitizma i sinoninom urbanog čoveka – a na njegovo mesto doveden član SNS. Neostvareni glumac. Ostvareni političar. Dojučerašnji čuvar zatvora. Kakva simbolika!
KADA VAS BEOGRAD ZABORAVI „Kada vas zaboravi Beograd, kada Priština ima zabranu da vas kontroliše, kad NATO-vce ne interesujete, osećate se potpuno zaboravljenim u prvo vreme. Kasnije shvatate sreću u nesreći: možete da urlate protiv svih nepravdi, jer vas niti ko može, niti ko želi da čuje. To mene, kao pozorišnog čoveka, fascinira. Mala tajna koja ostaje u krugu familije (gledalaca)!“. Ovako je nedavno za „Pečat“ (tekst „Pozorišno leto i srpski geto“) rekao Todorović , apostrofirajući da „dok se Srbija tiho povlači sa Kosova, dok se čitav deo naroda neumitno ostavlja s onu stranu istorije, srpska drama polako osvaja geografski prostor Kosova i Metohije, geto po geto!“
Neko je to bolje shvatio od Todorovića. Urlik Srba sa Kosova čuo se dalje nego što su to želeli da priznaju oni koji su zagovarali ukidanje paralelnih institucija i život u okviru nove realnosti. Onda je u Službenom glasniku obznanjena smena Nenada Todorovića – mesec dana pre najavljenog izvođenja premijere nacionalne drame na ruševinama manastira Banjske.
Iako nosi prefiks nacionalnog, ovo pozorište koje u posedu ima jednu kuću na periferiji Kosovske Mitrovice, četiri sobe, garažu i lep, kako kaže Todorović, vidik na čitav severni deo Kosovske Mitrovice obišlo je svako selo i zaselak gde još ima Srba, pa nisu retki slučajevi da su glumci igrali pred dva gledaoca ili, slikovitije rečeno: glumaca je često bivalo više nego zatečenih Srba.

DRSKO PRISUTNI NA JUGU S druge strane sve institucije kulture nacionalnog značaja koje su na budžetu Ministarstva kulture nemaju nikakve aktivnosti na KiM, a sedišta su im u Beogradu, Nišu i Prokuplju. Zaposleni u ovim institucijama redovno primaju platu i ne rade ništa. Narodna biblioteka „Ivo Andrić“ je smeštena u okviru NBS-, Galerija umetnosti u privatnom stanu direktora u Beogradu (bez ijedne slike), Narodni muzej ima kancelariju u potkrovlju Etnografskog muzeja (bez fundusa i postavki), Arhivi su mrtvo slovo na papiru… Većina ovih ustanova finansirana je, o čemu je „Pečat“ pisao, tako što preostali radnici primaju plate, ali se gotovo nikakva sredstva ne izdvajaju za njihove programske delatnosti. Zanimljivo je i to da se za rad lokalnih institucija kulture na KiM izdvaja više sredstava za rad, nego za nekadašnje (i sadašnje?) republičke i pokrajinske. Da li to znači da smo se već odrekli državnosti na Kosmetu?
Osim toga, čak i Univerzitet, pa i Institut za srpsku kulturu u Leposaviću, iako je formalno na KiM, ima profesore koji (95 procenata) jednom nedeljno dolaze na KiM, a rade na ko zna koliko fakulteta po Srbiji. I pored ovako sumorne slike stanja u kojima se nalaze srpske institucije na Kosmetu, jedino je Srpska drama postala problem, i to baš u trenutku kada je počela probe za novu premijeru „Smrt Uroša Petog“ povodom sedam vekova Banjske, te kada je u planu novo izdanje monografije o Pozorištu (stručna komisija Kancelarije za KiM odobrila je na konkursu štampanje tog izdanja) koja bi trebalo da pokaže kako je NPP fenomen koji ulazi u istoriju srpske scenske umetnosti.

[restrictedarea]

POZORIŠTE U KUTIJI ZA CIPELE Da li nekom smeta to što je jedino Srpska drama, kao institucija države Srbije, bila tako drsko prisutna u svakodnevnom životu Srba južno od Ibra? Da li će novi upravnik nastaviti taj koncept, ili će u skladu sa duhom vremena i Briselskim sporazumom svesti rad drame na dve predstave godišnje u Leposaviću, gde je Ministarstvo kulture želelo da izmesti Pozorište, dok bi glumci bili u Beogradu?
No, posle smene Todorovića na zvaničnoj Fejsbuk stranici Narodnog pozorišta osvanulo je kratko saopštenje u kojem stoji da će sve aktivnosti do daljnjeg biti obustavljene.
U saopštenju između ostalog stoji da je smenjen čovek koji je pre osam godina, preuzeo pozorište, koje su tada činile radne knjižice smeštene u kutiji za cipele. Smenjen je zato što je to pozorište danas, kulturno najvrednije na Kosovu i Metohiji!
„Danas se tako kažnjava uspeh, danas se tako nagrađuje odanost i originalnost, danas se tako lako zaboravlja juče! U trenutku kada se lomi istorijska kolevka, u trenutku kada niko ne zna šta donosi sutra za ljude na casino Kosmetu, eto barem jednog jasnog činioca, šta se planira sa jedinom kulturnom institucijom na Kosovu i Metohiji!“
I kao što je „Pečat“ zabeležio pre samo mesec dana ako je tačna teorija da jedan čovek može da pokrene more ljudi, onda je Todorović u praksi to i dokazao. Istina, nije pokrenuo more sledbenika, ali, oni Srbi koje on duhovno održava u životu, imaju istu težinu u okolnostima kad avet nestanka svakog dana lebdi nad njima. Na žalost izgleda da je Todorović svojim stavom odavao izgled previše slobodnog Srbina koji je uz to svoj na svome. A to se ne uklapa u ideologiju vlastodržaca u Beogradu niti u ideologiju separatista u Prištini!

Mi jesmo pozorište bez zgrade, ali smo ljudi sa velikim srcem

Glumački ansambl Narodnog pozorišta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, posle smene direktora izdalo je saopštenje kojim najavljuje obustavu rada.
„Mi, glumci Narodnog pozorišta iz Prištine, više smo nego ogorčeni i zaprepašćeni ovakvom odlukom Ministarstva kulture. U trenutku kada uveliko radimo na novoj predstavi u Todorovićevoj režiji, boreći se istovremeno i za opstanak kuće – stigao je veliki udarac i potres za sve nas! Čovek koji je naše pozorište digao iz mrtvih i ima bezrezervnu podršku svih radnika, ne zaslužuje da bude smenjen. Zajedno s njim prošli smo sve, radili u nemogućim uslovima i bićemo uz njega do kraja. Iako smo od Ministarstva za ovu godinu dobili samo 250.000 dinara za programe, uspeli smo da izađemo sa dve premijere i počeli rad na trećoj. Mi jesmo pozorište bez zgrade i bez para, ali smo ljudi sa velikim srcem. Ovim činom ostali smo bez lidera i nije nam jasno kome je to od koristi. Nama nije. Koga zanima mišljenje glumaca? Ministarstvo za kulturu, svakako ne“.

Najbolji učinak u novijoj svojoj istoriji

Zanimljivo je da je Grupa za brigu o kulturi, kulturnoj baštini i odnose sa SPC Kancelarije za KiM koji je budno prati dešavanja na KiM, u svom izveštaju, rad Srpske drame Narodnog pozorišta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, ocenio veoma pozitivno. U sezoni 2012/13 – zahvaljujući upravo koordinaciji Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Republike Srbije, i minimalnim finansijskim sredstvima namenjenim za rad Srpske drame (do sada je za rad i gostovanja Pozorišta izdvojeno 380.000,00 dinara) – Narodno pozorište iz Prištine realizovalo je jednu premijeru, a tokom leta završava i drugu novu predstavu. Osim toga, Srpska drama je tokom ove pozorišne sezone realizovala je 21 izvođenje, kako na prostoru Kosova i Metohije, tako i u unutrašnjosti Srbije, a bila je i gost Dana komedije u Jagodini. Takođe, u toku je snimanje filma „Nesporazum“, a do oktobra trebalo bi da bude odštampana i monografija o obnavljanju Srpske drame Narodnog pozorišta u Prištini, koju će sufinansirati Kancelarija za KiM. Imajući ove pokazatelje pred očima nije ni čudo što ljudi zaduženi za kulturu u Kancelariji za Kosovo i Metohiju smatraju „da je ovo pozorište, u pogledu kvantiteta i kvaliteta, imalo najbolji učinak u svojoj novijoj istoriji, zbog čega mu je potrebno dati svu moguću podršku.“
Zvaničnih komentara iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju povodom smene direktora Narodnog pozorišta iz Prištine Nenada Todorovića, nema. Ali kao i uvek kada ono ljudsko dođe na ispit, a ideološka i politička prošlost u zapećak, nekoliko ljudi iz Sektora za kulturu Kancelarije za KiM, izrazilo je otvoreno čuđenje povodom ove smene. Tako je Aleksandar Dunđerin, zadužen za kulturu, ne želeći da komentariše da li je od Kancelarije za Kosovo i Metohiju tražena saglasnost ili mišljenje, izjavio:
„Svima je dobro poznato, jer to sam u proteklih godinu dana više puta ponavljao, da rad Srpske drame Narodnog pozorišta u Prištini predstavlja fenomen koji će, sasvim sigurno, ući u noviju istoriju srpske scenske umetnosti. Možda to nemam prava da izjavim kao činovnik u Kancelariji za KiM, ali kao čovek koji već 20 godina učestvuje u kulturno-umetničkom kontekstu Srbije osećam moralnu obavezu da to kažem. Mislim da bi oni koji odlučuju o sudbini ovog pozorišta trebalo da konsultuju ansambl Srpske drame, ali i da čuju mišljenje onih malobrojnih u državnim intitucijama koji su imali priliku da prate rad prištinskog pozorišta“.

[/restrictedarea]