Један мање!

Пише НАТАША ЈОВАНОВИЋ

Изгледа да је смењени директор Народног позоришта у Приштини својим ставом одавао изглед слободног Србина који је уз то свој на своме. А то се не уклапа у идеологију властодржаца у Београду нити у идеологију сепаратиста у Приштини!

Велике и мале лажи о борби садашње српске елите за интересе Срба на Космету постале су провидне и пре него што је са места директора Народног позоришта у Приштини смењен Ненад Тодоровић. Али Тодоровићева смена настала на предлог Министарства културе постала је кап која је, показало се, прелила чашу јер је показала да вође политичке коалиције у Београду кадрују на Косову уз очиту сагласност албанских власти. Како другачије објаснити да је са чела једине живе српске институције на Космету смењен режисер, интелектуалац, човек кога су медији из Немачке, Француске, Грчке и Аустрије у својим репортажама прогласиле краљем космополитизма и синонином урбаног човека – а на његово место доведен члан СНС. Неостварени глумац. Остварени политичар. Дојучерашњи чувар затвора. Каква симболика!
КАДА ВАС БЕОГРАД ЗАБОРАВИ „Када вас заборави Београд, када Приштина има забрану да вас контролише, кад НАТО-вце не интересујете, осећате се потпуно заборављеним у прво време. Касније схватате срећу у несрећи: можете да урлате против свих неправди, јер вас нити ко може, нити ко жели да чује. То мене, као позоришног човека, фасцинира. Мала тајна која остаје у кругу фамилије (гледалаца)!“. Овако је недавно за „Печат“ (текст „Позоришно лето и српски гето“) рекао Тодоровић , апострофирајући да „док се Србија тихо повлачи са Косова, док се читав део народа неумитно оставља с ону страну историје, српска драма полако осваја географски простор Косова и Метохије, гето по гето!“
Неко је то боље схватио од Тодоровића. Урлик Срба са Косова чуо се даље него што су то желели да признају они који су заговарали укидање паралелних институција и живот у оквиру нове реалности. Онда је у Службеном гласнику обзнањена смена Ненада Тодоровића – месец дана пре најављеног извођења премијере националне драме на рушевинама манастира Бањске.
Иако носи префикс националног, ово позориште које у поседу има једну кућу на периферији Косовске Митровице, четири собе, гаражу и леп, како каже Тодоровић, видик на читав северни део Косовске Митровице обишло је свако село и заселак где још има Срба, па нису ретки случајеви да су глумци играли пред два гледаоца или, сликовитије речено: глумаца је често бивало више него затечених Срба.

ДРСКО ПРИСУТНИ НА ЈУГУ С друге стране све институције културе националног значаја које су на буџету Министарства културе немају никакве активности на КиМ, а седишта су им у Београду, Нишу и Прокупљу. Запослени у овим институцијама редовно примају плату и не раде ништа. Народна библиотека „Иво Андрић“ је смештена у оквиру НБС-, Галерија уметности у приватном стану директора у Београду (без иједне слике), Народни музеј има канцеларију у поткровљу Етнографског музеја (без фундуса и поставки), Архиви су мртво слово на папиру… Већина ових установа финансирана је, о чему је „Печат“ писао, тако што преостали радници примају плате, али се готово никаква средства не издвајају за њихове програмске делатности. Занимљиво је и то да се за рад локалних институција културе на КиМ издваја више средстава за рад, него за некадашње (и садашње?) републичке и покрајинске. Да ли то значи да смо се већ одрекли државности на Космету?
Осим тога, чак и Универзитет, па и Институт за српску културу у Лепосавићу, иако је формално на КиМ, има професоре који (95 процената) једном недељно долазе на КиМ, а раде на ко зна колико факултета по Србији. И поред овако суморне слике стања у којима се налазе српске институције на Космету, једино је Српска драма постала проблем, и то баш у тренутку када је почела пробе за нову премијеру „Смрт Уроша Петог“ поводом седам векова Бањске, те када је у плану ново издање монографије о Позоришту (стручна комисија Канцеларије за КиМ одобрила је на конкурсу штампање тог издања) која би требало да покаже како је НПП феномен који улази у историју српске сценске уметности.

[restrictedarea]

ПОЗОРИШТЕ У КУТИЈИ ЗА ЦИПЕЛЕ Да ли неком смета то што је једино Српска драма, као институција државе Србије, била тако дрско присутна у свакодневном животу Срба јужно од Ибра? Да ли ће нови управник наставити тај концепт, или ће у складу са духом времена и Бриселским споразумом свести рад драме на две представе годишње у Лепосавићу, где је Министарство културе желело да измести Позориште, док би глумци били у Београду?
Но, после смене Тодоровића на званичној Фејсбук страници Народног позоришта освануло је кратко саопштење у којем стоји да ће све активности до даљњег бити обустављене.
У саопштењу између осталог стоји да је смењен човек који је пре осам година, преузео позориште, које су тада чиниле радне књижице смештене у кутији за ципеле. Смењен је зато што је то позориште данас, културно највредније на Косову и Метохији!
„Данас се тако кажњава успех, данас се тако награђује оданост и оригиналност, данас се тако лако заборавља јуче! У тренутку када се ломи историјска колевка, у тренутку када нико не зна шта доноси сутра за људе на casino Космету, ето барем једног јасног чиниоца, шта се планира са једином културном институцијом на Косову и Метохији!“
И као што је „Печат“ забележио пре само месец дана ако је тачна теорија да један човек може да покрене море људи, онда је Тодоровић у пракси то и доказао. Истина, није покренуо море следбеника, али, они Срби које он духовно одржава у животу, имају исту тежину у околностима кад авет нестанка сваког дана лебди над њима. На жалост изгледа да је Тодоровић својим ставом одавао изглед превише слободног Србина који је уз то свој на своме. А то се не уклапа у идеологију властодржаца у Београду нити у идеологију сепаратиста у Приштини!

Ми јесмо позориште без зграде, али смо људи са великим срцем

Глумачки ансамбл Народног позоришта у Приштини са седиштем у Косовској Митровици, после смене директора издало је саопштење којим најављује обуставу рада.
„Ми, глумци Народног позоришта из Приштине, више смо него огорчени и запрепашћени оваквом одлуком Министарства културе. У тренутку када увелико радимо на новој представи у Тодоровићевој режији, борећи се истовремено и за опстанак куће – стигао је велики ударац и потрес за све нас! Човек који је наше позориште дигао из мртвих и има безрезервну подршку свих радника, не заслужује да буде смењен. Заједно с њим прошли смо све, радили у немогућим условима и бићемо уз њега до краја. Иако смо од Министарства за ову годину добили само 250.000 динара за програме, успели смо да изађемо са две премијере и почели рад на трећој. Ми јесмо позориште без зграде и без пара, али смо људи са великим срцем. Овим чином остали смо без лидера и није нам јасно коме је то од користи. Нама није. Кога занима мишљење глумаца? Министарство за културу, свакако не“.

Најбољи учинак у новијој својој историји

Занимљиво је да је Група за бригу о култури, културној баштини и односе са СПЦ Канцеларије за КиМ који је будно прати дешавања на КиМ, у свом извештају, рад Српске драме Народног позоришта у Приштини са седиштем у Косовској Митровици, оценио веома позитивно. У сезони 2012/13 – захваљујући управо координацији Канцеларије за Косово и Метохију Владе Републике Србије, и минималним финансијским средствима намењеним за рад Српске драме (до сада је за рад и гостовања Позоришта издвојено 380.000,00 динара) – Народно позориште из Приштине реализовало је једну премијеру, а током лета завршава и другу нову представу. Осим тога, Српска драма је током ове позоришне сезоне реализовала је 21 извођење, како на простору Косова и Метохије, тако и у унутрашњости Србије, а била је и гост Дана комедије у Јагодини. Такође, у току је снимање филма „Неспоразум“, а до октобра требало би да буде одштампана и монографија о обнављању Српске драме Народног позоришта у Приштини, коју ће суфинансирати Канцеларија за КиМ. Имајући ове показатеље пред очима није ни чудо што људи задужени за културу у Канцеларији за Косово и Метохију сматрају „да је ово позориште, у погледу квантитета и квалитета, имало најбољи учинак у својој новијој историји, због чега му је потребно дати сву могућу подршку.“
Званичних коментара из Канцеларије за Косово и Метохију поводом смене директора Народног позоришта из Приштине Ненада Тодоровића, нема. Али као и увек када оно људско дође на испит, а идеолошка и политичка прошлост у запећак, неколико људи из Сектора за културу Канцеларије за КиМ, изразило је отворено чуђење поводом ове смене. Тако је Александар Дунђерин, задужен за културу, не желећи да коментарише да ли је од Канцеларије за Косово и Метохију тражена сагласност или мишљење, изјавио:
„Свима је добро познато, јер то сам у протеклих годину дана више пута понављао, да рад Српске драме Народног позоришта у Приштини представља феномен који ће, сасвим сигурно, ући у новију историју српске сценске уметности. Можда то немам права да изјавим као чиновник у Канцеларији за КиМ, али као човек који већ 20 година учествује у културно-уметничком контексту Србије осећам моралну обавезу да то кажем. Мислим да би они који одлучују о судбини овог позоришта требало да консултују ансамбл Српске драме, али и да чују мишљење оних малобројних у државним интитуцијама који су имали прилику да прате рад приштинског позоришта“.

[/restrictedarea]