ČIPOVANJE SRBIJE

Piše Vladimir Dimitrijević

Zahtev za čipovanjem ličnih dokumenata i stvaranjem centralne baze podataka  otvara pitanje: šta ako  podaci o nama dođu u ruke neželjenim gospodarima?

U ovom trenutku, državne vlasti u osiromašenoj i skoro potpuno razorenoj Srbiji nameću  tehnologije za masovno praćenje stanovništva: uvode se čipovane zdravstvene knjižice, kao što su uvedene čipovane vozačke dozvole. Traži se da se od sledeće godine uvedu i nove lične karte sa dva čipa, iako je preko milion i trista hiljada građana iskoristilo svoje pravo da uzme lične karte bez čipa. Sve se pravda (naravno!) Evropskom unijom i njenim zahtevima. Umesto da ovaj jadni narod zaposle i nahrane, totalitarci ga guraju u elektronski konclogor. Da je namera konačno stvaranje policijske države, čitamo u knjizi dr Slobodana R. Petrovića „Policijska informatika“ („Policijska akademija“, Beograd 2003). Tamo doslovno piše: „Neophodna je integracija podataka, preko zajedničke baze podataka, sledećih subjekata: MUP-a, Republičkog zavoda za statistiku, pravosudnih organa, Republičkog geodetskog zavoda, Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja, Republičke uprave javnih prihoda, Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republičkog zavoda za tržište rada, Zavoda za obračun i plaćanja, opštine.“

OPASNI TRAGOVI SAJENTOLOGIJE Jedna od najopasnijih totalitarnih sekti današnjeg sveta, sajentologija, uživala je, krajem 20. veka, zaštitu Vlade SAD-a. Godine 1993. američka Služba unutrašnjih prihoda priznala je sajentologiji, poznatoj po stavu svog osnivača Rona Habarda: „Pravite pare, pare, još više para!“ status religije i oslobodila je plaćanja poreza. Ova služba je to učinila posle 25 godina borbe sajentologa za status religiozne organizacije. Sekta je samo 1997. izdvojila 725 hiljada dolara za lobiranje u Senatu i Kongresu. Sajentolozi su bili povezani sa isto tako opasnom sektom munovaca, čiji gazda, „velečasni“ Mun, ima ogromnu imovinu: od fabrika (između ostalog, i oružja) do novina. Obe ove  organizacije koordinirale su svoju delatnost u Istočnoj Evropi.

Sajentologija je krajem prošlog stoleća prodrla u zemlje bivšeg komunističkog Istoka i iza sebe ostavlja opasne tragove. U Albaniji, za vreme vlade Saljija Beriše, niz ministara bili su u sajentološkoj sekti, koja je osnovala sistem piramidalnih banaka, čiji je slom doveo do kolapsa albanske privrede. U Rusiji su, za vreme Jeljcina, sajentolozi postavili mrežu preduzeća zasnovanih na tzv. habard-tehnologiji, ubacili se na Novinarski fakultet Moskovskog državnog univerziteta, prodrli u metalsku industriju, banke, savetodavne centre – čak 300 ruskih firmi plaćalo je porez od 16 odsto sajentološkom WISE centru u Americi. I u Grčkoj je bilo opasnih skandala ove sekte. Grčka policija je u njihovom atinskom štabu našla dosije na hiljade građana koji su, ovako ili onako, bili zanimljivi sekti, a vođa domaćih sajentologa je uhapšen kada je otkriven spisak ljudi s kojima bi se trebalo obračunati. Svi su, na čelu sa poznatim sektologom, sveštenikom Antonijem Alevizopulosom, bili proglašeni „neprijateljima“ sekte.

Sajentolozi su veliku špijunsku aferu imali kad su pokušali da prodru u američke tajne službe. Zbog toga je svojevremeno Meri Sju, Habardova žena, bila na robiji. Ali, nagodba je kasnije ipak postignuta; špijunaža, jedno od glavnih zanimanja našeg doba, bila je bitnija od dotadašnjih sukoba.

Čelnik „Majkrosofta“ Bil Gejts je tih dana bio poslovno povezan sa sajentolozima. Njegov zvanični biograf Dejvid Ajčbaja je bio sajentolog, a  jedan od glavnih saradnika „Majkrosoft imperije“, „EXECUTIVE SOFTWARE“ je takođe bio sajentološkog usmerenja. Zato su neke  evropske države u administraciji svojevremeno prestale da koriste programe „Majkrosofta“. Tako je bilo devedesetih. Kako li je sada, posle Asanžovih i Snoudonovih otkrića? Čemu se danas možemo nadati?

BUDUĆNOST ČIPOVANIH NOMADA U Srbiji se, sve vreme  posle 5. oktobra 2000, formira tehnička osnova za totalitarni režim. Jer, šta je totalitarni režim? O tome govori ruski filosof Ivan Iljin koji kaže da se on ne sastoji u obliku, već u obimu vlasti. Svaka vlast koja hoće da drži život svojih građana pod kontrolom jeste totalitarna… Što se tiče „elektronske kontrole“, gospodari sveta su je davno predvideli i sada je samo, pod izgovorom „borbe protiv terorizma“, i sličnih budalaština, sprovode.  Žak Atali, nekadašnji direktor „Evropske banke za obnovu i razvoj“ i blizak čovek Rotšilda, pisao je, pre više od tri decenije, u svojoj knjizi „Linija horizonta“: „Poredak, zasnovan na sili, biće zamenjen poretkom zasnovanim na novcu… Novčani poredak postaće univerzalan. Od Santjaga do Pekinga, od Johanesburga do Moskve svi ekonomski sistemi klanjaće se pred oltarom tržišta. Nikad svet nije bio u takvom ropstvu koje diktira novac… Pobednici te nove ere biće graditelji, a u njihovim rukama će se naći i vlast i finansijska moć.“

Ljudi će biti „novi nomadi“, koji su, po Ataliju, „izgubili tradicionalnu vezanost za zemlju, zajednicu, porodicu“, čije će najvažnije pravo biti pravo da prodaju i kupuju. Čitav svet će biti pod elektronskim nadzorom. Atali veli: „Osnova tehnologije budućnosti je mikročip, koji će biti ugrađen u sve predmete, koji će postati nešto poput produžetka naših čulnih organa, funkcija našeg organizma“. Sredstvo veze (a samim tim i nadzora) postaće sveprisutno: „Čovek nigde neće moći da se sakrije… Prvi put će čovek biti bez adrese… Da bi se identifikovao nomad budućnosti, biće dovoljno da se navede ili njegov broj, ili njegovo ime“.

[restrictedarea]

Atali jasno kaže: „U budućem svetskom poretku biće poraženih zemalja. Broj poraženih će, naravno, biti veći od broja pobednika. Oni će pokušavati da steknu pravo na dostojan život, ali, izgleda, takvu šansu neće dobiti. Biće izbačeni iz igre, gušiće se od otrovne atmosfere, na njih niko neće obraćati pažnju, zbog sveopšte ravnodušnosti“. Sirotinji koja neće imati gde da putuje biće ponuđena razna stimulativna sredstva, pre svega narkotici: „Narkotici su nomadska supstanca za pobeđene budućeg milenijuma“. Pobednici će imati sve „rajske mogućnosti“ genetičkog inženjeringa. Elita će na tržištu kupovati nove organe. Atali „proriče“: „Čovek će prodavati i kupovati svoje sopstvene dvojnike, ‘kopije’ voljenih ljudi, hibride stvorene na osnovu naročitih osobina, izabrane s tačno određenim ciljevima… Čovek će početi da pravi samog sebe onako kako pravi robu“. Znajući da će biti otpora, Atali smatra da će svaki otpor biti ugušen.

RUSKA CRKVA PROTIV TOTALITARNE KONTROLE Ove, 2013, godine, početkom februara, održan je Sveti arhijerejski sabor Ruske pravoslavne crkve koji se, između ostalog, bavio i pitanjem razvoja novih tehnologija za praćenje ljudi. Evo šta su ruski episkopi, između ostalog, saopštili: „U društvu se širi osnovana briga zbog toga da korišćenje doživotnog ličnog digitalnog identifikatora u vidu koda, karte, čipa ili nečeg sličnog, može postati obavezan uslov za pristup svih ljudi svim materijalnim i društvenim dobrima od životne važnosti. Korišćenje identifikatora zajedno sa savremenim tehničkim sredstvima omogućava vršenje totalne kontrole nad čovekom bez njegove saglasnosti – praćenje njegovog kretanja, kupovine, plaćanja, medicinske preglede, primanje socijalne pomoći, druge pravne i društveno značajne aktivnosti, pa čak i lični život. Već sad izazivaju zabrinutost aktivnosti na prikupljanju i obradi ličnih podataka dece, koja se školuju u opšteobrazovnim ustanovama, jer se često vrši nekontrolisano prikupljanje podataka koji su očigledno suvišni za obezbeđenje procesa učenja. Mnogi verujući izražavaju principijelnu nesaglasnost s obaveznim dodeljivanjem identifikacionog koda s njegovim pretvaranjem u neizmenljivi, doživotni i posmrtni atribut. Osim toga, zabrinutost izaziva sve jača tendencija porasta prikupljanja biometrijskih podataka o čoveku, kao i pojava elektronskih identifikacionih uređaja za implantaciju. Sve prikupljene informacije mogu ne samo da se koriste, već i da se automatski analiziraju s ciljem donošenja upravljačkih odluka u pogledu konkretnog čoveka“.

U zadatke Crkve ne ulazi detaljna analiza razloga zbog kojih svaka konkretna grupa ljudi odbija korišćenje svake konkretne tehnološke novine ili prihvatanje sličnih novina. Međutim, Crkva je ubeđena da pomenute tehnologije ne smeju da budu bez alternative i prinude. Oni koji odbijaju da prihvate date tehnologije trebalo bi da imaju alternativu – korišćenje tradicionalnih metoda za identifikaciju ličnosti koje se danas primenjuju u većini zemalja kanonske odgovornosti Moskovske patrijaršije. Crkva smatra nedopustivim sve oblike primoravanja građana na korišćenje elektronskih identifikatora, automatizovanih sredstava za prikupljanje, obradu i evidenciju ličnih podataka i ličnih poverljivih informacija. Zbog toga što posedovanje ličnih informacija omogućava kontrolu i upravljanje čovekom kroz različite sfere života (finansije, medicinska pomoć, porodica, socijalno osiguranje, svojina i drugo), pojavljuje se realna opasnost ne samo od mešanja u čovekov svakodnevni život, već i od sablažnjavanja njegove duše. Crkva deli bojazan građana i smatra nedopustivim ograničavanje njihovih prava u slučaju da čovek odbije da pristane na obradu ličnih podataka. Pristanak građana na korišćenje sredstava elektronske evidencije trebalo bi da bude praćen obaveznim objašnjavanjem svih posledica odluke koja se donosi. Crkva o ovim pitanjima vodi dijalog s organima vlasti Rusije, Ukrajine, Belorusije, Moldavije, Kazahstana, državama Srednje Azije i drugim državama, pokušavajući da izdejstvuje uzimanje u obzir i razumevanje pozicija vernika. Sabor smatra da je od posebne važnosti poštovanje principa dobrovoljnosti prilikom prihvatanja bilo kakvih identifikatora, koji pretpostavljaju mogućnost izbora tradicionalnih metoda za identifikaciju ličnosti. Sabor poziva vlasti država na kanonskim prostorima naše Crkve da se pridržavaju ovog principa. Pri tom, trebalo bi poštovati ustavna prava građana i ne bi trebalo diskriminisati one koji odbijaju da prihvate elektronska sredstva identifikacije. U slučaju primoravanja građana na prihvatanje sličnih sredstava i diskriminacije vezane za njihovo neprihvatanje Sabor ovim ljudima predlaže da se obrate sudu, kao i da informišu eparhijsko sveštenonačalije, a u slučaju potrebe, Sinodalno odeljenje za odnose između Crkve i društva.

NE DA NAS ŽIGOŠU Ipak, mnogo toga nas upozorava na to da se možemo naći pred licem novih izazova. Ukoliko sužavanje granica slobode, koje se između ostalog vrši i sredstvima elektronske kontrole, dovede do nemogućnosti slobodnog ispovedanja Hristove vere, a zakonodavna, politička ili ideološka akta čije je izvršenje obavezno, postanu nespojiva sa hrišćanskim životom – nastupiće vreme ispovedništva, o kojem govori knjiga „Otkrovenja“.

Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, o orvelovskoj Srbiji veli: „U našoj zemlji se, po gruboj proceni, nekoliko stotina hiljada subjekata javnog i privatnog sektora bavi obradom podataka o ličnosti. Većina raspolaže i sa više baza, pa se ukupan broj evidencija procenjuje na preko milion. Reč je evidencijama državnih službi, vojske, policije, ustanova penzijskog i zdravstvenog osiguranja, bankarskog sistema i kreditnog biroa, ustanova socijalne zaštite, udruženja, brojnih kadrovskih službi poslodavaca“ („Večernje novosti“, 22. februar 2013). Za mnoge obrade podataka uopšte ne postoji saglasnost lica o kojima je reč, a u pitanju su čak i veoma osetljivi podaci – medicinski i oni o socijalnom statusu. Koriste se, često nezakonito, biometrijski podaci o ličnosti, prate se elektronske komunikacije, svuda su kamere čije kiklopsko oko nadzire ljude u kretanju. Zaposleni se žale na poslodavce koji ih prate na radnom mestu, a mnogima se traže čak i otisci prstiju, iako je to protivzakonito. Ovom temom bavi se i sveštenik dr Oliver Subotić, koji je završio informatiku na Fakultetu organizacionih nauka i teologiju na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu, gde je i magistrirao, da bi doktorirao na Katedri za sociologiju Filosofskog fakulteta sa temom „Informaciono kontrolisano društvo i njegove implikacije“. Autor je više studija iz ove oblasti:„Čovek i informacione tehnologije: pogled iz pravoslavne perspektive“, „Biometrijski sistemi identifikacije: kritička studija“, kao i već pomenute monografije „Informaciono kontrolisano društvo“. Subotić, u svojoj knjizi „Crkva i globalizacija“, objavljenoj 2011, ističe da je Velika Britanija posle višegodišnjih debata, pritiska jednog dela akademske zajednice i nevladinog sektora potpuno ukinula biometrijske lične karte i centralnu bazu biometrijskih podataka, iako je to bio projekat koji je laburistička vlada godinama zdušno propagirala. Nemačka je takođe ukinula obavezu uzimanja biometrije od građe. Ovo što rade u Srbiji, tobož zbog EU, samo je još jedan dokaz da nas tretiraju kao parije Novog evropskog (i svetskog) poretka. Ali, protiv toga bi se trebalo boriti. Ne smemo biti stoka koju žigošu!

[/restrictedarea]