Udarničko pretvaranje Srbije u beživotno ruglo

Željko Stojković /predsednik Srpskog ekološkog centra/

„Klizanje jalovine u površinskom kopu ‚Polja D’ posledica je nemara, neodgovornosti i bahatog ponašanja menadžmenta i odgovornih u PDRB ‚Kolubara’, koji – zajedno sa našim političarima – deluju u savršenoj sinhronizaciji sa planovima Svetske vlade o pretvaranju naše zemlje u sumornu pustinju“

Jedan od izvanrednih primera orvelijanske upotrebe medija jesu praksa i razvojni projekti PDRB „Kolubara“ koji svoj nezaustavljivi pohod na ogroman prostor plodne zemlje, ljudske domove, srpsku tradiciju, prirodu, pa dakle i sam život, sprovode u znaku medijske prezentacije kao uspešnog ostvarenja „srpskog superbrenda“. Besomučna, nekontrolisana eksploatacija uglja u Srbiji, dobija ovih dana svoj novi medijski zamah ove vrste, pa se tako klizište koje se pokrenulo iznad sela Junkovac, na severnom krilu površinskog kopa, u medijima naziva ni manje, ni više nego blagodatnim za meštane. Radi se o klizanju u površinskom kopu „Polja D“, na kojem su poslednjih 20 godina odlagani glina, pesak i druge otpadne mase mimo svih projektnih planova i projektne dokumentacije.
O pokretanju klizišta u površinskom kopu „Polja D“ i apsolutnoj ekološkoj i društvenoj neodgovornosti rukovodilaca „Kolubare“ i političara koji deluju u savršenoj sinhronizaciji sa planovima Svetske vlade o pretvaranju Srbije u beživotno ruglo i pustinju, razgovaramo sa Željkom Stojkovićem, ekološkim aktivistom, predsednikom Srpskog centra ekologije i najvećim borcem za razobličavanje sveopšteg beščašća koje kontinuirano uništava na hiljade i hiljade hektara plodne šumadijske zemlje, raskopava groblja, seče stoletna stabla,  na hektare šuma, orahovih stabala, njiva i kuća, pretvarajući rajsku baštu u stravičan prizor prema kojem pustinje deluju kao peščane oaze.

Klizište u površinskom kopu „Polja D“ koje se nedavno pokrenulo, ugrozivši egzistenciju meštana sela Junkovac, u medijima je predstavljeno kao posledica delovanja kiša, nekontrolisanog priliva površinskih i podzemnih voda?
Klizište se javilo na spoljašnjem odlagalištu površinskog kopa „Polje B“, koje se mimo projektne dokumentacije i bez projektnih planova zakopavalo u zoni drugog površinskog kopa „Polje D“, u čijem podnožju se nalazi selo Junkovac. Od 27. maja počelo je da kliza nekoliko miliona kubnih metara zemlje prema domaćinstvima, prouzrokovavši geomehaničku nestabilonost tla. Odlagalište otkopane zemlje – jalovine, suprotno svim tehničkim propisima i tehnologiji rudarskih radova podignuto je na visinsku kotu od 200 metara u odnosu na početnu poziciju na početku deponovanja, ugrozivši time deo naselja Junkovac koji je najbliži odlagalištu. Da zlo bude veće, ugrožen je i sam površinski kop „Polje D“, s obzirom na to da klizaju i delovi tehnoloških sistema površinske eksploatacije (tračni transporteri, trafo stanice).
Ovo je sve rezultat višegodišnjeg nemara, neodgovornog i bahatog ponašanja menadžmenta i odgovornih tehničkih lica PDRB „Kolubara“, koji tehnologiju eksploatacije uglja svode na metode samovolje i improvizacije, suprotno zakonima o rudarstvu i zaštiti životne sredine, dok za to vreme u medijima sebe predstavljaju kao društveno odgovorne i uspešne, a u stvari se radi o klasičnom primeru kršenja ljudskih, imovinskih, socijalnih i prava na zdravu životnu sredinu.
[restrictedarea]
Vi ste kao predsednik Ekološkog pokreta „Srpski centar ekologije“ odmah otišli na lice mesta. Sa čime ste se suočili na terenu?
Razmere katastrofe su neopisive. Kuće su oštećene i nebezbedne za život. Radi se ubrzana evakuacija stanovništva. Sve ovo je veoma iznenadno i bolno, s obzirom na to da je reč o prisilnom raseljavanju. Ljudi su zatečeni, očajni i izgubljeni, i ne predočava im se jasan i sveobuhvatan plan za rešenje nastale situacije. Sve ovo je posledica nedostatka dugoročnog planiranja i rešavanja problema stihijski, kada se već dese, a ne onako kako pravila struke nalažu.

Šta je Srpski centar ekologije preduzeo u ovoj teškoj situaciji?
Pošto se radi o akcidentnoj situaciji, odmah smo se obratili Republičkoj rudarskoj inspekciji sa zahtevom da izvrši hitan inspekcijski nadzor PDRB „Kolubara“ i u skladu sa zakonom i svojim ovlašćenjima izrekne mere sankcija i sanacije u cilju zaštite ugroženog stanovništva i samog površinskog kopa „Polje D“.
Posle postupanja inspekcije, Srpski centar ekologije će preduzeti neophodne aktivnosti, kako bi napokon oni koji su odgovorni za ovakve i slične situacije bili identifikovani i onemogućeni da svojom nestručnošću i neodgovornim ponašanjem i ubuduće ugrožavaju opštu društvenu bezbednost, jer više je nego očigledno da se ovde ne radi ni o kakvoj elementarnoj nepogodi, kako se čitava stvar medijski predstavlja, već se radi o još jednom u nizu nedopustivih propusta i ljudskom faktoru.

Energetski projekti koji se realizuju u okviru PDRB „Kolubara“ i EPS-a kreditirani su od strane međunarodnih finansijskih institucija, između ostalih i „Evropske banke za obnovu i razvoj“. Šta se zapravo finansira u projektu pod nazivom „Unapređenje životne sredine  u kolubarskom ugljenom basenu“ medijski promovisanom kao izuzetan proboj „srpskog superbrenda“?
Naziv trenutno aktuelnog projekta „Unapređenje životne sredine  u kolubarskom ugljenom basenu“, predstavlja klasičnu obmanu javnosti: Sredstva koja se traže u okviru ovog aranžmana namenjena su za kupovinu rudarske mehanizacije potrebne za hiperprodukciju uglja, čime  se zapravo oslobađaju ogromne količine ugljen dioksida i proizvode dugoročni kumulativni negativni uticaji. Savršeno je jasno da je naslov projekta samo maska za prikrivanje mnogih nepravilnosti kako u samoj firmi, tako i u oblasti energetike.

Šta podrazumevate pod hiperprodukcijom uglja?
Uzimajući u obzir da je „Kolubara“ u vreme SFRJ, u doba najveće industrijske ekspanzije, otkopavala oko 25 miliona tona uglja, što je bilo sasvim dovoljno za proizvodnju zadovoljavajuće količine električne energije, kao i da su u Srbiji ostali najveći i najvažniji proizvodni resursi (TE „Nikola Tesla“ u Obrenovcu i najveći hidrogeološki potencijal na Balkanu – „Đerdap“), pri čemu je naša industrija u međuvremenu desetkovana, postavlja se pitanje iz kojeg razloga se proizvodni planovi podižu na 36 miliona tona godišnje, ako je u vreme znatno veće potrošnje, za vreme veće države i manja proizvodnja bila dovoljna. Januara tekuće godine, na primer, zahvaljujući povoljnim meteorološkim uslovima, po rečima generalnog direktora „Kolubare“, gospodina Milorada Grčića, „ostvarena je rekordna proizvodnja od kada postoji ‚Kolubara‘, i to od preko tri miliona tona iskopanog uglja“. Pošto je tog meseca zbog blage zime potrošnja električne energije bila znatno manja nego inače, a  hidrogeološka situacija  bila veoma povoljna, nameće se zaključak da forsiranje ovolike proizvodnje nije bilo u službi realnih potreba, već u funkciji neobuzdane eksploatacije strateški važnog resursa.

Ogroman prostor jednog od najlepših delova Srbije se iskopavanjem uglja pretvara u džinovske kratere u kojima više nema života. Neverovatno je da se pod „Projektom unapređenja životne sredine“, prema planu koji su napravili EPS i „Kolubara“ za koji se traži kredit od EBRD i nemačke „Razvojne KfW banke“, podrazumeva zapravo kupovina opreme kojom će se efikasnost eksploatacije povećati i time uništiti nove hiljade hektara plodnih šumadijskih oranica.
Reč je bolesnoj orvelijanskoj zameni teza pošto se nigde u svetu pod pojmom „unapređenja životne sredine“ ne podrazumeva njeno efikasnije uništavanje. Svuda, gde god se kopa ugalj kao energent, zastupljene su tri tehnološke faze: 1. pripremna, koja podrazumeva eksproprijaciju nepokretnosti; 2. operativna, koja podrazumeva eksploataciju i 3. završna, koja podrazumeva rekultivaciju zemljišta. Kod nas je rekultivacija rađena samo u tragovima, a često se zbog nepostojanja ili nepoštovanja planske dokumentacije dešava da se zatrpavaju rekultivisane površine ili da se seku šume koje su na rekultivisanim površinama posađene. Odnedavno imamo primere da se tako reći ne radi ni eksproprijacija, odnosno  da se ne poštuje dinamika predviđenog preseljenja stanovništva, tako da u Vreocima imamo situaciju izgradnje energetskih dalekovoda bukvalno iznad glava ljudi. S druge strane, u okviru poslovne politike EBRD banke postoji deset veoma jasnih i preciznih uslova za realizaciju kredita koji se od strane PDRB „Kolubara“ ne poštuju. Pod ovim podrazumevamo kršenje ljudskih, imovinskih i ekoloških prava stanovništva obuhvaćenog nevoljnim raseljavanjem radi širenja površinskih kopova. O uništenju duhovnog i kulturnog nasleđa starosedelačkog stanovništva izlišno je i govoriti u situaciji kada je najveće i najstarije pravoslavno groblje u dolini šumadijske Kolubare prekopano na silu uz pomoć policije, u velikom broju slučajeva mimo volje i saglasnosti porodica potomaka.
S obzirom na to da se lokacije za izgradnju novih naselja radi očuvanja identiteta i kontinuiteta u postojanju, ne izgrađuju, stanovništvo obuhvaćeno raseljavanjem prinuđeno je da ostane bez zavičaja što je suprotno međunarodnim standardima i praksi.
Za nasilje nad pravom i proizvoljno tumačenje prava od strane pravne službe PD RB „Kolubara“, ne postoje reči kojima se takva samovolja može opisati. Najnoviji primer za to je pokušaj uskraćivanja nadoknade za infrastrukturno opremanje placa na novom mestu stanovanja porodicama koje se preseljavaju, a što je inače jasna obaveza na koju planska dokumentacija obavezuje „Kolubaru“ kao korisnika eksproprijacije.

Koji prostor je predviđen za totalno uništenje kako bi eksploatacijom uglja u Srbiji interesne grupe i pojedinci kontinuirano zadovoljavali svoje nezajažljive apetite za profitom?
Sem Vreoca (najvećeg i najstarijeg naselja u Opštini Lazarevac o kojem prvi pisani tragovi datiraju iz 1528. godine i koje sa crkvom brvnarom starom nekoliko vekova predstavlja poseban spomenik srpske tradicije i duhovnosti) koji obuhvataju oko 1.800 hektara površine, predviđeno je da se površinski kopovi šire na prostor naselja Radljevo koje je najveće i najstarije naselje u dolini Tamnave i Opštinu Ub. Radi se o površini od 3.000 hektara zemljišta na kojem egzistira preko 900 domaćinstava . O odnosu menadžmenta „Kolubare“ i aktuelnog direktora, gospodina Milorada Grčića prema lokalnom stanovništvu najbolje govori činjenica  da na sastanak koji je 22. maja, u vezi sa otvaranjem novog površinskog kopa, održan na Ubu, predstavnici mesnih zajednica Radljeva i Kalenića, nisu uopšte ni pozvani.

Obišli ste mnoge zemlje EU u kojima se eksploatiše ugalj. Da li ste se bilo gde suočili sa ovakvom praksom?
Iskustva iz tehnološki razvijenijih društava kao što su Nemačka i Poljska govore ne samo o tome da je ovakav nemar prema čoveku i životnom okruženju u savremenom svetu, kada govorimo o negativnim aspektima proizvodnje i prerade uglja, ne samo neviđen, već i nezamisliv, jer se svuda, za razliku od naše prakse striktno poštuju zakoni, projektna dokumentacija i propisane tehničko-tehnološke norme. Dovoljno je reći da na površinskim kopovima u Nemačkoj postoje tehnička rešenja koja u najvećoj mogućoj meri svode negativne posledice na najmanji mogući nivo. Svuda se poštuje zakonska obaveza rekultivisanja devastiranog tla, jer je to deo celokupnog procesa. Kada se ovo pitanje postavi kod nas dobijaju se nebulozni odgovori da za to nema novca, da je kriva svetska finansijska kriza, dok građani sa pravom postavljaju pitanje: „Kako je to moguće pored tolike hiperprodukcije i proizvodnje uglja i struje?“
Za nove investicione cikluse uzimaju se krediti koje će generacije vraćati. Šta je sa novcem od prihoda zasnovanog na eksploataciji? Često se pominje niska cena električne energije po kilovat času kao izgovor za dalje zaduživanje. Naš odgovor na to je da je i prosečna plata radnika „Kolubare“ i „Elektroprivrede Srbije“ za toliko procentualno niža u odnosu na kolege iz evropskih zemalja koji rade iste poslove u okviru delatnosti. Pri tome, rudarski basen „Kolubara“ se proglašava za „srpski super brend“, što na najbolji način predstavlja paradigmu propasti Srbije.

O problemima stanovnika kolubarskog ugljenog basena, kao i potpunom uništenju područja predviđenog za proširenje površinskih kopova, napravljeno je nekoliko stranih dokumentarnih filmova. Kako je došlo do interesovanja stranih dokumentarista za ovu problematiku ?
Ako uzmemo u obzir činjenicu da se uzimanje kredita i zaduživanje predstavljaju kao najveća dostignuća, a da pri tome građani Vreoca već više od dve decenije, zbog isušivanja bunara prouzrukovanog blizinom površinskog kopa, bukvalno nemaju vode za piće, uz sve ostale negativne posledice kao što su gustina industrijskog saobraćaja, ogromno aero zagađenje, buka, prašina, vibracije, život u konstantnom stresu usled neizvesnosti oko preseljenja, bilo je prirodno da se za ovakve probleme, jedinstvene u Evropi, zainteresuje međunarodna javnost. U prethodnoj godini snimljena su tri filma: u američkoj, poljskoj i britanskoj produkciji, tako da ćemo uskoro organizovati Festival dokumentarnog ekološkog filma u Lazarevcu koji će u celini biti posvećen iznošenju istine koja se vešto skriva i prećutkuje od srpske javnosti. Osim filmskih producenata, važnost ove teme odlično su razumeli i vodeći svetski listovi, poput briselskog „Observera“, londonskog „Gardijana“ i nemačkog „Špigla“ koji su ova dešavanja preneli autentično.

__________________________________________________________________________________

„NEMAJU RAZLOGA ZA BRIGU“

U medijima nema ni govora o neprofesionalnom i bezobzirnom ponašanju odgovornih u PDRB „Kolubara“, već se tvrdi da je „deo starog odlagališta počeo da kliza, najverovatnije usled kiša, nekontrolisanog priliva površinskih i podzemnih voda“. Po pisanju štampe, meštani, očajni zbog raseljavanja „nemaju razloga za brigu… i više će im se isplatiti da ih uklonimo“ – (verovali ili ne ovo je citat neimenovanog izvora iz PDRB „Kolubara“, „Novosti“, 31. maj 2013). Klizište u površinskom kopu „Polja D“ samo je mali deo tragedije sa kojom se Srbija suočava i u kontekstu energetske politike koja se odvija u bermudskom trouglu: profit-korporacije-moć, u kojem čitava Srbija neprekidno klizi i tone, pretvarajući se od najplodnije zemlje i okeana zelenila u najružniju pustinju…
__________________________________________________________________________________

[/restrictedarea]