Srbija kao NATO kolonija

Piše Vladimir Umeljić

Dokumentovano je još pre 13, odnosno 15 godina: Zapad ne želi Srbiju kao ravnopravnu članicu svoje evroatlantske zajednice.

Zašto vladajući političari i brojne političke stranke Srbije kriju istinu od naroda? Ta istina je jednostavna: Zapad ne želi Srbiju u EU, osim kao rezervat ili koloniju.
SAD i EU neumorno ponavljaju – da, vi ste dobrodošli, vrata su vam sad širom otvorena… Na raspolaganju nam, međutim, stoje dva nepobitna dokumenta, koja su zvanično autorizovana od strane najviših predstavnika „Nove NATO doktrine“, to jest „Novog svetskog poretka“, a koja nedvosmislenim jezikom govore da to jednostavno ne odgovara istini. Ni SAD, ni EU ne žele čak ni ovako obogaljenu Srbiju, bez Kosova i Metohije, u okviru evropskih/evroatlantskih integracija!
Da li se može verovati da vladajući političari u Srbiji, kao i brojne srpske političke stranke (a pre svega one koje se nazivaju „proevropskim“) ne poznaju te dokumente ili pak neće da ih poznaju? Zašto se to krije od naroda?

EU-NATO U Berlinu, u sedištu predsednika Nemačke je 3. i 4. jula 1998. održan „International Bertelsmann Forum“, kojem su prisustvovali svi majstori, kalfe, šegrti, kandidati (kao i dve potencijalne žrtve – jedini srpski predstavnici) „Novog svetskog poretka“: predsednici i ministri NATO država i NATO kandidata, predsednici i ministri EU država i EU kandidata, lobisti iz SAD-a (Holbruk, Kisindžer), predstavnici Rusije, Poljske, Švajcarske, Rumunije, Izraela, Češke, Turske, Slovenije, Bugarske.
Osnovu ove konferencije predstavljao je nemački strateški koncept „Evropa pred dousavršavanjem“, jedan programatski manifest „Svetske sile Evrope“, čiji je autor Centar za primenjenu politiku (Radna grupa: „Evropa“) Univerziteta u Minhenu (Forschungsgruppe Europa, Centrum für angewandte Politikforschung, Universität München).
Ono što je za Srbe u tom papiru relevantno je sledeće:
U uvodnoj postavci se jasno navodi: „Dve posebne civilizacijske celine se neposredno graniče sa Evropom (…) od bivše Jugoslavije (…) preko Rusije, Belorusije i Ukrajine (…) do centralne Azije s jedne i (…) islamsko-arapski svet s druge strane…“

[restrictedarea] Ima li nekoga, ko u ovome ne prepoznaje geopolitičke obrise hrišćanskog pravoslavlja, koje se isključuje iz Evrope?
„Neophodna je jedna nova konferencija na nivou vlada, koja će modernizovati Evropu u smislu nove preraspodele kompetencija, u odnosu na institucije i proces odlučivanja.“
Ima li nekoga, ko u ovome ne vidi rastuću antidemokratsku uzurpaciju vođstva EU od strane velikih sila, došlu do izražaja i pri nedavnom priznavanju arbanaške pseudodržave Kosovo?
„Aktivna politika direktnog susedstva (…) nesumnjivi dokaz sposobnosti (Evrope) da rukovodi i uspostavlja red u svom neposrednom susedstvu (…) globalno zastupanje svojih interesa (…) uloga faktora reda (…) ideja svetskog poretka (…) Evropa se nalazi na pragu statusa svetske sile (…) ukoliko su Evropljani spremni da dozvole aktivnost u smislu svetske sile, u svojim redovima i u svoje ime…“
Ima li nekoga, ko u ovome ne vidi povampirenje stare i poznate imperijalne politike, koja ubrzano stupa na mesto jedne demokratske zajednice ravnopravnih nacija?
„Srpsko pitanje“ je, naravno, bilo na dnevnom redu: „Savezna Republika Jugoslavija je daleko udaljena čak i od pomisli ulaska u Evropu. Konflikt na Kosovu (…) Najvažniji izazov za sposobnost Evropljana da deluju u preventivnom smislu će u sledećim godinama biti nestabilna situacija u današnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji… Problem Kosova…“
Potom sledi jedna vrlo značajna teza, jedan neverovatno opasan presedan u načinu javnog razmišljanja u istoriji evropskih demokratija, a odnosi se na Srbiju: „VELIKA EVROPSKA ZAJEDNICA MORA BITI SPREMNA DA SE SUOČI SA SCENARIJOM JEDNE ENKLAVE UNUTAR PROŠIRENE EU…“
Ima li nekoga ko ne vidi da se Srbima već tada dodeljivala uloga izolovanih parija „Svetske sile Evrope“?
Jedini srpski predstavnici na ovom skupu, Preosvećeni Artemije raško-prizrenski i kosovsko-metohijski, kao i predstavnik Svetskog sabora Srba, autor ovog teksta, umesto već odavno planiranog i predstojećeg NATO napada na ostatak srpskih zemalja predlagali su jednu „Internacionalnu konferenciju o pravima Srba u Hrvatskoj i Arbanasa u Srbiji“. Uprkos podršci Viktora Černomirdina, Felipea Gonzalesa, Henrija Kisindžera… predlog je skinut s dnevnog reda kada je tadašnji nemački ministar inostranih poslova Klaus Kinkel hitro preuzeo reč i svoj govor počeo rečima: „Srbi su najveći gubitnici događaja i oni će i dalje gubiti…“

SAD-NATO Odnos „svetskog policajca“, SAD, prema Srbima može svako da shvati (a srpski vladajući političari i sve političke partije to i moraju) iz izveštaja koji je nemački parlamentarac Hrišćansko-demokratske unije Vili Vimer, 2. maja 2000. uputio tadašnjem šefu nemačke Vlade Gerhardu Šrederu:
„Veoma cenjeni gospodine kancelaru,
Krajem protekle nedelje bio sam u prilici da u slovačkom glavnom gradu Bratislavi prisustvujem konferenciji, koju su zajednički organizovali američko Ministarstvo inostranih dela i American Enterprise Institut (Spoljnopolitički institut Republikanske stranke).
Glavne teme skupa bile su Balkan i proširenje NATO-a.
Konferenciji su prisustvovali veoma visoki politički predstavnici, na što ukazuje prisustvo velikog broja predsednika vlada, kao i ministara inostranih poslova i ministara odbrane iz tog regiona. Među brojnim važnim tačkama, o kojima se raspravljalo, neke od tema zaslužuju da se naročito istaknu:

1. Organizatori konferencije su zahtevali da se u krugu savezničkih država što je moguće brže izvrši međunarodno priznanje nezavisne države Kosovo.
2. Organizatori su izjavili da se Savezna Republika Jugoslavija nalazi van svakog pravnog poretka, a pre svega izvan Završnog dokumenta iz Helsinkija.
3. Evropski pravni poredak predstavlja smetnju za sprovođenje planova NATO-a. U tom smislu znatno je pogodniji američki pravni poredak za primenu i u Evropi.
4. Rat protiv Savezne Republike Jugoslavije vođen je da bi se ispravila pogrešna odluka generala Ajzenhauera iz doba Drugog svetskog rata. Zbog toga se iz strateških razloga tamo moraju stacionirati američki vojnici, te da se tako nadoknadi ono što je propušteno godine 1945.
5. Evropski saveznici su učestvovali u ratu protiv Jugoslavije da bi, de facto, prevazišli prepreku i dilemu koja je nastala posle usvajanja „Koncepta nove strategije“ Alijanse u aprilu 1999. godine, odnosno nastojanje Evropljana da se prethodno dobije mandat UN ili KEBS-a.
6. Ne umanjujući važnost naknadne legalističke interpretacije Evropljana da je, naime, kod širenja zadataka NATO-a preko granica zakonski dogovorenog područja u ratu protiv Jugoslavije, bila reč samo o izuzetku, ipak je jasno da je u pitanju presedan, na koji se u svako doba svako može pozvati, i tako će mnogi ubuduće i da postupaju.
7. Valjalo bi da se prilikom sadašnjeg širenja NATO-a ponovo uspostavi teritorijalna situacija na prostoru između Baltičkog mora i Anadolije, kakva je postojala u vreme Rimskog carstva i to u doba kada je ono bilo na vrhuncu moći i zauzimalo najveće teritorijalno prostranstvo.
8. Zbog toga Poljska mora da bude okružena sa severa i juga demokratskim državama kao susedima, a Rumunija i Bugarska da obezbede kopnenu vezu sa Turskom. Srbija (verovatno zbog obezbeđivanja nesmetanog vojnog prisustva SAD-a) trajno mora da bude isključena iz evropskog razvoja.
9. Severno od Poljske trebalo bi da se ostvari potpuna kontrola nad prilazima Sankt Petersburga Baltičkom moru.
10. U svakom procesu pravu naroda na samoopredeljenje trebalo bi dati prednost nad svim drugim odredbama ili pravilima međunarodnog prava.
11. Tvrdnja da je NATO prilikom napada na Saveznu Republiku Jugoslaviju prekršio sva međunarodna pravila, a naročito sve odgovarajuće odredbe međunarodnog prava – nije osporavana.
Posle ove konferencije, na kojoj se raspravljalo veoma slobodno i otvoreno, ne može da se izbegne važnost i dalekosežnost njenih ocena, naročito kada se ima na umu visok i kompetentan sastav učesnika i organizatora.
Američka strana, izgleda, svesna je i spremna da u globalnom okviru, zbog ostvarivanja svojih ciljeva, potkopa u ukine međunarodni pravni poredak, koji je nastao kao rezultat Drugog svetskog rata u prošlom veku. Sila ima da stoji iznad prava. Tamo gde međunarodno pravo stoji na putu, trebalo bi ga ukloniti.
Kada je sličnu sudbinu doživelo Društvo naroda, Drugi svetski rat nije više bio daleko. Način razmišljanja, koji vodi računa samo o sopstvenim interesima, može da se nazove samo totalitarnim.

S prijateljskim
pozdravima,

Vili Vimer, član nemačkog parlamenta, potpredsednik parlamentarne OEBS-grupe“

Ima li nekoga, ko ne vidi da je NATO imperija, u međuvremenu, složna oko pitanja srpskih „integracija“ – obogaljena i oslabljena Srbija je u ovom trenutku dobrodošla samo kao kolonija ili kao rezervat?
Vladajućim političarima i političkim strankama u Srbiji postavljaju se sledeća pitanja:
Zašto se ove činjenice ne obznanjuju narodu?
Zašto ne shvatate i zašto ne obznanjujute svom narodu da će nas EU tek tada zaista prihvatiti i tražiti, kada bude počela da nas (ponovo) poštuje, a to će biti tek onda, kada ostanemo čvrsto i principijelno na braniku prava i demokratije, pravde i istine, te shodno tome branimo i teritorijalni integritet države; kada izgradimo razvijene ekonomske i političke veze sa nama naklonjenim državama i nacijama, i osnažimo sopstvenu naciju i državu; kada prestanemo da klecamo pred uvek novim ucenam?
Zar zaista mislite da ste na pravom putu, ka EU-SAD-NATO, čiji je svojevremeni prvi čovek, tadašnji predsednik SAD-a Bil Klinton, izjavio ne samo da su „Srbi krivi za Prvi svetski rat, već i da se bez Srba nikada ne bi bio dogodio ni holokaust“?
Ili ste, štaviše, spremni da podržite, to jest da sprovedete u delo i ovaj najnoviji, bukvalno orvelovski nemački zahtev, da Srbi konačno „moraju da promene svoju svest“? Jer i to će vam biti uslov za vaš „bezalternativni EU put“.

[/restrictedarea]